1Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi čovječiji?
2Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mećete na mjerila zločinstva ruku svojih na zemlji.
3Od samoga rođenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreći laž.
4U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluhe aspide, koja zatiskuje uho svoje,
5Koja ne čuje glasa bajaču, vračaru, vještu u vračanju.
6Bože! polomi im zube u ustima njihovijem; razbij čeljusti lavovima, Gospode!
7Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strijele, neka budu kao slomljene.
8Kao puž, koji se raščinja, neka iščile; kao dijete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.
9Prije nego kotlovi vaši osjete toplotu od potpaljena trnja, i sirovo i nagorjelo neka raznese vihor.
10Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu, opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.
11I reći će ljudi: zaista ima ploda pravedniku! zaista je Bog sudija na zemlji!