Cinjenica je dule da se u nasoj narodnoj muzici nakupilo svakakvog smeca. Najveci dio sadasnje popularne muzike je kopija istocnjacke muzike pomijesano s tirolskim jodlanjem. Ne znam kako je to pocelo,
tko su idejni autori muzike, ali mislim da nije teško pretpostaviti.
Srpska narodna muzika je vezela, bez zavijanja i jodlanja...

Turci nisu Arapi...

O hrani da i nepricam

„Zanimljivo je narodna muzika sjeverno od Save i Dunava ima karakteristiku veselja, dok juzno od Save i Dunava izrazava tugu, zalost i patnju.”

Neosporno i po onoj;'sto juznije to tuznije. Tako nešto (ako ne i originalno) potice iz susedne nam Bugarske, pa su tako pesme tuzbalice dobile naziv-pridev 'bugarstice'. U krajevima (krajinama) otomanskog i austrougarskog carstva, za tugovanje se kaže 'bugarenje', dok je to u Srbiji 'lelek'.

U prilog recenom u Z. Srbiji postoji selo Lelici gde sadradjen
istoimeni manastir, tj. rodnom mestu Vladike Nikolaja Velimirovica.

„Iskreno, ugodno sam iznenadjen tvojim poznavanjem prilika u Srbiji u skoro proteklom periodu.”

Blagodarim na uvazavanju - sogore stovani - trudim se trudim...

Cudnije bi bilo da nisam - sogore stovani...

Neki pak vele da su ; 'sve žene iste', da ne reknem qurve...

P.s. no šta ćeš; 'sto ljudi 100 cudi - sto sela 100 obicaja'.

A ko će ga sve znati, sogore,

Neki jopet kazedu da je od Fjodora Dostojevskog.
Sve onako doslovno, docim ono na kraju - majko oprosti !

P.s. i još jedna verzija 'kafansko birtijska',da ne ponavljam početak:

sve jesu osim moje majke, u protivnom bio bi 'qurvin sin', a ja to
(kao sto znate) nisam.