Да си питао хоћемо ли у НАТО одговорио бих ти да си већ тамо. А дали желиш или не желиш да твоја постојбина иде тамо друго је питање. Зашто би себи желео нешто горе?
Питање је само логичко и не шта треба да радимо.

Sjecam se od prije nekoliko desetina godina veoma popularne pjesme „insieme”, čiji je sadrzaj bio osnivanje evropske ekonomske zajednice.
U njoj se pozivalo evropske države da stupe u zajednicu, jer da je to ideal evropskih naroda. Konacno, sest država osnovali su zajednicu, a druge se pozivalo da pristupe.

I tako dosao je i poziv Jugoslaviji, ali ni do danas ne znam zbog čega Ante Markovic nije na to pristao.

Kasnije, stvorena su pravila za ulaak u clanstvo, koja su u svemu pogodavala zapadnim zemljama. Zatim, pravila su se ublazila za ulazak u zajednicu svim državama, clanicama NATO. Svima, izuzev Turske.
Zbog crnomorske lokacije primaju se u zajednicu istovremeno s clanstvom u NATO Bugarska i Rumunija, ali s nekim cudnim okrnjenim pravima.

I tako je i danas...

Je li to pretpostavka, ili istina?
Za ovo drugo molim dokaze...

Da nije tuzno bilo bi smijesno:
BiH podnijela zahtjev 2019
Danas „”Европска унија постигла консензус да додијели БиХ статус земље кандидата за чланство„.
Obratiti paznju, vijest je koncenzus, ne da je dobila status.
Pa onda prica o 14 poglavlja:
”„У тренутном геополитичком контексту, Савјет ЕУ наглашава хитност да земља крене напријед на свом путу према ЕУ, посебно кроз испуњавање свих 14 кључних приоритета за отварање преговора о приступању ЕУ идентификованих у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ који је Савјет усвојио 2019. године”

Čini se da je „Ulazak u EU” za mnoge (iz EU i iz kandidata) poslovni projekat od kog se može lijepo zivjeti.
Sto bi rekao AV: za godinu, najdalje dvije...