Мени је жао што немам 4 деце. Некако кад их је требало правити -наишли ратови, хаос .. и тако остадосмо на 2. Међутим касније сам се уверио да смо сасвим имали снаге барем за још 2, изнаслеђивали неких некретнина којима се нисмо надали, зарада шпрасла. Да их је више - онда би ови старији васпитавали млађе, ишли им на родитељске, не би све пало родитељима на леђа. Млађи би носили гардеробу, користили играчке и књиге од старијих. А што се тиче јела - па и ја сам одрастао на леба-и-масти ))

Ovi koji imaju preko 4 deteta/devojcice,eeee, ti bolesnici teraju dok im se ne rodi moodunja. Ko kinezi.
Po nekoj statiscici u srbiji, na 4 rođene pevacice, dodje jedan moodunja..
Oni koji imaju dva zgebca, ne pada im napamet da prave još,-samo da ne pokvare prosek sa eventualnom pevacicom..-a najviše radi qyrtcenje sa „majstorstvom”...