Хрвати су оружје против Срба. Сами по себи недовољни и неважни, опасни тек у туђим рукама.

„Хрвати су оружје против Срба. Сами по себи недовољни и неважни, опасни тек у туђим рукама.”

U potvrdu recenog jedan citat (nastao) u vremenu između dva sv. rata:

„Mrtva Austrija”

'Osecanje ugrozenosti beogradskog-istocnog coveka od hrvatskog potanja
ne dolazi od Hrvata kao Hrvata. Teznja Hrvata zaodvojenom upravom ne bi nikada pogodila Beograd. On je pogodjen time sto u hrvatskom kompleksu oseca kako sile koje od Hrvata prave svoje sredstvo,s` kojima se nasi ljudi sa Zapada udruzuju sami protiv sebe. Sile proslosti i sadasnjosti.
Među njima nije hrvatska državnost,hrvatska autonomija; iako dolazi
dockan i u nevreme,istocni covek bi nasao razumevanja i za to kad bi
bilo samo to. Međutim tu je,kao neprijatelj pritajen,hrvatski najviše, a samim tim i srpski usisani otrov iz proslosti austrijski
toksin.
Ostao je kao kuznost koja se samo sa zdravim novim pokolenjima gubi
iz krvi,zaptiven i podsvestan već, ali ne i umrtvljen,stari duh
nenarodne, habsburski sebične,forgacevski nadmene Austrije iz poslednjih gadnih godina pred smrt, koja je strasno mrzela i przirala
Srbiju,Srbe i Hrvate kao krvne neprijatelje, koja se svojim izvrsnim
administrativnim i politickim perfidijama borila protiv beogradske
orijentacije među našim zapadnim ljudima. Sejala je mrznju i kroz
politiku i zloupotrebom crkve,sirila antibeogradsku rezervu sistematskom demonijom prokusanih sredstava,odvajala zapadnog
jugoslovenskog coveka od probeogradske misli. Tu joj je pomogao, makar
i u ostacima svoga uticaja feudalac i plemic hrvatski (ugarski),koji
je u sebi nosio makar iz desete ruke,orijentaciju zapadnoevropsku,
dakle prezrivo antibalkansku,orijentaciju habsbursku,dakle antiistocnu
orijentaciju antidemokratsku,antiseljacku,kamarilsku ili feudno-godpodsku. Od nje je trpeo nesvesno i kad je bio dobar Hrvat. Tu bi se
nadovezala čitava bolest pravivarstva,nadmudrivanja u formulama o
pravicama kraljevstva prema Madjarima. Ali mnogo opsniji je austroidni
tip malogradjanina,purgera iz varosice,u velikoj meri dosljaka,
pohrvacenog polustranca sa njegovim derivatima frankovca,tipicnog
neprijatelja beogradske (istocne) orijentacije. Taj pohrvaceni malogradjanin stranog tipa,u osnovi eksploatator svoga seljaka, koji
s tim seljakom eksperimentise u ime ciljeva koji su mu ostali kao
taman negativan kompleks,nanesen mutnim talogom Austrije na periferiji

P.s. ovoje bio samo polovicni deo od celog citata...

„Najjače oruzje protiv Srba je oduvek bila SPC. Ona je definisala Srbe kao pravoslavni narod tako da je srpski korpus ostao bez velikog dela Srba koji nisu pravoslavni.”

Још само реци да је СПЦ крива што су људи лабавог карактера и због свог личног интересе напуштали српство и, обрати пажњу, прелазили на Католичанство или Ислам.
Дакле, људи лабавог карактера напусте Православље и преузму неку другу веру а ти кривиш СПЦ што је дефинисала Србе као православни народ!!!

Иначе, да СПЦ то није учинила онда би се Срби као народ буквално уништили изнутра. Овако, неки су прешли у Хрвате а неки у Бошњаке и тако фактички очистили наше редове од свакаквих особа веома лабилног и дискутабилонг карактера.

Нико никад ником није забрани да се изјашњава као Србин и ако је атеиста или агностик али што се саме вере тиче онда Србином може да се сматра само неко ко је Православне вере а никако католик или муслиман.
Значи, има Срба и верника (СПЦ) и атеиста и агностика. Ако неко верски припада некој другој цркви или џамији онда не треба и не може да се сматра Србином.

Твоје бацање кривице на СПЦ би довело до тога да данас, примера ради, у БиХ уопште немамо Србе као народ већ би то били тамо неки Босанци (или Херцеговци) православне вероисповести.

Везивање СПЦ за српство је највеће могуће важности. Нас Србе је једино СПЦ окупила заједно и апсолутно ништа друго. Све друго је настојало да нас разједини и отуђи од наших корена.

Нажалост - конвертитство је један филтер, где бољи остају, а лошији прелазе у нову нацију/религију. И то на статистичком нивоу почиње да се осећа - збир малих бројева не даје велики број.

У природи људи и животиња је чување свога јата. Напуштање, пребегавање, је изузетак и на то се углавном лоше гледа.