Ništa lakse nego pljuvati po Brozu i oprati se od svih grehova.
OK mogu uslovno da se složim i pridružim pljuvacini gde ću morati malo da pljunem i sebi u lice kao i svojim bliznjima.
Šta je 1945 Balkanu bila druga ili bolja alternativa, bilo je moje često pitanje u krugu prijatelja dok smo negovali ono sto je propalo.
Jugoslavije se nije niko odricao, mastali smo o još vecoj dal pod kraljem il pod Titom svejedno.
General Mihajlović je bio komadant vojske jugoslavenskog kralja.
Politika Amerike je i onda i danas bila ista, ako hocete i volite rat i ako mi njemu imamo profit mozete ga uz nasa pravila otpočeti odmah.
Za Staljina nije bio ni Kralj a ubrzo ni Broz, iako Staljin nije bio nas neprijatelj, jer to Rusi nikad nisu ni bili ni pod jednim vodjom Rusije.
Broz je znao bas sve slae tacke svoje tvorevine, i nadao se da šta god radili bar rata neće biti jer je imao mnogo susreta sa mnogo vaznim ljudima koji su ga uverili da su razne trgovine moguće.
I onda je 1988 dosao nas spasitelj koji je uzeo stvar u svoje ruke.
Amerika nije bila iznenadjenja sto je na scenu stigao balkanski Slobo dobrovoljac koji će otvariti pandorinu kutiju u Brozevoj prciji. i stvari su krenule bezgresno i americki uspesno.
Danas imamo novo modifikovano ukrajinsko izdanje, Vucica i milione vecito nezadovoljnih Srba koji izlaze na izbore kao vasarske zabave.

Титов систем „наоружаног народа” (Триторијална одбрана, цивилна заштита и полиција), све под командом републичких центара моћи, омогућио је по републикама да се врши терор национално-нацистичке већине над националном мањином, свуда осим у Србији која је блокирана аутономијама и вишенационалном структуром плански насељаване комунистичке елите у форми Удбе и савезних органа и институција.

С друге стране, на југословенском нивоу, није дозволио стварање југословенске већине, а србске поготову, чиме је ономогућено интегрално деловање југословенске већине против нацистичких републичко-сепаратистичких структура које су представљале већину у свакој републици.

У социо-политичком аспекту, титоизам је такође био двокласно друштво у коме су класу привилегованих и моћних (тј. владајућу класу) чинили партијски кадрови и комунистички менаџмент, док су потчињену класу чинили физички радници и сељаци. Титова позитивна улога у овом сегменту била је само у томе што је успешно одржавао социјални мир на тај начин што је овој потчињеној класи омогућио неопходне услове социјалног опстанка и преживљавања. То, наравно, није радио из хуманитарних разлога него из реалног разлога да отклони опасност од неке нове револуције усмерене против његове власти. И мора се признати да је то радио успешно (додуше, радили су и полицијски пендреци и Голи отоци, али је ипак највише радило његово политичко лукавство и домишљатост).

За разлику од данашње Србије у којој се огромне социјалне разлике не скривају, а терор политичко-партијске елите над доњом класом је отворен, Тито је то радио много суптилније. Осим викендица на мору за челне политичаре, тај отворени терор над радничком и сељачком класом, као и велике социјалне разлике, нису се примећивали у тако екстремној мери (новац се скривао у страним банкама, станови и куће политичара су се држали у оквирима 'нормалних разлика', већи објекти за политичке теревенке су се држали у форми 'друштвене имовине', нпр. ловишта итд.). Социјални мир се завијао у форму самоуправљања, при чему радници нису ни о чему одлучивали осим што су им састанци радних организација служили као издувни вентили.

Све те привилегије владајуће класе и терор над потчињеном класом, које смо имали и тад и сад, у титоизму су биле добро камуфлиране и држане под контролом, док су данас отворене и завијене у легалну форму демократије и законитости, при чему су се социјалне разлике енормно повећале, а доња класа је практично стављена ван закона, док је горњи сталеж (тајкуни) добио потпуну заштиту државе на рачун свих пореских обвезника.

У поређењу са садашњим системом који је социјално бруталан, може се рећи да је титоизам био реално бољи, али се не сме занемарити чињеница да је титоизам представљао 'логистичку платформу' за стварање садашњег стања. Напросто, комунистички тајкуни и њихово сарадничко криминално подземље су једног дана морали да своје скривено лично богатство избаце на површину и легализују га као свој приватни капитал (а видели смо како се та 'приватизација' одвијала). Да би се то остварило, морао се срушити постојећи систем и увести овај који данас имамо (правосудни систем и законска заштита пљачком стеченог капитала).

Једна мала дигресија о финансијским малверзацијама у корист титоистичких тајкуна: отвори се нискокаматни стамбени кредит, први до тих кредита дођу титоистички лидери и комунистички менаџмент, пусти се мало да и неки представник доње класе узме такав кредит, а кад се доња класа почне масовније интересовати за такве кредите, банке их обуставе. Након извесног времена држава произведе инфлацију при чему рата таквог кредита буде у вредности једне шибице. Титоистички кадрови су тако дошли до викендица на мору такорећи бесплатно, односно на рачун народа. Зашто на рачун народа? Па инфлација је увек удар по народу јер је инфалција заобилазни порез. Другим речима, народ је путем инфлације отплаћивао викендице и виле на мору комунистичким тајкунима. Данас се то ради бруталније, кроз 'јавне набавке и инвестиције' и отворену дискриминацију на тендерима (нпр. инвестиције Зоране Михајловић). Све у свему, на Балкану ништа ново, 'принцип је исти, све друго су нијансе'.

U vreme druga Tita, srbin nikada u svojoj teskoj istoriji nije živeo bolje i bezbednije!! 30-ak god bez rata i isto toliko razvoja!!

To je cinjenica!!

„*druže Tito mi ti se kunemo*-nikada umreti neće!”

Eto vama prave sreće
kad „nikada umreti neće'!”

Sto je vise bilo laži
drug vam Tito bese draži

Nije umro već je krepo
kunite se dalje slepo,

neka, neka živi bili
bolje niste zasluzili...

„Подигнеш кредит (ако ти режим дозволи) и уплатиш фићу, а онда три године чекаш на испоруку, док за то време редовно отплаћујеш кредит”

U međuvremenu dok se ceka isporuka - nekoliko poskupjenja...