Путинов саветник Сергеј Глазјев: 10 тачака које разбијају ковид агенду
11:30 01.02.2022. 1
Десет јасних препорука у вези са „пандемијом” коронавируса.
Дакле, хајде да формулишемо 10 очигледних, на основу здравог разума, препорука о мерама социо-економске политике у вези са пандемијом корона вируса.

1. Пошто ниједна од више десетина вакцина развијених у различитим земљама не обезбеђује одржив имунитет, а вакцинисани људи могу бити исти носиоци инфекције као и невакцинисани, од било какве мере за принудну вакцинацију треба одустати. За то нема етичких, правних или економских основа. Земље са више од 100% вакцинације становништва нису постигле импресивне резултате у погледу морталитета и заражавања од корона вируса, у поређењу са осталима. Општа вакцинација становништва није зауставила пандемију.

2. Број умрлих од корона вируса за две године пандемије не премашује стопу смртности од најчешћих болести: онколошких и кардиоваскуларних болести. Из тога следи да промена приоритета здравствене заштите мора бити уравнотежена. Нагло повећање обима медицинских и болничких капацитета за лечење оболелих од корона вируса не би требало да буде на рачун погоршања квалитета медицинске неге за друге категорије пацијената.

3. Пандемија је открила акутни недостатак инфектолога, инфективних болесника и кревета, који су више пута смањени током комерцијализације здравствене заштите која се спроводила под плаштом оптимизације. Неопходно је наставити повећање издатака за здравство све док не достигну ниво развијених земаља – најмање 12% БДП-а. Циљ би требало да буде 15% БДП-а, што захтева удвостручење у односу на садашњи ниво. Пре свега, неопходно је значајно повећати плате медицинских радника на ниво оних који данас раде у црвеним зонама. Истовремено, потребно је елиминисати монструозну дискриминацију младих лекара, који после 6 година високог образовања морају још две године бесплатно да раде као специјализанти, обављајући најтеже и најнезахвалније функције. Ординаторима треба исплаћивати пуне плате као младим специјализантима. Плаћени боравак у принципу не би требало да буде – овај посебно цинични облик супер-експлоатације младих лекара мора се једном заувек зауставити. Сва плаћена места у ординатури треба заменити буџетним.

4. Пандемија је разоткрила паразитску природу здравственог осигурања. Све трошкове борбе против ње преузела је држава, остављајући приватним осигуравајућим кућама могућност да остваре суперпрофит за посредовање у трансферу новца из фондова обавезног здравственог осигурања државним здравственим установама. Неопходно је вратити се на совјетски систем буџетског финансирања државних здравствених установа према научно заснованим стандардима здравствене заштите становништва, остављајући приватним осигуравајућим кућама могућност да финансирају ризике оболевања грађана у оквиру добровољних додатних шема.

5. Пандемија је открила дискриминацију грађана у квалитету и комплетности здравствене заштите у зависности од места становања. Само у Москви се лечење пацијената са корона вирусом може сматрати задовољавајућим. У другим регионима, пацијенти су данима могли да чекају хитну помоћ и недељама на хоспитализацију, а да не добију неопходну помоћ. Ова неуставна дискриминација је резултат спроведених реформи здравствене заштите, чији су трошкови пребачени на субјекте федерације. У механизму финансирања здравствене заштите, као и средњег образовања, неопходан је повратак на унитарни систем по јединственим стандардима на терет федералног буџета, укључујући враћање јединствене буџетске мреже са повећаним коефицијентима за рурална подручја, као и региони крајњег севера.

6. Међудржавна поређења мера социјалне изолације различите тежине нису показала значајну статистичку везу између њих и динамике морбидитета, са изузетком супер-тешких мера практично потпуне изолације грађана у насељима НР Кине. У ситуацији када је већина становништва већ оболела и/или вакцинисана, потпуна изолација се чини претераном мером. Из овога посебно произилази да са наставком рада јавног превоза затварање музеја, ресторана и, штавише, санаторија, хотела, теретана и паркова нема смисла. Што је још горе, штети не само привреди, већ и здрављу грађана који додатно пате од стреса, губитка посла или бизниса.

7. Пошто ПЦР тестирање нема одговарајуће научно оправдање, не би требало да служи као пропусница за јавна места и прелазак границе.

8. Из наведеног произилази да је универзално QR-кодирање грађана бесмислено као антипандемијска мера, јер не постоји строг основ да се неко чак 10 пута вакцинисан негативним ПЦР тестовима призна као социјално безбедна особа.

9. Неопходно је што пре спровести објективну међународну истрагу о изворима и узроцима настанка овог корона вируса, као и захтевати на нивоу Савета безбедности УН декласификацију активности свих америчких биолошких лабораторија, почевши од оних који се налазе на постсовјетском простору.

10. Коронавирусну инфекцију даље треба третирати као уобичајену вирусну инфекцију (као што је грип или САРС) са свим последицама…

извор:
https://srbin.info/svet/putinov-savetnik-sergej-glazjev-10-tacaka-koje-razbija ju-kovid-agendu/