Iskreno-moji matorci!

Na sve sam se drugo navikla i iako je zivot dosta drugaciji od zivot u Evropi...na kraju sam se na mnge stvari prilagodina. Neke sam prihvatila, neke ne-ali sve mi je OK. Dobila sam lep posao, bolji nego sto sam imala u EU, kupili smo kucicu, lepo se skucili...

ALI, cinjenica da su moji toliko daleko od mene, mi dosta smeta i pitam se da li ću se na to ikada navici. Pre sam živela u Svedskoj i nekako za 3 sata si kuci. Nisam ni tada trckala cuci svaki cas, ali nekako cinjenica da „možeš” ako hoćeš za cas - pravi razliku :-))

Pozdrav
BD