А ја издвајам следеће:

„Сви смо 30. августа 2020, од Бога и од људи добили прилику да се промијенимо, да почнемо нове животе, па и нове политике не заборављајући никада одакле смо кренули.”

Проблем у таквом размишљању је што смо само ми Срби требали да се променимо али није ми јасно шта смо ми то Срби требали да мењамо.

Па, зар Срби нису пристали на Владу тзв. експерата у којој нема ни једног јединог кадра из Демократског фронта? Дакле, Срби су хтели и желели да се иде напред, пристали су на многе уступке.

Зар није био договор да лидери странака из коалиције не могу у Владу? Јесте! Али, Дритан је не само ушао у Владу већ је од постао прво други човек Владе а онда почео да преузима све у своје руке укључујући ту сектор безбедности и полицију.

Шта су Срби доживели иако су били кооперативни? Па да им управо Дритан, дакле њихов принудни коалициони партнер, заједно са МИловим ДПСом изгласа резолуцију у забрани негирања тзв. геноцида у Сребреници! Јбт, није била довољна резолуција која је усвојена пре не знам више колико година већ је требало Србима натрљати нос и са резолуцијом о забрани негиранња.

Па онда одлети и Лепосавић, једини министар у Влади који се јавно изјашњавао као Србин. Човек одлети само због тога што је поштено и јавно изнео свој став о томе због чега не треба усвајати тај накарадни закон о забрани негирања.

Кривокапић није чак успео ни да потпише темељни уговор са СПЦ. Увек је нешто био спречен а када су му изгласавали неповерење (управо онај исти Дритан и опет Милов ДПС) каже како му је Бог сведок да је хтео да реши то питање. Једно је хтети а друго смети тј. учинити.

Ето, о каквом онда стрпљену и политичкој мудрости тај човек прича у том тексту?
Па зар су Срби требали да и даљу буду те фарсе којом ће изгубити и оно мало што им је остало и то у Влади који су они фактички створили, у Влади због које су се много тога одрекли (примера ради функција), у Влади којој ведри и облачи један шиштар који све редом вуче за нос а има у скупштини 3 или 4 делегата од укупно 81ог!

И, сад, тај тип прича како је требало бити стрпљив, мудар и не знам ти шта друго. То, једноставно, није било могуће. Не можеш ти дати легитимитет срамним одлукама те исте Скупштине и Владе само због тога што се нечем надаш у некој будућности док ти сви други раде о глави.