...и заиста не знам колико је у праву. Не могу говорити о Харкову, мада на основу мелодраме „Породилиште” не би ме изненадило да су и тамо примјењиване сарајевске методе. Да ли су баш луткама за излоге ноге одлијетале, да ли су минобацачке гранате експодирале као да су пјешадијске или противтенковске мине из подрума избачене, да ли су тобџије стекли вјештину испаљивања граната методом сухог листа, па још да приликом достизања циља скрену у смјеру према минобацачу из кога су избачене...све те чудесне, до тада невиђене ствари су се десиле на Маркалама, те не изненађује да су Руси потражили савјет од својих пријатеља Срба.
Убијеђен сам да је Борис Џонсон све то одлично изанализирао и правилно повукао паралелу.
Видим да неки тај Борисов коментар нешто другачије тумаче, праве од Бориса глупана који није видио кроз драму на сарајевској пијаци и осјетио методе режисера у Харкову...ја не мислим да се лепи Бора навукао на чувену енглеску муфљуску реторику у сврху оцрњивања једних, а онда суровог кажњавања са колонијалним аспирацијама Англосаксонског егзекутора.