Ковид-19 је донио несвакидашњу солидарност међу народе у Босни и ујединио их у отпору према глобалистичкој агенди званој „ковид тиранија”. Наиме, у оба ентитета Босне и Херцеговине влада СЛОБОДА од ковид тираније. Тамо вам не траже ни вакциналне пропуснице, ни тестирања, а ни на ношењу маски се не инсистира.

Тиме је Босна, уз Бјелорусију, постала најслободнија земља свијета.

Поређења ради, у Бјелорусији имате диктатуру у корист народа, у Србији имате диктатуру против народа, док у Босни имате неку врсту тројне олигархије међусобно супротстављених елемената. Ипак, кад је ова корона у питању, ти елементи су се усагласили у корист слободе за своје грађане. Тиме се на дјелу обистинила она Лаушевићева 'Није слобода у томе да радим све што желим, него да не радим оно што не желим„.

У контакту с неколико пријатеља из БиХ (из сва три народа) уочио сам да сви они тренутно гаје неку врсту поноса што данас живе у држави која их не кињи с вакцинама и вирусним застрашивањима. Тај осјећај сам уочио и код Срба, било из Републике Србске, било из Федерације.
У мом фокусу су, наравно, Срби, с обзиром да знамо шта се догодило деведесетих година с појавом Алије Изетбеговића на политичкој сцени, чијом политиком цијепања Југославије је настао крвави рат у БиХ.

Дакле, како то да се данас и Срби - захваљујући глобалној појави једног вируса - данас поносе Босном и Херцеговином?

Ако погледамо далеко у историјску прошлост, знамо да је Босна била средњевијековна феудална држава србског народа. Доласком Турака на Балкан, у њој се мијења вјерска, а само дјелимично и етничка, структура становништва. Касније долази аустроугарска окупација и вријеме Бењамина Калаја, кад се почиње жешће и насилно мијењати и етничка структура - покатоличавање, уредбе по којима католици не могу да се изјашњавају као Срби, германизација насељавањем становништва из аустроугарских крајева итд.
Ипак, етничка структура у Босни још увијек биљежи Србе као најбројнију етничку групацију. Онда долази Краљевина Југославија која зауставља тај антисрбски тренд, при чему се велики број муслимана изјашњавају као Срби муслиманске вјере. А онда долази Хитлер и Павелићева власт која Босну припаја НДХ и тежак период у коме Срби масовно страдају у усташким конц-логорима, а муслимани се наједном приклањају јачем. Након тога долази титоизам којим се наставља прикривена десрбизација Босне, а муслимански фактор дефинитивно губи свијест о свом србском поријеклу, али југословенство и политика братства и јединства нису дозвољавали отворену форму антисрбизма, који се ту и тамо појављивао само као прикривен рецидив. А онда на сцену ступа Алија Изетбеговић и настају познати догађаји кад је антисрбизам и код муслимана букнуо у својој најекстремнијој форми, а између антијугослованства и антисрбства се ставља знак једнакости (у вијеме Принципове Младе Босне, југословенство је значило зближавање три народа, а у вријеме Алијине Босне, југословенство је добило потпуно обрнуту суштину тј. мржњу међу тим истим народима, тј. поистовијећење са окупацијом и великосрбском хегемонијом). Практично, политика Алије Изетбеговића је само наставак политике Бењамина Калаја и оне коју су у Босни водили Хитлер и Павелић.

Данас у Босни већ имамо династију Изетбеговић, стране судије које настављају политику Бењамина Калаја, али и етничке структуре које таквом стању пружају отпор. Антијугословенски савез муслимана и Хрвата се прилично разбио и претворио у антиизетбеговићевски савез Срба и Хрвата, настао из нужде за опстанком. У таквом стању, Босна као држава никоме није служила на понос.

А онда долази овај ”вирус Била Гејтса„ и на неки невјероватан начин уједињује и солидарише грађане свих националности у Босни. Чак су и Срби, чија је љубав према држави Босни потпуно ишчезла након деведесетих година и изетбеговићевског антијугослованства, поново почели да се сјећају времена кад су се поносили Босном и Херцеговином.

Да ли ће то трајати док траје овај лажно приказани и пренадувани вирус, или ће тако и остати, не знам. Али могу са сигурношћу да кажем да је Босна, са аспекта глобалне агенде и ковид тираније, тренутно најслободнија земља Европе па и свијета.

Илустрације ради, није давно било кад је грађанин Босне сањао Аустралију, а данас из Аустралије сања Босну.
”