На друштвеним мрежама појавила се слика фискалног рачуна из једног кафића на хрватском острву Брач, на отштампаним словима пише: СМРТ ВУЧИЋУ - ЖИВЕЛА ХРВАТСКА!
https://tinyurl.com/4a7h7hy2
https://tinyurl.com/yzwh27xa
Овако се „Олује” и дана када је са породицом баш у тој колони прогнаника спасавала живу главу испред хорди хрватске војске, за „Новости” присећа Васка Радуловић (39) из Полаче код Книна. У дворишту породичне куће којој се вратила 2011. после 16 година живота у Србији, о свему што је преживела говори у неком чудесном, узвишеном миру. Само, повремено, брзим трептајима „нареди” сузама да не крећу.
- Рано је нестало струје и све комуникације биле су прекинуте - наставља.
- Једну ноћ, после не знам колико дана, стигли смо у прихватни центар у Руми - сећа се Васка.
- Али, добри људи су нас одмах примили у стан да преспавамо. И, живот је морао да иде даље... Потом је нас 15 годину дана живело у једној кући у Банатском Новом Селу, док отац и мајка нису изнајмили кућу за нас, радили су све што су могли да преживимо. Имали смо дивне комшије и њихову
подршку. И данас смо с њима у контакту.
https://tinyurl.com/2p6r3p3j
Наиме, на самом почетку секвенце која је у овој информативној емисији била посвећена трејлеру за филм „Олуја”, спикери у студију снимање овог истинитог филма о злочинима који су почињени над српским народом у Републици Српској Крајини квалификују као „провокацију Београда”.
- Филм је разбеснео Хрвате, а има подршку Вучића! Аутори филма звуче као Вучић и Вулин! Срамотно је да се тако говори о „Олуји”, а прескаче се српска одговорност! То су српски митови! - наведено је у прилогу РТЛ-а.
https://tinyurl.com/ye5encwj
од Другог светског рата до данас та тема била пригушена или, такорећи и, на неки чудан и неформалан начин полузабрањена. Као да је неком нејавном одлуком постала нејавна. Штавише, до јавности је долазила сваковрсним оспоравањима, понајвише броја жртава, нарочито од времена разбијања Југославије и формирања хрватске независне државе. Изостајало је историографско и укупно научно расветљавање, а није била ни уметничка инспирација, па чак ни повод одговарајућег официјелног обележавања. С правом је, зато, ово садашње бављење Јасеновцем један од аналитичара (Драгослав Бокан) означио као нови почетак темељног, свестраног и дугорочног односа према тој капиталној теми наше историје, уместо брзог заборава и кампањског приступа, чему смо, руку на срце, склони.