Odgledao sam malo dužu verziju na jutjubu od ove postavljene. Kaže ova muslimanka kako kolona njih, su otišli Kravice, 15km od Potočara na Božić u potrazi za hranom. Kaže ušla u kuću, kamara krmetine na stolu, gazda ih lepo poslužio misleći da su i oni četnici. Eto primera laži. Kao da Srbi iz kravica ili Bosanskih sela uopšte ne mogu da prepoznaju muslimane. Zar u čitavoj koloni nijedna nije nosila dimije, jesu li svi okačili krst oko vrata.
Svima je poznato šta se odigralo u svima selima oko Srebrnice a i u Kravicama, u sklopu koje je više Srpskih sela.
Srbi su pokazali kao i uvek toplinu svoga duha, muslimana ugoste kao svojega, jer Srbin zna da je i musliman kome je Srpski jezik materni, da je i on Srbin. Ali musliman to neće priznati iako to potajno zna, već će ispoljiti izrazitu mržnju prema svemu što je Srpsko, misleći da time dokazuje koliko on nema ništa sa Srpstvom. Čak i jezik usvaja i naziva bošnjačkim, nikada ne spominje ijednu Srpsku žrtvu, nikada!
Mi možemo da živimo sa njima i to smo pokazali i posle masovnih pokolja u prvom i drugom svetskom ratu kad su se i muslimani i hrvati borili na strani naših neprijatelja protiv nas, prihvatili smo ih kao braću, i bez sumnje, i opet bi. Ali muslimanska mržnja ne stišava. Srpski predsednik je u ime Srpskog naroda posetio Srebrenicu, položio cveće i uputio izvinjenje. Dali je to ikada učinio bilo koji bošnjački lider za Srpske žrtve, za hiljadama Srpskih žrtava u selima oko Srebrenice, za desetinama hiljada Sarajevskih Srba pobijenih i proteranih? Ne, nikada. E, tu se mi mnogo razlikujemo i dela su mnogi mnogo veća od reči. Srpski predsednik je i dalje Srpski predsednik nakon izvinjenja u Srebrenici, a bošnjački predsednik bi bio linčovan kad bi se se izvinuo Srbima. To je odraz jednoga naroda, duha, misli i čestitosti. Onaj koji mrzi, živi život u mržnji i kao takav nikada nećeimati spokoja.