Какве ли ово везе има са Сребреницом .
А како ти на памет не паде Братунац
----
Gospodo politicari visog ranga.
Pokusajte pronaći vezu, u zaobilazenju decje logike prepucavanja.
Koliko prasine se dize oko ovog diskutabilnog broja kojeg muslimani uporno uvecavaju a Sebi umanjuju.
Koliki je stvarni broj trebali smo znati posto smo savremenici tog dogadja ali sporazuma oko toga nema niti će ga ikad biti.

Ubitstvo od 25K dece? gde, kad , za koje vreme, čije dece, ko su im roditelji, kako su ubijani, gde su im posmrtni ostaci,
Hebes ti narod koji se sa ovom istinom nije momentalno obracunao nego ostavio meni da politiziram.
Kad sa živeo i hodao po SFRJ niko nije znao ni za jednog ustašu niti ga je imao u blizoj porodici. Ništa drugacije nije bilo ni među Srbima sve sami drugovi samoupravljaci i ponosni borci NORa
Danas nema Hrv kuce koja se ne dici ustašama iz svojih familija, a sa druge strane sve je teze naći Srbina kome partizani nisu učinili nezapamceno zlo. Jedina vojska koja nije Srbe zavijala u crno su četnici.
E Bratunac mi pada na pamet i ne bas dugo nakon tog zločina bio sam na licu mesta i zamalo izgubio ovo sto još imam na ramenima.

Ovo u vezi pobijene dece , nije to od juče , to se spominje odavno . Interesntno je da nikom nije palo na pamet da proveri celu pricu . Nešto se desilo 100% , ali trba istraziti šta tačno .
Samo spominjanje 25 hiljada nastradale dec iz Sumadije , od 7 do 15 godina , koji su pokupljeni na moru i odvedeni u Miljevinu na streljane...izaziva vise razlicitih pitanja na koje bi neko strucan ili neki svedok morao odgovoriti .

Drugi deo .
Cisto sumnjam da je Vide Draskovic bio zamenik Segrtu ...da je to 100% tačno , K moj bi Vide zavrsio u ...enoj Medji (Vojvodini) kao kolonista.

On jeste bio ozbiljna kominjara i partizan ...to dokazuje i kazna koju nije dobio kad je u Medji kocom umlatio neko dete (Slovak bese) kad ga je video da bere plodove sa njegove vocke .
To je bio razlog zašto se cela porodica vratila u Hercegovinu .

(ukljucite Rudara u diskusiju , on sigurno zna mnogo vise od nas ...on je nekad bio veliki prijatelj porodice Draskovic :)))

Šta ima još .
Da su partizani posle rata streljali narod , čak i devojke , to je 100% tačno . Pogledajte o onaj spisak streljanih devojaka u Nevesinju , poslednja na spisku , Desanka Miloševic ...neko meni blizak je svojim ocima gledao kad su je streljali .

Ispade po tom clanku da je veca vijest da je u tom kolosalnom zločinu ucestvovao otac Vukov nego da se taj mega zločin dogodio??? Dje je tu logika, napisan clanak o Vukovoj sramoti, kao da je on mogao birati ko će mu biti otac i šta će on raditi, a nikad niko ne napisa knjigu pa ni ozbiljniji clanak o tom dogadjaju. A brojne su knjige o zločinima komunista daleko manjeg razmjera napisane zadnjih 30 godina.

Ne sumnjam ja da se nešto dogodilo. Ali taj broj... I ta logistika... 25 000 djece nije moglo stati ni u 60 vozova onog vremena niti se smjestiti u 1000 kuca iz ondasnjeg vakta. A navodno su djeca bila nedje na moru u CG (zašto i kako dospjese tamo?) pa su ih onda komunisti prevarili, doveli nekako čak do Miljevine i pobili.

Milles_Broker,

Bracala , evo Foco ti je asocirao , to što je on primetio bi bila i pitanja koja bi „neka druga strana” postavila .
Odakle tako mala deca sama čak iz Sumadije na moru ?
Kako su dospeli tamo ?
Ko ih je, kako i sa cime prebacio sa mora do Miljevine ? (radi se o 25 hiljada dece)
itd itd .
Elem , da se nešto desilo , da su ubili nekoga i strmeknuli u jame , to je sigurno ...pitanje je samo koga i koliko je zrtava bilo .

Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima
U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta na Savi, postoji crkvica koju su podigli potomci streljanih, ali država kao Republika Srbija i Grad Beograd kao prestoni grad nemaju nijedan spomenik kojim bi se negovala kultura sećanja na nevino stradale posle oslobođenja.

Događaji iz jula 1995. godine uglavnom su istraženi, zločin je kažnjen, a krivci su u zatvoru.

Podsetilo me to na sličan, ali po broju žrtava, mnogo teži zločin, koji se širom Srbije dogodio pola veka ranije, a za koji niko do danas nije odgovarao i sva je prilika da se to neće ni dogoditi, nego će, da ludilo bude potpuno, nalogodavcima najverovatnije biti podignuti spomenici.

Reč je masovnom ubistvu, takođe bez suđenja, više desetina hiljada ljudi krajem Drugog svetskog rata, koje je počinila nova komunistička vlast od septembra 1944. godine do polovine februara 1945. godine, u periodu poznatom kao „crveni teror”. Žrtve su pokopane na neobeleženim mestima, poznatim i kao „pasje grobnice”.

Komunisti su, po nekom perverznom obrascu, na mestima masovnih grobnica gradili sportska igrališta, a zgrade zatvora pretvarali u škole i fakultete.

Često se može čuti da bi to „trebalo ostaviti istoriji”. U Srbiji nema pozvanijeg istoričara za ovu temu od saradnika Instituta za savremenu istoriju dr Srđana Cvetkovića, koji je karijeru posvetio istraživanju represije i kršenju ljudskih prava tokom perioda socijalizma.

Cvetković je rezultate svojih istraživanja prikazao na izložbi „U ime naroda” i u trotomnom delu „Između srpa i čekića - represija u srbiji

Pošto od njega nema pozvanijeg, odlučio sam da ga pozovem i zamolim da mi u turi po neobeleženim beogradskim stratištima otkrije više detalja o ”crvenom teroru„.

Nalazimo se ispred zgrade današnje Athitektonsko-tehničke škole (ATŠ) u Ulici Vojislava Ilića, u kojoj su nove vlasti po oslobođenju Beograda ustanovile zatvor.

NAJTEŽI ZLOČIN U CELOJ ISTOČNOJ EVROPI

Cvetković mi otkriva da je košarkaško igralište te škole jedno od stratišta na kojem je zloglasna Ozna (Odeljenje za zaštitu naroda) streljala i zakopala ”narodne neprijatelje, izdajnike i saradnike okupatora„.

Zločini Ozne širom Srbije ušli su u narodna predanja, ali se o tome nije glasno govorilo. Oko ATŠ-a su živeli ljudi koji su po oslobođenju svake noći slušali jauke i štektanje mitraljeza, a Cvetković kaže da mu se javila žena koja svom unuku nije dozvoljavala da se igra na košarkaškom igralištu, jer je gledala kako su ljudi streljani.

”Pravda uključuje osvetu„
Cvetković kaže da je o planu za masovne likvidacije svakako znao i Milovan Đilas, kasnije najpoznatiji disident. ”Sam Đilas u svojoj knjizi 'Revolucionarna vlast' priznao je da su u Beogradu i u Srbiji likvidirane hiljade nevinih ljudi. Đilas je posle neposredno posle oslobođenja pisao oštre kolumne u partijskim glasilima i napadao buržoaziju i tražio glave„, kaže Cvetković. Marko Ristić je napisao čuveni članak u kojem je naveo da ”pravda uključuje osvetu„. Bilo je verbalnog nasilja, stvarala se atmosfera straha i podsticala se osveta, i u takvoj atmosferi su se događali zločini, oslikava Cvetković posleratnu atmosferu.

”Reč je velikom zločinu posle oslobođenja, koji je uprljao ruke pobednika. Odmah po oslobođenju Beograda i Srbije, već početkom septembra 1944. godine, sličan scenario se događao po celoj Srbiji, od Vranja, Pirota i Leskovca do Subotice i Novog Sada. Po tom scenariju, prvo je Ozna zaposedala velike administrativne zgrade i bivše zatvore i privodila ljude na osnovu već sačinjenih spiskova i dojava„, kaže Cvetković.

Na spiskovima za odstrel bili suviđeniji ljudi, intelektualci, trgovci, politički i klasni protivnici komunista.

”U toj masi je, naravno, bilo i ljudi koji su nesumnjivo bili i saradnici okupatora i možda skrivili i nečiju smrt. U ogromnoj masi, međutim, uz prljavu vodu izbačena je i čista„, nastavlja Cvetković.

Na pamet mi dolazi da je i među ubijenim srebreničkim muslimanima svakako bilo ubica nedužnih Srba. Pošto je utvrđeno da su u Srebrenici ubijena 8.372 čoveka, pitam Cvetkovića o broju žrtava ”crvenog terora„.

Ispostavlja se da su komunisti ubili sedam puta više ljudi nego što je ubijeno u Srebrenici.

”U svim zemljama istočne Evrope u kojima je zavladalo socijalističko uređenje izvršena su masovna ubistva, ali je u Srbiji taj broj ubedljivo najveći, u poređenju sa brojem stanovnika. Evidentirana su imena gotovo 60.000 streljanih, od kojih je oko 35.000 streljano bez suđenja, a samo 3.800 je pogubljeno po sudskim presudama, dok su ostali pogubljeni u logorima uglavnom po Vojvodini. Zato je zločin i teži, jer samo sud utvrđuje krivicu. Utvrđena su i imena 128 streljanih sveštenika Srpske pravoslavne crkve. U bazi popisanih žrtava su imena više od 3.000 trgovacai isto toliko zanatlija, između 800 i 900 industrijalaca„, kaže Cvetković.

Najmračnija tajna Srbije: Pasje grobnice žrtava komunizma
IZVOR: MONDO / MARIO MILOJEVIĆ
Cvetković ističe da je reč o donjoj granici broja ubijenih, do kojeg je došao na osnovu danas dostupnih arhiva Ozne, knjiga i spiskova streljanih.

”Procenjujem da nedostaje oko 30 odsto takvog materijala„, kaže Cvetković.

U Srbiji 211 pasjih grobnica
Poput Beograda, i svaka varoš u Srbiji ima nekoliko lokacija na kojima je Ozna streljala nevine posle rata i te lokacije su javna tajna. Kraljevica u Zaječaru, Slavnik i Lapotince u Leskovcu, Bubanj u Nišu, Bagdala u Kruševcu, Peti puk u Valjevu, most preko Save kod Šapca, Metino brdo kod Kragujevca... U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu 2011. godine je obavljena ekshumacija jer su pronađene kosti ispod jednog parkinga. Postoje stotine takvih lokacija širom Srbije, a državna komisija je utvrdila 211 lokacija ”pasjih grobnica„, odnosno neobeleženih mesta na kojima su zatrpane kosti žrtava crvenog terora.

Nastavlja da je Ozna uhapšene privodila u istražne zatvore, poput onog u zgradi ATŠ-a, gde je sledio kratki istražni postupak, najčešće do osam dana, tokom kojeg su saslušavani i pod torturom terani da priznaju izmišljena krivična dela ili da optuže nekoga, ali suđenja nije bilo.

”Korišćena je tehnika Staljinove tajne policije NKVD, jer je Ozna ustrojena po tom sistemu i od NKVD-a je naučila metodologiju terora, kao što je i ceo sistem preslikan po ugledu na Sovjetski savez iz vremena Josifa Visarionoviča Staljina. Tokom istrage se događalo da ljudi podlegnu mukama, ostanu invalidi od torture, skoče kroz prozor, što nije bio redak slučaj... Posle istražnog postupka, Ozna je samo za jednu noć u nekom mestu odvodila na streljanje grupe od 30 do 50 ljudi, a, prema jednoj knjizi streljanih, čak i 80 ljudi„, kaže Cvetković.

Navodi i da su ljudi na streljanje vođeni goli ili u donjem vešu i vezivani žicom, najčešće telefonskom. To me neodoljivo podsetilo na metodologiju zločina u ustaškom logoru Jasenovac i nacističkim logorima u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj.

”Streljani su u jarugama, šumama, na obalama reka, u gradskim parkovima. Kraj oko ATŠ-a tada je bio predgrađe Beograda, lokacija poznata kao Čuburski potok. Tu je streljano nekoliko stotina ljudi. Ozna je na tom mestu su u oktobru i novembru 1944. godine streljala ljude iz devetog beogradskog kvarta, pošto je Beograd bio podeljen na 16 kvartova„, nastavlja Cvetković.

”

„Broj žrtava rata u Jugoslaviji, prema nacionalnosti, prema proceni vodećih stručnjaka SFRJ Bogoljuba Kočovića i Vladimira Žerjavića:”

Cuj, vodeci strucnjaci. Procene koje su navedene su od Zerjavica, priucenog demografa koji je izjavljivao da je u ratovima 90-tih stradalo 300 hiljada ljudi, kredibilnost 0. No hrvatski ga neonacisti, a i sire (mada tamo puno razlika nema) vole da citiraju. Čak ni Kocivic se nije slagao sa raspodelom po nacionalnostima od strane Zerjavica, a procene od nešto preko milion zrtava II svetskog rata su samo procene, koje zavise od nepoznatog prirodnog prirastaja, i ne racunaju ni stotine hiljada streljanih posle rata. Manje su pouzdane od zvanicne cifre od milion i 706 hiljada zrtava. Istina je verovatno negde na sredini sa 1.2-1.4 miliona (ako se racunaju i partizanska streljanja civila) zrtava, od čega je oko milion Srba. U NDH je definitivno pobijeno preko pola miliona Srba, to je minimalna razumna procena. Ustaše su per capita najcrnji egzekutori u II svetskom ratu, a po divljastvu i nacinu egzekucija ste neprevazidjeni...

Proklete komunjare…izdajice zemlje naše…taj segrt je ubij0 i na kuprese sto nisu ustaše ufatile on bi na prevaru …

„Zašto brisanje?
Pa Vuk Draskovic je ziv i još uvijek politicki aktivan. S obzirom da je javna licnost, licnost koja ima utjecaj i na politicka kretanja u Srbiji, mislim da je ovaj clanak veom koristan da rasvjetli neke detalje koji su stvarali licnost Vuka Draskovica.”

Slozio bih se sa Vasom opaskom - stovani sogore,

Kao i svaki potomak,tako je i Vuk primio nešto u nasledje, ali ne i sve kao sto po neko tumaci. Doticni je priblizno moja generacija, ja tkzv. 'ratna' - on po-ratna. Sticajem datih okolnosti njegovo i moje djetinjstvo tokom formiranja se po nečemu i te kako razlikuju,a po negde su veoma slična,da ne kažem ista - kužiš? Dok je Vuk imao prilike i uslove da visoko i bez precica uzleti, mi 'iz senke' smo postepeno i u etapama prolazili kroz zrvanj zivota i opstali-ostali na sopstvenim nogama. Tkr. u senci i neprimeceni. Pa ipak taj isti Vuk ni manje ni vise nije veci rodoljub od naroda iz kojeg potice, niti bi se reklo da je izdajnik - kako izvesni tvrde. Kao pisac tj. knjizevnik pokazao se darovitim i uspesnim,utoliko što se u njegovim delima ne zapaza ostrascenost a još manje pristrasnost.
Nasuprot tome u politici - koja ga nije mogla zaobici - naravno da
nije mogao imati uspeha. Kao i svaki drugi,pogotovo oni sa javne scene
kolima se prati svaki korak i svaka izgovorena reč stavlja na kantar.
Kako su istorija vreme pokazali, jedino neprikosnoveni diktatori imaju
punog uspeha, ali ne i na duže - već svoje vreme.

Izgleda da ovo istina o tom dogadjaju i nema veze sa djecom od 7 do 15 godina.

https://www.youtube.com/watch?v=l0vfQabrB64

Kada je 13 sep, 1991 Hrv Kostajnica pala u ruke srpskih rebels
bio sam među prvima koju su usli u grad i na prvom bunkeru uz unsku čestu na vreci peska naso sam otvorenu Vukovu knjigu Molitva druga sa nekoliko mitraljeskih redenika.

Миле,

Прочитао сам сада све што је бездомни написао.
Нисам сигуран око предлога за брисање али
ово остало, нарочито овај последњи текст изнад, је скроз у реду.
Истина је да су прогласили амнестију а затим заробљенике стрељали. И то највише у Босни а где су биле и многе јединице из Шумадије.
Зато не разумем зашто човеку да кажеш да је глуперда?

АЈ МОЛИМ ТЕ ОБЈАСНИ ДА И ЈА ЗНАМ!!!

да , то је истина . деда од моје супруге је насео на то па је демобилисан кренуо кући ...пресереле су га неке балијетине у партизанским униформама (а до 44 били усташе ) и стррљале на друму .

пс.
оно што је Фочо горе написао , то сам и ја негде читао , још давно . зато ми је била климава и прича о стрељању 25 хиљада деце .

Истина је да је ту неко био стрељан.

Е сада колико.
Па можда је 250, али и то је много.

250 омладинаца, без хране, муниције или команде која би их одвела кући.

Потомак ратног злочинца који нас је све преварио 90-те.

-a peva i Nena..

https://www.youtube.com/watch?v=aAKaaSYNKuk