Istraga: Kako su Mišković, Darko Šarić i ostali jeftino kupovali vojvođanska zemljišta
Istraga: Kako su Mišković, Darko Šarić i ostali jeftino kupovali vojvođanska zemljišta

PLJAČKA VEKA

NOVI SAD -

Počela je istraga o pljački državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Vojvodine. Zemlju su tako za male pare pokupovali tajkuni, kriminalci, biznismeni..
Reč je o malverzacijama sa poljoprivrednim zemljištem koje je mahom bilo u državnoj i društvenoj svojini, pišu Novosti.
Država i mali akcionari, prema grubim procenama, izgubili su najmanje 200.000 hektara kvalitetnih oranica, koje su prodate budzašto. Srbija je u ovim mahinacijama izgubila najmanje nekoliko stotina miliona evra.

Prema pisanju Novosti, u posed, zlata vredne zemlje, došli su, pored ostalih, Miroslav Mišković, narko-bos Darko Šarić, Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana, Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, Anton Stanaj, Radovan Štrbac...

Prvi nalazi govore da je pljačka državne imovine bila planska i da se odvijala dugi niz godina uz pomoć najviših predstavnika vlasti.

Mišković je za ukupno 12,6 miliona evra dobio 41.561 hektar, 33 ara i 54 kvadrata najkvalitetnijeg obradivog zemljišta apatinskog „Jedinstva”,
zatim 16.183 kvadrata građevinskog zemljišta, ali i 82.653 kvadrata u objektima.

„Mišković je dobio i silose, farmu junadi, pogone za proizvodnju stočne hrane... ”, objašnjava sagovornik Novosti. - I to sve za 12.600.000 evra.

List piše da je jedan „od primera nezapamćene otimačine zemljišta” slučaj privatizacije Društvenog poljoprivrednog preduzeća „Jedinstvo” iz Apatina, koje je krajem 2005. godine kupila jedna od firmi Miroslava Miškovića „Delta M”.

„Za prodaju 70 procenata društvenog kapitala ovog preduzeća, Agencija za privatizaciju je bila raspisala tender”, navodi izvor „Novosti” blizak istrazi.

„Sumnjamo da su se kupci, kao i uslovi, znali unapred, odnosno da je ceo postupak bio namešten. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da je hektar zemljišta, ne računajući pokretnu i nepokretnu imovinu, dat za 307 evra”, prenose Novosti.

Prema pisanju medija početkom 2011. godine, tadašnja Vlada Srbije dogovorila se sa Miškovićem da za svih „632 miliona evra” od prodaje „Maksija” kupi poljoprivredna dobra po Vojvodini, čija je „privatizacija propala”. Navodno, radilo se o 14 kombinata, koji osim pratećih objekata poseduju više od 25.300 hektara obradive zemlje.

Većinu tih kombinata, za koje je bio zainteresovan navodno Mišković, svojevremeno je kupio Mile Jerković, pa ih posle izvesnog vremena izgubio. Neki od njih našli su se u vlasništvu narko-bosa iz Pljevalja Darka Šarića, a pre njega i crnogorskog biznismena Antona Stanaja. Policija sve to sada istražuje.
Reč je o poljoprivrednim kombinatima „Jedinstvo” iz Gajdobre, „Poljoprivreda” iz Sente, „Agrobačka PKK” iz Bača, „Rudnik” iz Kovina„, ”7. jul„ iz Siriga”, „Mala Bosna” iz Subotice, „Doža Đerđ” iz Bačke Topole, „Jadran” iz Nove Gajdobre, „Graničar DPP” iz Gakova, „Bačka” iz Sivca, „Aleksa Šantić” iz istoimenog mesta, „Mladi borac” iz Sonte... Pominjali su se i „Vršački vinogradi”, kao i „Rasadnik” iz Kikinde.

Posebna priča kada je reč o privatizaciji vojvođanskih preduzeća, koja imaju velike obradive površine, jeste i slučaj „Zobnatice” kod Bačke Topole. Ovo preduzeće, za razliku od „Jedinstva” iz Apatina, prodato je na aukciji. Prva aukcija je ubrzo poništena, i to 11. aprila 2008. godine

„Tada Agencija za privatizaciju menja uslove aukcijske prodaje i 16. decembra iste godine bukvalno poklanja ”Zobnaticu„ firmi DOO ”Nju kompani„ iz Novog Beograda. Sumnjamo da je ova aukcija bila unapred namenjena ovom kupcu, jer su uslovi tako promenjeni da su odgovarali samo njima. Naravno, tu je bio umešan i neko iz bivše vlasti, koji je imao uticaja na Agenciju”, navodi sagovornik Novosti iz istrage.

„Zobnatica” je na prvoj aukciji bila prodata za 21 milion evra, a kada je ona poništena, „Nju kompani” je dobio vredno preduzeće za svega 1,8 miliona evropskih novčanica. Država je, na ovaj način, oštećena za 20 miliona evra. Interesantno je da je država u to vreme bila više nego naklonjena kupcu, pa je čak i obavezno godišnje investiranje u osnovna sredstva, podelila na tri godine. I tu nije kraj.

Obavezno investiranje ubrzo preinačuje u obrtna sredstva, a kasnije je dozvolila i da se ništa od tih uslova ne ispunjava.

„Poljoprivredno dobro ”Zobnatica„ raspolaže sa 242,5 hektara zemljišta, od čega je građevinsko zemljište na površini od 113,7 hektara, poljoprivredno zemljište 105,1 hektar, a šuma je na 23,7 hektara”. Sve je to dato za bagatelu, praktično poklonjeno. Jer, pored zemljišta, „otišao” je i hotel „Jadran”, ergela, konji... Danas je sve to gotovo propalo, objašnjava izvor „Novosti” blizak istrazi.