-što se mene tiče, najviše volim da bo;jim u m.indzu...

„Ali pitam ja zašto ljudi kod nas ne bi imali pravo da plate svoje lecenje i u državnim zdravstvenom ustanovama.”

Зато што ће онда они који имају лову имати предност и код прегледа и код посета специјалисти и код операција и свега другог што чини здравствени систем.

Такав систем неминовно води у дискриминацију и то ону званичну коју подржава и држава а то се никад не би смело дозволити.

И сиромашни би требали имати право на лечење исто као и богати. Сви у једну линију па кад ко дође на ред. То је једино фер и поштено. Јбт, па зар о таквим стварима уопште треба и разговарати?
Већ имамо проблем са здравством због мита и корупције а могу замислити шта би било када би богати људи могли званично, плаћајући услуге, први долазити на ред за операције и прегледе. Када би онда сиромашнији слој становништва уопште дошао на ред?

Moj ujak je dao poslednji svoj dinar i još uzeo pozajmicu iz banke da bi na VMA platio jednu intervenciju na mokracnom kanalu da bi mogao normalno da mokri jer mu je cuveni doktor sa Uroloske klinike Klinickog centra Srbije operisao prostatu pa mu mokracni kanal tom prilikom nakrivo zasio. Moj ujak je trpeo nesnosne bolove godinama dok 2015.godine nije uvedeno komercijalno lecenje civila na VMA i on je platio tu intervenciju poslednjim dinarom koji je imao i nakon toga je normalno mokrio posle 8 godina trpljenja muka i bolova. I šta je tu moj ujak kriv.

Влада Дорћол, да не знаш можда ко му је то поправио на ВМА? Др. Чампара?

Не контам, Срно?

Ја прочитах покварио..па надовезах
Бијаше неки Чампара, волио баш чашицу.
Mea culpa

„Ko bi u toj situaciji bio na gubitku? Onaj sto ima para? Ocigledno ne. Onaj sto nema para. Ne bi ni on. Državni doktor kojeg placa država? Ni on jer on u ovoj situaciji ne zna dje udara od posla. Privatni doktor? Ocigledno ni on, jer da mu se svidja raditi kod države ne bi bi ni bio privatnik.”

То је поједностављено гледање на ситуацију. Ево један занимљив текст поводом свега тога:

https://www.capitaldaily.ca/news/private-two-tier-healthcare-brian-day-bc

Starac_Foco,

Људи који подржавају тај систем по којем би део становништва могао брже до неке операције у приватним клиникама мисле да би се тако смањио број људи који чекају на операцију у државним болницама.

Као прво, смањио би се број лекара који раде у државним болницама што би довело до још већих проблема у државним болницама. Огромна већина специјалиста би радила у приватним клиникама где би се услуге нудиле прво богатим који такве услуге могу да плате из свог џепа.

Иначе, и то плаћање из свог џепа је врло занимљиво јер, наводно, држава би, по канадским законима, и даље морала да плаћа паушалну цену приватној клиници за ту операцију јер и тај богаташ је део здравственог система по којем сви морају бити равноправни.
Ту се онда долази у ситуацију муљања са испостављањем рачуна држави од стране приватних клиника док те исте клинике добијају и лову директно од богатих појединаца.

Нешто у стилу, операција срца кошта 100 хиљада долара у приватној клиници и може се урадити одмах. У државној болници би морало да се чека 6 до 12 месеци и таква операција је бесплатна (иако је, рецимо, нека паушална цена тј. трошкови око 20 хиљада).
Богаташ плати 100 хиљадарки а онда клиника испостави рачун држави за, рецимо, 20 хиљада. Онда се тих 20 хиљада врати оном богаташу (када приватна клиника наплати од државе или можда богаташ плати 80 хиљада приватној клиници а та клиника онда још потражује 20 хиљада и од здравственог осигурања.

Шта се тиме постигло? Онај богаташ је имао операцију срца, држава платила 20 хиљада за неког ко је због лове, преко реда, дошао до те опарције у приватној клиници.
Тамо неки сиромашак ће наставити да чека 6 или 12 месеци а сада можда и дуже јер у државној болници више можда нема довољно хирурга. Отишли да раде у приватне клинике где зарађују више.

Због таквих и сличних свари сам рекао да гледаш поједностављено на те ствари.
Изузетно је тешко наћи неки баланс и имати и један и други систем. Из Канаде многи доктори прелазе у САД где зарађују у приватним клиникама много више него овде у Канади у државним болницама. Дакле, и та ситуација је довела до смањења броја неопходних лекара у Канади.

Дакле, тај систем о којем се овде прича само гарантује здравствене услуге богаташима. Сиротиња може да цркне. То се у суштини све своди управо на то. Све је повезано једно са другим. Давање могућности да приватне клинике обављају неке ствари које сада не могу да раде неминовно воде до смањења броја лекара у државним болницама и још веће проблеме у државном здравственом систему.