„ Zato ne valja bez kralja.”

Konacno da i moj sogor nešto ubode,

Imade Srbadija kraljeve koji potekose iz domaćinskih domova i za
njihova vakta još nebrojeno dobrotvora koji su mnogo čega vrednog ostavili potomstvu u nasledje. Drugim rečima zaduzbinari iz naroda
svome narodu - ponikli iz gunja i opanaka...

'Nema ih mnogo ali su znato i svi stariji od kumrovacke skole.'

Dapace tako sogore,
I ko bi to bolje znao - već oni koji su pohadjali istu - kužiš?
------------------------------------------------------------------

„Svi mi umiremo samo jednom a veliki ljudi po dva puta: jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.”
Ivo Andrić

Zadužbina je srpska reč koja se prvobitno izgovarala zadušje, što je značilo za dušu. Uz proslavljanje porodičnog svetitelja zadužbinarstvo u srpskom narodu ima najduži kontinuitet. Sa puno razloga se može reći da je zadužbinarstvo bitna odlika nacionalnog bića srpskog naroda i, možda, jedna od njegovih najlepših vrlina.
Kapetan Miša Anastasijević, Nikola Čupić, Velimir Mihailo Teodorović, Milan Kujundžić-Aberdar, Mihailo Pupin, Nikola Spasić, Luka Ćelović – Trebinjac, Nikola i Evgenija Kiki, Sima Andrejević – Ugumanov, dr Nikola Krstić, Vladimir Matvejević, Bogdan Dunđerski, Aleksa Krsmanović, Vlajko Kalenić, Kamenko i Pavle braća Jovanović, Golub Janić, Persida i Rista Milenković, Ilija Milosavljević Kolarac, Miloš Savčić...spisak bi bio neobično dug.
Ovi plemeniti ljudi velikog srca su svojim radom stekli ogromno bogatstvo koje su ostavili svom narodu delimično ili u potpunosti radi pomaganja privrede, podizanja bolnica, školovanja siromašnih đaka.
Ne dozvolimo da umru i po drugi put. Ovom turom želimo da oživimo sećanje na njih, njihov rad i plemenitost. Pomenimo njih i njihovu zadužbinu (zadušje)!

..nešto nalik na *dzvaljoborca sa dna kace..
:)