Predsednici država bi trebalo da budu filozofi, pesnici i umetnici. Oni imaju najmanje sansi da zanemare humanisticku komponentu politike. Nikako bankari, pravnici, advokati, inzenjeri, vojna lica, preduzetnici. Oni su po definiciji već otklonjeni od humanizma svojom profesijom.

Sirchulle, свиђа ми се твој став, мада и у њему имамо лоших изузетака. Зеленски, као глумац, екстремно је лош изузетак. Окретањем ка Нато пакту и прогоном руског становништва, уништио је своју земљу. Морао је знати да као руски сусед и некад припадник исте државе с Русијом, није смео угрожавати руску безбедност нити изазивати Русију било каквим непријатељским потезом.

С друге стране, постоје бројни добри изузеци кад је у питању тврдња да војни официр не може бити добар државник. У историји, државе су правили и водили углавном војсковође, официри, генерали, пуковници... Да не идем предалеко у примере, први председници САД били су генерали, краљ Петар је био високи француски официр, наследници руске царевине су завршавали војне академије, Гадафи је био пуковник...

Зато бих рекао да нечија државничка мудрост и демократска свест не зависи од његове струке. То више зависи од васпитања, карактера личности, интелигенције, љубави према свом народу...

Malo ko ne može biti presednik države, samo malo ko može biti postavljen za presednika neke države.
Jednom kad se docepas te funkcije nemas vise brige, vise nisi sam, manje se pitas nego sto si mislio, vise te hvale nego sto si zasluzio, vise ti sude nego sto si zgresio, o slobodi možeš samo da sanjas, a da ti je glava u torbi u to niko ne sumnja.

Za filozofa nisam siguran, oni mogu biti inspirativni kreativcima,
ali ne i da su sami kreativni, vecina jakih filozofa nezna šta uraditi sa cekicem i ekserom, dok ima i takvih koji su za sve sposobni osim sto u ničemu nisu odlicni već samo dovoljni.
Filozof odlično vidi u mraku, ali kad mu upalis svetlo on je i dalje samo slepi filozof.

Ја замишљам да је ДЕМОКРАТИЈА то систем у којем се поштују воља и интереси већине или свих грађана. То значи: да кад изабрани дођу на власт - да раде онако како већина сматра да је потребно и исправно.

У којој земљи је то тако?

Bezdomni
Krsenje ustava po receptu Slobe M. pa posle i menjanje ustava da bi on ostao na vlasti izgleda dozivotno sa patriotizmom i demokratijom nema nikakve veze. Naprotiv to je pljuvanje na svoju državu i ustav iste.

______________○●○_____________

Putin je to mogao samo uz većinsku podršku Ruskog naroda. Da je Rusima pod Putinom bilo gore, njega bi davno Ruski narod smakli. Da Rusija uživa svetsko dostojanstvo kao većina EU država a ne konstantne pritiske u vidu raznoraznih sankcija, medijske propagande pre svega amerike preko svojih satelita i pritisak natoa, Rusija bi danas uživala hednu od najboljih ekonomija na svetu i sve države koje su se odvojile bi samovoljno se vratile u sklopu Rusije.
Da je neki prozapadni predsedbik sedne na kormilu Rusije, Rusija bi bila razbijena na još mnogo državica u regiona, vojska i nuklearni arsenal rasformisan a sva prirodna bogatstva preuzeta od istih koju decenijama napadaju Rusiju i to sve sa ogromnim genocidim nad Ruskim narodom kako bi osigurala da se Rusi više nikada ne saberu i uzdignu.
Da Putinu nije stalo do Rusije, već bi davno sišao sa kormila i uživao u ono bogatstvo koje zapadnjaci tvrde da poseduje, pogotovo u svojim starijim danima.
Putin za sada je ono što sprečava da se desi ovaj scenario i ovaj rat u Ukrajini je bio neizbežan.
Zapadna propaganda Putina predstavlja gorem nego hitlera a mnogi i nasedaju na to.

„Demokratski izabrani predsednik bivši oficir je demokratiju ruglu izlozio vlada kao despot krseci ustav po kojem je dosao na vlast da bi dozivotno ostao na vlasti.”

Он и треба да доживотно остане на власти јер би без њега настао хаос. Иначе, никакав Устав се не крши јер су закони који се тичу избора и реизбора промењени тј. легализовани.

Из твог коментара о том ''деспоту'' некако се извлачи закључак да вероватно мислиш да је западна демократија нешто боље, зар не!? Ако тако мислиш онда си страховито наиван.

У Канади, примера ради, нема ограничења колико неко може бити Премијер Канада; дакле, неко може доживотно да влада.

Наравно, рећи ћеш, али тамо су избори сваке 4 године па бирачи могу да скину тог Премијера када год хоће. Да, али тако је и у Русији! И тамо су избори, и тамо бирачи имају избор.

Иначе, овде у Канади политичари се служе свим и свачим да остану на власти. Људе поткупљују њиховим властитим парама које су им узели кроз порез! Нема шта се не обећава да би се неко поново изабрао а та обећање се нон стоп крше.

У Америци две партије из којих се може изабрати Председник. Иза обе партије стоје исте интересне групе. Том државом не руководи Председник већ велике интересне групе и лобији; Председник је најобичнија истурена фигура.
Ево ти пример овог излапелог старца којег би ми било жао да није био тешко ђубре према нама Србима.
Једини који им се био мало отео је био Трамп али су нашли начина да не победи и у другом мандату.

Дакле, та велика западна демократија и избори су најобичнија превара и ништа друго. А ти причај о тамо неком ''деспоту''.

Inače demokratija i diktatura su spojene kao sijamski blizanci.

Diktatura je demokratija jer je i diktatora birao narod tako što mu se nije suprostavio kada se diktatorom samoproglasio. Irak, Severna Koreja, Srbija, Libija, Rusija su demokratije kilavih naroda i lenjivaca koje sve mrzi. Njih sve mrzi i jedva cekaju da neko umesto njih razmišlja, odlucuje a oni će da sprovode gledajuci da u tom sprovodjenju pretrpe sto manje stete. Steta se prebacuje na bliznjeg svoga pa ko vise ili manje nahebe...Zato su ljudi iz takvih rezima sitnicavi, prepredeni, lukavi, nekreativni, slatkorecivi, beskicmenjaci jer se tako opstaje u takvim sistemima.

Demokratija je dikatatura vecine ili sklopljenih koalicija. Iako je vecina vecina ne znači da je pametna. Uglavnom je obrnuto i manjine su većinom u pravu. Dobra stvar u demokratiji je sto ima bar malo pravde pa kako biras tako i nahebes. Demokratija je bolja od diktature samo zato što ima alibi ali način vladanja je isti. Diktaturom vecine nad manjinom. Čak i kad se promeni politika opet je volja vecine nad manjinom. Okreni obrni sve mu dodje na isto, neko jase a neko ide peske.