Сани, тренутно нисам у Бечу.
Цитат: „ali zato ne treba da se ljutis sto ti odmah nije nako odgovorio po tvojoj zelji !”
Ја не знам кроз какву визуру гледаш ствари, по чему није у реду мој наступ, а јесте „гудофрју”-ов.
Само сам га питао да ли је избирљивост што сам навео два и словима два посла која нечије да нећу него не могу да радим.
Је ли то избирљивост?
Много ми избирљив посао попуњавање рафова...

Да ти испричам шта се десило у једној евро-престоници: Градски бус возио Пољак и залутао. И не могу да му објасне куда да иде јер човек не зна ама једну једину реч! Запослио се тако што га неки земљак прогурао, а неки шеф се полакомио што ће брат Пољак да ради упола цене.
Пољаци вуку једни друге.
Да не помињемо рецимо Шиптаре.Или Талијане кад оду у УСА..
А српска помоћ земљаку се своди на питање „Шта би ти хтео? Ну-ну!!”.

Скоро човек отишао у ту исту Аустрију, без једне речи немачког. Добио посао да пакује сладоледе. Који вокабулар му треба за то?
Ја не размишљам да добијем посао где ћу уговарати послове, склапати уговоре, јављати се у „call centre”, бити маркетинг промотер на неком јавном месту или нешто слично.

Видиш, ти си потрошио-ла неко време пишући доста опширан коментар. Само, потрошиао-ла си пола на то да адвокатишеш њему, а у другој половини си ипак дао-ла неке корисне информације.
Што се тиче АМС, отићи ћу, знам и где су. Већ сам их контактирао.
И, макар то била службена љубазност, али веруј да су били милион пута предусретљивији него мој сународник са енглескм „ником”.
Чак је неки саветник био понудио неки интревју, ако могу да дођем.

Њему, Немцу, не смета још један странац у његовом граду.

Некое Србину изгледа смета.
*
Други цитат: „da budes zadovoljan zato što se uopste neko potrudio da ti odgovori”
Ја сам поставио питање. Јесам ли некога терао да ми одговори? Ко има вољу има, ко нема, да смо здраво. Сам, не знам зашто је уопште трошио време на такав одговор.

Ако дођем, сигурно нећу ни једном свом земљаку отети леб из уста. Без бриге..

У сваком случају, хвала на времену. И извините ако сам наљутио икога.

Поз

„Ako nas toliko kudis i ocitavas nam da smo mi kao nula za tebe,”
Како то закључи, побогу? Где то рекох?
*
„Ti okom a mi ćemo skokom”
Никакав скок нисам тражио, али нисам ни тражио такво закуцавање под земљу.Уместо „скоком”, могло се написати неки савет, препорука, идеја..
*
„I zao mi je da sam se uopste potrudila da bilo šta komentarisem”
Као што рекох, ја сам само питао, и нокога нисам терао да губи време пишући.
*
„Glup si, ljudi su dosli nekih `60 godina a danas je danas!”
Хвала за ов „глуп”. Овај што га поменух да ради у фабрици сладоледа, није отишао пре 5 деценија, него пре 5 недеља..

Сад си испала жешћа од „гудфорју-а”. Што трошиш своје драгоцено време убеђујући глупе да су глупи?
Ја сам нешто питао, молио за какву информацију а не да ми неко нађе посао. Ко хоће да укаже на неки идеју, добродаошао је. А шта ти имаш од тога што се овде истресаш на мене и пениш.

Понављам: Када је требало некоме управо из Беча, неке информације, написоа сам 4 стране, без и једне речи суревњивости.

*
„Izvoli pa se sam snadi kao sto smo se mi snalazili”
Сналазићу се некако. Него, игром случаја, ипак нећу ићи баш истим путем. Нећу „аплицирати”, да не кажем „gelten für die Visa”, „Arbeitserlaubnis” итд. То ћу да прескочим.Сплетом околности.

*
Сећам се када су несврстани студенти долазили у Београд на студије, из Замбије, Кеније, Себегала. Ишли су годину дана на курс српског, и далазили да студирају високе науке, право, медицину, архтектуру.. А мени земљаци препоручују такође целу годину учење језика 5 дана недељно, да бих дошао тамо и радио неки осредњи посао.

*
„zato što smo mi kojeg li slučaja, iz iste zemlje”. Којег ли случаја питаш се. Жалосног вероватно.

Обраћање Вељи:
„takvo mišljenje o nama srbima u Austriji da smo ono sto Vi kazete”

Читам поново све што написах, земљаче мој драги, и нгде не видим да сам написоа нешто лоше о земљацима у Аустирји. Чак сам, све од ове преписке, мислио да су много другачији од наше дијасппоре у неким другим земљама.
„nekom nizom rasom posto Vi imate neku skolu”
Где то нађе, побогу?. Рекао сам само да ми је пех што нисам учио за неког инжињера или шта слично, јер друштвене науке данас слабо пролазе.

Жалосно је што ми се тако не обрати тај Немац из АМС, са којим сам разменио по 3 Емаил поруке. Предусретљиво ми рекао шта је имао да ми каже, без оваквог тона.
И тај ми је Немац рекао да имам права и на неке купоне за те курсеве.
Да ли би ми вас двоје рекли за то?

„sa tim papirima koje imate /osim iz Nemacke pod uslovom da ste njihov državljanin” Вељо, ако ми верујеш, у тој публикацији, о којој писах, нигде и апсолутно нигде нису издвојени држављани Немачке. Него свуда пише „EU and Swiss citizens”. Значи, Француз, Холанђанин, Ирац, имају иста права. Ипак је то ЕУ, зар не?

„A što se tiče kurseva mogu da pohadjaju samo ko ima radne papire u Austriji”
У другом пасусу свог првог јављања сам написао да немам проблем „папира”.

Знаш Вељо, знам ја добро колико кора има леб у туђини.
Нисам један од маминих синова који машта да оде на запад и да бере обешене колаче, који висе на грани и сам чекају да буду обрани.

„ako Vam je tamo dobro zašto menjate mesto”
Нисам се изјашњавао да ли ми је одве добро или није.
A на питање „zašto menjate mesto” нисам дужан да се правдам никоме, pa ni vama ovde. Tо је моје право, пунолетан сам.

Значи, кад сам поставио тему, надам сам се некој идеји коју бих могао имати на уму кад дођем и ако дођем.

А испало је да пре тога треба да од вас тражим дозволу. Морам да се правдам зашто мењам место.
Колико знам, краљ Милан је у име Србије, имао тапију на добар део Пратера, али наша власт у СФРЈ није хтела да обнови „леасинг” и то је пропало. А сада сазнајем да неки моји земљаци такође имају неке тапије тамо, и жестоко се обруше на некога ко би хтео да им се придружи.

Још једном се извињавам и молим да не губите свје време на мене. Као што рекох, никога нећу угрозити, никоме леб нећу из уста отети, ако дођем, радићу послове које ви ни у сну не бисте радили.
Значи, чему зазирање од мене, овако глупог? Велика је то земља, разминућемо се некако...

Поздрав

Ни једно ни друго.
И не видим да некога зезам, него се браним од разних „епитета” које ми доделише. Само зато што сма питао за какву идеју, умсилше неке „оком-скоком” захтеве, умислише да их подцењујем и тако то..

А колико је одбре воље показано, види свак ко прочита.
Препали се да не дођем да им нешто не преотмем.

Српоки синдром: Да комшији цркне крава..

Поздрав,

Филотеа, хвала на разумевању.

Чекам да видим какве ће бити реакције на Петра, на теми изнад, човек би дошао из УСА.
Очигледно су наши земљаци имали неки тежак пут до „папира” и сад им није право да се неко тек тако „ушета” са свим тиме, и има једину обавезу да оде да пријави свој боравак и узме социјални број и користи нека права.

Да видим да ли ће бити у стилу „С којим ти правом хоћеш да дођеш, кад живиш у фамозној УСА, где хиљаде сањају да дођу?”

Само, они у својој суревњивости виде само садашња права, моја, Петрова итд. А не помишљају да смо и ми можда прошли њихов пут и муку негде другде...

Постоје неке ствари и неке моја права које је и не помињем. Да их не љутим јш више.

Вељо, веруј ми, нисам дете и не летим превисоко.
Никада нисам био у облацима, „приземљен” сам од малена навикао на реалност, често грубу и опору.

„ali postoji ona druga strana medalje”. Верујем ти апсолутно.
За овај део где кажеш:
„kada dodjes tamo gde sede one guzice koje prvo pogledaju šta si po nacionalnosti”
Ако се ја њој појавим као странац, рецимо Ирац, Француз, Енглез итд, мало сутра ће да прокљуви моје етничко порекло. Може по нагласку да закључи да сам са истока, а да ли сам Србин, Хрват или нешто треће, неће погодити. А неће смети да пита, ако јој сам не кажем..

„taj poceo da radi peti dan taj laže”
Нисам ни рекао „пети дан”. То је ипак научна фантастика. Била је реч о месецу и мало више, оријентационо 5 недеља. Довољно да се човек пријави, добије социјални број, отвори рачун итд.

Одвео га неко његов, објаснио шта треба да ради и то је то. Него, да се не бавимо више њиме.

„kada si zvao na AMS trebao si da pitas koje struke primaju ovde”

Са мојим занњем језика, нисам их ни звао. Писао на Емал. Ево, сад да кажем, да сам и навратио код њих, кад сам био у некој приватној посети. Наравно, речено ми је да је Mariehilberstrasse централна шопинг улица. Кад сам ишао њоме, видим да сече ту Nеeubau strasse или како се већ зове, ја свратим да попричам.
Пошто сам бануо без заказаног интервјуа, одчекам једно сат времена. Господин с којим сам се дописивао, није био ту, па дође нека дама и попричамо.
Објасни ми неке ствари, чак ми дадне ту публиакцију „Living in Austira” одштампану, иако сам је имао „сејвирану”, па ми дадне списак неколико школа језика итд.
А за посао ми каже да јесте јесте хендикеп слабо знање немачког, али није безнадежно. Сви знају енглески, али неко хоће а неко неће да прими некога да би са њим спикао инглиш. Некога мрзи, неко неће из каприца, а неко не прави проблем. Каже, све зависи како му се дојмиш. Ако му се учиниш као поуздана особа, можда ће да ти да шансу Ако помисли да ће ти бити само пролазна станица, док се мало не снађеш, неће да губи време.
И још каже да ће ми дати сву помоћ и све информације у вези посла. Да ни на који начин неће да ме дискриминишу. Наравно, неће ни да ме баш превише фаворизују, пошто нисам једини, мају и сами својих незапослених.

Поштено.

Значи, није ме превише охрабрила, али није ни „убила у појам” као овде земљаци.
Симптоматично је да ни директно ни изокола није питала „је ли, а зашто би ви хтели овде да дођете?”. Рачунала је да је то моје право.

Наравно, у уводним реченицама, ја сам, онако дипломатски, похвалио државу и град, као сређен, културан, миран итд, Пошто јој јесам рекао своје порекло, кажем да ми је ближе него FR, UK, NL и друге државе. Па се још позовем на двовековне културне везе, итд.

Значи, гледам да не идем „грлом у јагоде”, да сазнам што више.
Само, ево, што мојих, што ваших, 20 писанија на овом „топику” а не макох даље од почетка.

Поздрав,

За „Пипилотту”, адреса ми је на јахуу. Али у „јусернејм” има слово „ј”. То јест [email protected] а не саграило.
Поздрав
*
За Хинге:
То за Линц има логике. Него, кад сам написао „Беч”, мало сам ишао по инерцији. Знам да је тенденција свуда у свету да све нагрне у престонице, јер је ту ипак највише шанси за какав посао. А што је скуп смештај, превоз, друга је ствар.
Тако да провиција остаје пуста. У УСА, Европи, Србији, ЦГ, свуда.
Погледај бившу ЈУ: У унутрашњости никаква посла, плате очајне, а јевтиноћа само у делу смештаја и можда зелениша, ако имаш директнији конкат са директним произвођачима. А по самопослугама, цене исте као у престоници, јер власници ланаца, монополисти, држе цену.
Плус што је Беч саобраћајно најзгоднији, где год да желиш да идеш. Опет, чуо сам да су неки градови и скупљи од Беча, али вероватно није Линц.
Кажем, није Линц искључен...
*
„Ti ovdje nemas pravo na arbeitlose,a na socijalu kao EU državljan max 3 mjeseca”
Тај податак нисам знао. Има нека варијанта да се нека права „пренесу” из „своје” земље, али је, на прилику, компликовано и дангубно, па нисам размишљао о томе.Добро да се бар има здравствено, злу не требало.

Поздрав,

Као што можеш закључити из горње дискусије, информаицју нећеш добити. Земљци су ставли монопол и свако нови ниеј добродошао