Граница Босне и Далмације је уствари наслеђена граница Турске и Млетака из 18.века. Њу је између осталог формирала и чињеница да су Млеци овладали морима, те су могли да бране уски појас уз обалу и рекетирају Турке.

Ту је границу преузео Наполеон, а после његове кратке владавине Аустријанци. Након анексије БиХ граница у Аустро-Угарској губи смисао, као и у 2 Југославије.

Сада опет имамо ситуацију да Хрватска држи обалу и наплаћује рекет од туризма и транспорта. Међутим - она нема неких озбиљних права на њу. Прво - што је обалу добила Србија, као победница у 1.рату, па нек се тад звала и Југославија - опет Хрватској не би припало више од 1/6. Друго - што за држање толике обале треба залеђина и сила која ће то да брани. Данас је то НАТО, који не брани границе за Хрватску, већ држи Хрватску за своје потребе. А најзначајнија му је потреба: да Срби не изађу на море, штавише - да не издају поморске базе Русима. Због тога је изведена и ова свињарија са стварањем црногорског народа.

Историчар Степић има предлог поделе БиХ и Хрватске у времена када се Руси буду питали: да Србији припадне цела Босна и Источна Херцеговина, Западна Херцеговина са Далмацијом да буде нека Нова Далмација под италијанским утицајем, а Лика, Банија, Кордун, као и Далмација од Шибеника до Обровца, да буду такође део Србије.

Степић каже: „тиме би се поништили добици територије, које је Хрватска остварила геноцидом у 20.в.” што је увек интенција и УН.

Мени се само не свиђа што он тој Далмацији оставља обалу све до Боке. Ја мислим да би граница те нове Далмације требало да буде на Неретви, те да Пељешац, Корчула, Мљет и Ластово остану нама. А специјално Дубровник, ако РКЦ баш закука, да добије статус републике, какав је имао стотинама година.