Dali je Milošević bio čovek zapada ili Srpski patriota i sin?
Mnogi njegovi potezi u kritičnim trenutcima nisu imali smisla. Pustio je Srbe niz vodu na ratištima Krajine,Bosne i same Srbije sa Kosovom nakon prethodnih podrški koje je pružao. Niśta nebi bilo toliko čudno da to nije činio u ključnim momentima kada je ishod rata počeo da naginje u našu korist. Ovome se može dodati još mnogo detalja.
Svaki rat je izgubio a tvrdio da je dobio, dakle potpisao kapitulaciju u takvim momentima i uslovima. Pustio je Krajinu niz vodu bez podrške, uveo sankcije Srbima u Bosni čime ih osakatio u kritičnim trenutcima, potpisao kapitulaciju posle 78 dana bombardovanja Srbije i CG kada je Srbija već obasuta radioaktivnim materijalom sa materijalnom štetom od par stotina milijardi dolara i hiljadama života izgubljenih koje niko od agresora neće nadoknaditi upravo zbog te kapitulacije. To se desilo u momentu kada većina nato država su počele da ispituju njihovo učešće i legitimnost bombardovanja. Da ne spominjemo koliko je to slomilo moral Srpskoga naroda koji do tada se hrabro suprotstavljao bombardovanju. Setimo se samo hrabrosti stanovništva BG koji su svakodnevno punili mostove sa koncertima dok su zlikovački avioni ispaljivali projektile po čitavoj prestonici i u neposrednoj blizini. Tako nešto je nezabeleženo u svetu. Narod je bio spreman do kraja da se suprotstavi neprijatelju kao mnogo puta kroz našu istoriju.
Pustio je Srbe Kosova niz vodu i dozvolio istim tim koji su nas bombardovali da se mirno ušetaju na naše Kosovo na opštu sreću šiptarskog seperatizma u stvaranju velike albanije. Tek tad su nastali progoni, rušenja naših vekovnih manastira i crkava, skrnjavljanja grobova i spomenika i to sve u prisustvu nato vojnika tzv mirovnjaka. Nikada to nije naišlo na javnu osudu od strane međunarodne zajednice iako mnogi manastiri su unesco zaštićeni a progon Srbstva potpuno zanemaren.
Da je Milošević mogao biti čovek ili agent zapada koji je postavljen na tu funkciju isključivo da bi se razbio SFRJ na opštu štetu svih Srba i Srbije, da nato udje na našu teritoriju na velika vrata i zauzme važnu stratešku poziciju na Balkanu govori sledeća činjenica. Milošević je bankar koji je deo karijere proveo u Americi i imao veza i poznantstvo sa Rotšildima. Taj period njegovog života u društvu takvih kapitalista i svetskih moćnika je bio ključni trenutak da mu posadi ideale, obezbedi finasijsku moć i poziciju od kojih svi znamo ishode. Možda tada nije shvatio da će se to sve odviti na isključivu štetu Srba i Srbije ali činjenica je takva da jeste. Igrao je na dve stolice, i američku i Rusku koju uostalom svaki dobar agent ćini i time uživao naklonost Srpskog stanovništva uzimajući u obzir našu naklonost Rusiji jer svaka dobra veza naših lidera sa Rusima se shvata kao patriotizam.
Izveo je tenkove i vojsku na ulice protiv mirnih studentskih demonstracija a predao se mirno bez sile kada su ga hapsili da vode u Hag, dakle bez borbe. To je samo po sebi bilo sumnjivo, jer iako je izgubio izbore, još uvek je uživao moć nad vojskom, policijom i državnim obezbeđenjem. Dali je uopśte i umro u Hagu ? Tako brzo se sve odigralo, od njegovog hapšenja, do izručenja Hagu, do iznenadnog razboljevanja i smrti. Još čudije da niko od njegove bližnje familije nije bio prisutan sahrani pored garantovanja imuniteta od strane državnog vrha, čak ni Marija. Kovčeg je bio hermetički zatvoren što je mimo naših Srpskih običaja.
Dok su Srpski sinovi ginuli, njegov sin je uživao džet set život, što je pljuvanje u lice svim Srbima koji su ispaštali kroz ratove, učešćem, progonom, polaganjem života i većine koji su snosili posledice nemaštine i sankcija. Jel to primer koji brižni predsednik postavlja narodu?
Sve poteze koje je povlačio se završile na štetu Srba i Srbije. To ne opravdava zlu agresiju nato država nad nama, već činjenicu da takvim potezima je to zapravo omogućio poznatom rečenicom „ne sme niko da vas bije” i da mi možemi uspešno da se suprotstavimo nato-u (ne može nam niko ništa) što smo donekle i demonstrirali do momenta kada je naglo i neočekivano potpisao primirje (kapitulaciju) u korist nato država uz pristanak njihovih uslova i to još ironično nazvao našom pobedom i slavljem na ulicama. Zašto to nije učinio na samom početku i poštedeo razaranje i trovanje Srbije od kojih će još mnogo generacija ispaštati a da ne spominjemo koliko života će još odneti posledice radioaktivnosti.
Da pokojnici počivaju u miru je ljudskost i poštovanje koje živi pružaju mrtvima, međutim mislim da Srbija neće nikad biti u miru dok nema bistriju viziju o svim dešavanjima tada zbog kojih i danas i dalje ispaštamo. Iskopavanje groba i videti dali su zaista njegovi ostatci u kovčegu bi pružilo odgovora na mnoga pitanja i to dugujemo sebi i celoj Srpskoj naciji i Srpskom rodu.