Pecenka na raznju pa i do 100 kila ponekad .
Pece se na tucindan, 5 Januara, a prvo servira za bozicni dorucak.
Ta cast pripada domaćinu koji odlazi i podrum gde se isece prase.
Uzima se parce konca kojim je bilo usiveno pa se vadi i veze na grlo flase rakije koja će sve vreme praznika stajati na stolu. Zavezani konac simbolise jedinstvo familije u narednoj godini.
Na Badnji dan se spremaju kolaci 5-6 vrsta kao oni svatovski.
Ujutro se ide po vodu na izvor i donosi se badnjak uz pesmu
oj badnjace... Navecer domaćin odlazi na senik i donosi svezanj slame koju stavlja pod sto. Prilikom ulaska u kucu izgovara dobro vece čestan Bozic, Mir Boziji Hristos se rodi, na sto neko od clanova ga posipa orasima i lesnjacima uz odgovor, va istinu se rodi.
Pocinje posna vecera, Pasulj, salata kiseli Kupus, krompir, voce je ekstra sa strane.,
Pali se sveca u situ sa zitom a na sveci je trobojka.
Svetlo u trepezariji ostaje celu noć,a voce ostaje na stolu stalno.
Ujutro dorucak pocinje sa prasetinom i pihtijama, posle dorucka stizu kolaci na apscesu koji su stalni dekor uz ostalo pice.
Ispod stoljnjaka na svaki cosak stola se stavljaju ukrstene slamke a iznad stola je zadenuti badnjak.
Ne secam se ni jedne kuce da je ikad imala ikonu krsne slave koja je maksimalno postovana i slavljena u celom selu.
Bozicni rucak je uvek bio bogat, domaća supa od pevca ili curana koji se pekao u rerni sa krompirom obrezlim u masti. Razne salate pecena prasetina pice i kolci jedva su imali mesta na stolu.
Za rucak domaćin bi najpre uz svecu ocitao molitvu , zatim bi se svi izljubili i čestitali Bozic međusobno. Posle rucka komsije su se međusobno posecivali a prvi koji bi usao u kucu bio bi polaznik.
Polaznik je morao sesti pored vrata gde bi dobio odgovarajuci poklon, a morao je sedeti na miru kako bi kvocka pazila na jaja kada bude legla pilice. Navecer bi u selu bila igranka do zore uz nepropustivu pesmu Dvor daleko. Sve vreme puca se iz svega i svačega, crkveni top, konzerve sa karabitom, kljuc sa sibicama, duplica, ali ne iz pistolja.
Drugi dan je za odmor, ništa se ne radi, a kuca se necisti zbog slame ispod stola koja je za decu bila pravi dozivljaj.
Treci dan rano ujutro slama se iznosi i nosi u vocnjak te se kiti između raslji da bolje rodi.
Nepropustivo posle vecere oko devet sati mij deda stari americki emigrant povratnik je pazljivo nalazio radio stanicu Glas Amerike i sa odusevljenjem slusao This is the voice of America, govori Grga Zlatoper, Svim pravoslavnim slusaocima želim Srećan Bozic.
Ovako nekako uz dosta izostavljenih detalja se slavio Bozic kod mene na Baniji sve dok 1968 kao dete nisam otisao trbuhom za kruhom.