Kad se već potpisujes sa ekonomista ond treba i osnovna pravila o ekonomiji da naucis. Postoje mnoge firme koje rado uzimaju leasing-personal iz mnogih razloga: nemaju rizika kod izostanaka radnika sa posla (ne placaju bolovanja, pflegeurlaub i sl.) rgres za godisnji, bozicnicu ne placaju itd. Oni uzimaju radnike samo kad im trebaju i koliko im traba, placaju satnicu drugoj firmi i sve ostalo nije njihova briga. Zato postoje leasing firme koje stvaraju taj pool radne snage i koji preuzimaju na sebe rizik i sve obaveze prema personalu. Platu za svako radno mjesto određuje poslodavac (u ovom slučaju leasing firma) i može da za isto radno mjesto sa istom kvalifikacijom i radnim vremenom da bude razlicita plata a uzroci toga su opet jako obimni: neko ima vise praxe u tom poslu, neko je stariji radnik u toj firmi, neko se bolje „prodao” kad je dosao na razgovor za posao, nako je iz nekog razloga ostavio bolji utisak na onoga ko ga prima...
Reci da sestra zaradjuje vise je poprilično naivno: dovodi sestrino radno mjesto u pitanje (može sestra da dobije otkaz ili po novom da plati kaznu!!! mislim da je zakon 1. marta stupio na snagu). A kad tražim radno mjesto nudim sebe, svoje kvalitete, svoje znanje, praxu i ne poredim se sa nekim drugim ko ima sasvim druge predispozicije. Ako mi nude premalo pokusvam dobiti vise, ako ne ide biram: pristati na posao pa se onda pokusati dokazati i traziti vise ili odbijem i tražim odmah nešto drugo.
Uprkos nezadovoljstvu, cinjenica je da je samo taj ko je tražio posao reagovao pogresno. Mnogo sreće drugi put. Sve uloziti na to da sebe dobro „proda”, tako oni to zovu „sich selber gut verkaufen- Selbsmarketing”
O svojo i o tudjim platama ne pricati, uvijek bilo ali sada i zakonski regulisano!

To je sve stvar dogovora, u svojoj firmi imam fixne radnike a po potrebi i iznajmljujem radnike. Imao sam priliku da radnik koje je na ispomoci ima veću platu od radnika koji je fiksno u nasoj firmi. Kao i obrnuto. Takođe i jedna firma odlucuje da li će primiti nekog radnika ili ne kao i pod kojim uslovima.Sve je stvar obostranog dogovora. Meni kad bi neko dosao da pita za posao i da mi kaže taj i taj ima toliku platu i ja hoću istu tu platu, leteo bi odmah kroz vrata, jer nije merilo plate koliko neko grugi zaradjuje već koliko taj ko trazi posao stvarno vredi. Ali kao sto je neko već rekao, sto dalje od naših. A to mogu da kažem isto i za naše radnike a ne samo za poslodavce. Uglavnom svi kad pitaju za posao, znaju sve i svasta da rade ili će „brzo” da nauce a plata naravno ako može duplo veca od kolektivnog ugovora.Naravno bolovanja obavezno kad su raspusti, da mogu deca da se odvezu kod babe i dede, a onako usput ne bi bilo loše i da se svi praznici u godini spoje za produzene vikende...