https://tinyurl.com/73p42mz2

Да оно што се годинама прича, а креће негде 60-тих прошлог века.
Дакле нови, комунистички професори, често потичу из сиромашних породица што није увек пресудно али може бити. Жељни свега па и градске улицкане ----.

Дакле од када су комунисти забранили народу да верује у Bога све је постало дозвољено. Када Њега нема онда је да радиш шта ти је воља.
Крадеш, отимаш, па чак и продајеш туђу новорођену децу.
Студенткиње и средњошколке ту нису биле изузетак.

Наравно рећи ћете ви овде, па комунизам није више. Па наравно да није није али људи јесу. Оставља последице. Срушену зграду можеш да подигнеш, али упропашћене грађане никако не можеш.
Поготово ако су дошли из неке недођије и онда им све изгледа да треба како виде на ТВ и како властодршци сами раде.
Дакле већина не мисли својом главом. Раде најгоре ствари и још се хвале.
Мене је у једном малом месту бивши колега частио ручком и пићем.
Када смо изашли похвалио се да је платио картицом црвеног крста. Сав усхићен мисли како је урадио добру ствар.
Итд, да даље не набрајам, материјална добра ћемо некако скрпити, већ смо почели. Али, оволики број олоша ћемо тешко похватати и тешко ћемо променити морал на боље. Обично такви неморални народи на крају пропадну и уместо њих дођу нови. На пример Римско царство.