Bezdomni podsetio si me na mog strica inače jedonog iz stroja blaburskih eksekutora kad sam ga u Julu 1980 sreo pa kao bivšem partizanu i oficiru JNA inače velikom mudrijasu hteo izraziti saucesce povodom smrti njegovog komadanta.
Pogne on glavu pa uopbicajeno tiho kaže, hm, yebo mu ti mater trebo je umreti pre dvadeset godina.
To mi je bilo ba lepo upozorenje da od, posle Tita opet Tito nema i neće biti ništa.

„Ne znam od kuda crpis podatke o Slobodanu Milosevicu, ali, kako rece Lorka, svijet će ga slaviti. Nije Slobo unistio srpsku privredu već ovi kojim se ti klanjas.”

Tocno i nedvosmisleno sogore,

Utoliko sto je još uvijek na snazi zakon o zasiti imena i djela neumrlog vodje. Dok se to ne promjeni-izmjeni, 'badava su krecili'...

Велика је грешка стављати Броза и Милошевића у исти кош.
Броз је био србомрзац и агент новог светског поретка.
Милошевић је, иако човек државно-правног континуитета и титоистичког наслеђа, био сасвим супротан Брозу. Он је покушао да Србији врати оно што јој је Броз одузео. Није у томе успео, а знамо и зашто - стао је на пут великим силама.

У заблуди су они који мисле да сам милошевићевац. Могао бих данима да набрајам његове грешке и заблуде, али му се једно не може оспорити - борио се за достојанствену и независну Србију. Многе грешке јесте правио, али и да их није правио, резултат би био исти. Нашао се на челу Србије у погрешном историјском тренутку кад Србија није имала никог да јој помогне у одбрани од Нато хијена. Деведесетих година би свако на челу Србије прошао као Милошевић, уколико се борио за слободну и независну Србију и достојанство србског народа у распаду Југославије.
Могло се све завршити и друкчије, са не баш много друкчијим резултатом, али требало је тада бити видовит и спреман на непопуларне потезе које су повукли они који су дошли после њега. Разлика је ипак што су они после њега дошли на чело поражене Србије директно из пете колоне, док је Милошевић био на челу Србије која је још увек била усправна и непоражена. То су потпуно различите позиције.

Simo
11. mart 2022. u 17.15

Prvi je povukao obarac i prvi je odredio vreme i lokaciju rata u Jugoslaviji koji je mogao i morao dobiti pre zime i pre početka pravog rata u Bosni.
**********************************************************************
Simo,
Austrijski konjusari su prvi poceli pucati na JNA, a ne Srbi. Ako je koji Srbin kriv onda je to prvi Bogic Bogicevic koji je tada zastupao BiH. To je bio zadnji cas da vojska preuzme komandu, a bogalj je rekao „da to nije demokratski”.

Diskut Simo, uporno deluje iz populistickih cmarova kretenske vecine...
kako li si samo uspeo da se toliko puta umnozis?

Хрватски књижевни језик спада у источно-херцеговачки дијалект. Пре телевизије је био јако раширен од Ибарске магистрале до Дрине - и наравно даље до Купе, Драве и Јадранског мора. Једино се у деловима Далмације и Цазинске крајине оговори икавски, Загорје - словеначки, а Кварнер - прави хрватски.

„E moj Simo. Ne možeš ti protiv njih..”
---
E moj Sule nikad nisam ni mogao, ovde ih i nema toliko koliko sam ih imao oko sebe kasnih 90tih. Zato i jesam ovde gde sam.
Mene su 1993 jednako pitali rodbina, prijatelji i Canadian immigration zašto hoću da odem iz zemlje jer sam tada imao odličan status.
Slobin rat bio je moj jedini odgovor, i otisao sam iz cistog besa.
Nikad nisam zazalio sto sam otisao, ali moje unistene zemlje mi je neizrecivo zao i falice mi do kraja zivota.
Drugo zašto uopste dolazimo ovde?
Od kako postoji internet ovo je jedini portal gde ujutro uz kafu mogu da budem onaj berberin sto je iskopanoj jami sapmuo, U Cara Trojana kozije usi„ pa dalje nije vise ni važno.
Dugo vremena je od kako smo ovde. Ostalo mi je manje zivota nego sto imam staza na SC a mi se još uvek kao fini ljudi prestavljamo pod laznim identitetom kojeg skrivamo kao zmija noge. Resavamo se frustracija na najslobodniji način, veoma lako nam je biti zver a najteze ono sto u realnosti jesmo.
Plusevi i minusi su ništa do obična potvrda da je bar neko i procitao ovo sto si napisao, mada ovde ima dosta onih koji uopste ne čitaju šta si napisao već automatski čim ti vide ime daje se minus pa idemo dalje,
Ovde se slobodno potpisujes sa Dr. Mr. ing. dajes sebi engleski nik iako ti srpstvo sveto pismo, mnogo toga sto nam je svima dobro poznato.
Zato nemislim da ću ovde prebrojavati prijatelje i neprijatelje već ću ostati ono sto jesam bez sarama prestaviti se svojim imenom i prezimenom kad god je to potrebno.”

Sogore da se meni deda nije vratio iz Chicaga 1920 danas bi USA bila moja kolevka. Ima takvih kad bi baba,,, koliko hoćeš.
Ništa nisam birao, ni rasu ni pol ni veru, sve su mi to odredili drugi , a kad sam dobio pravo glasa već je bilo sve gotovo.
Moje pravo na svaku vrstu patritizma je lično, a ako ovo već gore nabrojano nisam birao ostavljeno mi je pravo na odredjene korekcije koje će obeleziti ostatak mog zivota.
Šta ima loše u tome ako sam voleo svoju zemlju?

Cekac ako može bez provokacija.
Milosevica ne spominjem u zivotu dok me neko na to ne natera.
Canadski imigracioni oficir u Beogradu me ni slučajno nije to pitao,
Pitanje:
Zašto želite emigrirati u Kanadu?
Odgovor:
Ne želim živeti u zarcenoj zemlji, ja sam ratni reporter i video sam sve konsekvence ovog odvratnog rata, za bolju ilustraciju izvolite pogledati ove slike.
Prilozio sam razne slike iz mojih zivotnih situacija.
Dve slike su ga specijalno zainteresovale,
Ja kako stojim u Americkoj Banci, a druga Kapetan Dragan i Ja na ratistu, svaki je drzao svoj alat u ruci, zašto ovo uopste pišem,
među slikama je bila i slika gde se vidim pored Milosevica e bas nju je potpuno ignorisao.
Sve slike je fotokopirao i nakon razgovora rekao nakon već osvojenih 70 bodova i ovog razogovora dodeljujem vam još 30 cime je vasa aplikacija za useljenje u Kanadu odobrena. Ni reč nismo spomenuli SRB... ili bilo šta srpsko a kamoli tada vazeceg presednika.

Sogore ne izvrci stvari please,
Da kažem zbogom svojoj zemlji desilo se tek 11 Augusta 1993. a uselio sam u Kanadu 11 Augusta 1994, cudno tačno 365 dana lomljenja.
Te godine moje zemlje vise nije bilo, njen presednik Stipe Mesic je već mnogo ranije rekao: „Ja sam svoj posao obavio, Jugoslavije vise nema.”
Mnpgima njenim državljanima na radost a mnogima i na zalost, Blaogo onima sto su se ovajdili.

Sogore,

Stipe je ostao dosledan teznjama svojeg pucanstva kojeg su svesrdno
i prvenstveno podrzali njegovi pucani,sveta stolica i naravno Germani.

Drugim rečima; „Deutschland Deutschland uberalles & Drang nach Osten”!

Жупа, то није тачно. Ево онда да набројим и кључне Милошевићеве грашке:

1. Борио се за очување Југославије, уместо да се залагао за право на самоопределење сваког народа, како је тад било регулисано Уставом СФРЈ. Али ову грешку би направила већина србских политичара у то време, јер су Срби тада у већини желели да се Југославија сачува.

2. Није смео подржати интервенцију ЈНА у Словенији. Уместо тога, требало је сукцесивно повући војску на србске етничке границе, Словенију никако не признати као државу све док се не заврше преговори и склопи праведан уговор о осамостаљивању Словеније (у складу са Уставом СФРЈ).

3. Слично је требало поступати и са Хрватском, па и осталим републикама - нема признања све док се самоопределење сваког народа не обави у складу са Уставом.

4. Прекасно се преоријентисао на политику 'Сви Срби у једној држави', јер се већ формирало антисрбско међународно мњење (највише због бруке у Словенији).

5. Водио је лошу политику према РСК а и према Републици Србској (додуше, питање је колико је то морао под притиском запада, а колико због личне неспособности да процени границу могућег).

Има још грешака у унутрашњем вођењу политике у Србији, али политика током распада Југославије је судбоносно утицала на даљу србску историју. Укратко, Милошевић је био прилично слеп политичар, неспособан да антиципира догађаје и према њима се постави правилно како би их предухитрио. Додуше, био је окружен са пуно издајника и западних агената, што су биле околности у којима је било тешко функционисати.

Милошевић јесте био србски родољуб са идеолошким манама, али се према Србији односио као прави државник који се бори за њен суверенитет и интегритет. Истина, он је до задњег момента био Југословен и лојалан политичар југословенској држави, што је било и нормално. Био је легалиста, за разлику од Месића и Туђмана који су били противуставни акттери, тј. криминалци. Међутим, ако о Милошевићу пишемо објективно, то не значи да смо југоносталгичари (а шта је ту лоше и ако јесмо? зар није распад Југославије донео несрећу свима, а посебно Србима?).
Али југоносталгија је прошлост. Проблем је у томе што се распад Југославије није одвијао на праведним и уставним основама, па су у том процесу највише страдали Срби - физички, морално, материјално, територијално и у сваком другом погледу.