I jedna i druga a i Miloševićeva kvazi treća, sve osuđene na propast na štetu Srba i Srbije. Toliko od mene...

sinoć mi se preporucio 1 snimak na YT sa naslovom Jugoslavija 1972g.
snimak sadrzi kratke kadrove sa ulica sirom zemlje.
interesantno je da su komentari uglavnom pozitivni pisani od Srba, Hrvata, „Bosnjaka” „severomakedonaca”... Slovene i Albance sa Kosova nisam uocio, ma da nisam ni citao sve, jer ih ima preko hiljadu.
1 Iracanin na losem srpskom je pisao sve najbolje, par Grka, dobri komentari na Spanskom i Portugalskom...

jednom delu naroda je izgleda, takva zemlja bila na ponos.

da napomenem još jednom, ni snimak ni komentari se ne bave politikom, već samo yivotom toga doba (1972)

Jugoslavija je zemlja u kojoj sam se rodio i ucen sam da je patriotizam vrlina, naravno da je propast moje zemlje bitno uticala na moj i na zivot mojih bliznjih.
Odrastajuci u glavnom gradu Hrvatske, nisam imao problema sa bilo kojom od naših nacionalnosti.
Znalo se uglacnom ko je cigan, siptar, student crnac u tramvaju.
Među svojima mogao si reci ko si stotinu puta, niko se nije za trzao, dok isticati to pred drugima, e to nije spadalo u pristojnost.
Može se reći da je bilo euforije 1971 kada je Hrvatima bilo slatko podsetiti sviju da „još Hrvatska ni propala” i ima istine u ovom sto Hobo kaže vezano za strica.
Obzirom da sam sa Banije sve moje kolege su pretpostavljali da sam Srbin.
Jedan od veoma dobrih bogatijih kolega se vecito zezao i pitao me
„Simo” a jesi li ti čečo? uz moje potpitanje, ej Buc pa svi znamo da su tvoji bili u partizanima i pokazem mu saprstima U na celu sto je uvek bilo popraceno kikotanjem, a bili smo dobri kao braca.
1973 Sam rentao sobu u centru Zagreba, gazde su bili stariji ljudi.
Kada sam se prestavio i rekao odakle sam, ko grom iz vedra neba me pitala jesam li Srbin, morao sam potvrditi posto je po mom prezimenu čak prepoznala jednog trgovca iz mog mesta, i rekla pitam samo jer i moja snaja je lekarka srpkinja iz Beograda a ovu moju malu i pokaze na unuku zovemo „mala Vlajnja”
Nikad osim za vreme Savke 1971 niko nije bezrazlozno izgovarao svoju nacionalnu pripadnost na mestu gde bi to nekom moglo smetati.
Sloboda veroispoveti je bila znatno veca nego u Srbiji, znamo dobro zašto, reklo nam se kasnije.

Istinite gluposti moj Cekac ...

Југославија је вештачка творевина - прво зато што је вишерелигијска, а онда се то прогласило и вишенационалним. У таквим државама сваку религију или нацију зајаши по један страни господар и оне се крве међу собом, а за рачун странаца.

Први разлог за формирање Југославије био је да католици спрече да Срби створе руску територију на Медитерану. То видимо и по динамици давања права не-Србима у краљевини, одн.закидања права Србима.

Други је разлог био - да се створи чеп који ће да спречи ширење Италијана на Балкан, Германа на југ и Руса на Јадран. Запад и коминтерна могли су да трпе Југославију док су Срби били обесправљени. Српска побуна из 1989. била је реакција на планове да се СФРЈ расцепка на штету Срба.