Ја сам одслужио војску на самоходним хаубицама 122мм „Гвоздика (каранфил)”. Ми смо се укопавали у ромбичном распореду на међусобном растојању од 250м, командно возило је морало све да нас види због геометрије, а план је био: истрести шта можеш за 7-8 минута и онда пали на резервни положај, или некуд у заклон.

Међутим на снимцима свуда видим артиљерију размакнуту до 50м, оруђа сва у линији, као за Холивуд, послужиоци ноншалантно чачкају нос ...? По снегу се чак из свемира виде трагови њиховог маневрисања, као да фломастером цртају „ОВДЕ САМ!!”

Тактика наших снага 1999. била је са макетама и лажним метама: од 5 заклона само је 1 коришћен, а у осталима је бивало набацано старо гвожђе и паљена ватрица, па би се оруђе сељакало из заклона у заклон - да заебу ако су локатори јавили прави положај.

Гвоздика је опремљена хаубицом 2А30.

Од навођења, ја сам пре 42 године урадио програм за џепни калкулатор НР-25С: да му унесеш координате ватреног положаја и извиђача, и да он из извештаја извиђача израчунава елементе за гађање.

Данас се то чини п-дим, али онда је тај програмчић објављен у ВТ-гласнику, наравно потписао га је капетан, кој ће мени чварци!

Што се тиче ласера - гледам геодете шта раде са тоталном станицом; па то је невероватно: да очита тачку са терена, да нанесе натерен - како волиш! - е сад не знам да ли би се појавила грешка на неким километарским растојањима?!