Србија је 1990-тих скоро била дошла на своје природне границе: са ЦГ, КосМетом, РСрпском и РСК. Било је остало још територија где су генициди из 2 велика рата и међуратни етноцид истањили српску крв - нпр.Бихаћ? И остало је питање прикључења Македоније, како је стајало у њиховом референдумском питању.

1990-тих штампало се око 1000 дневних и недељних новина, часописа, магазина - добрим делом опозиционих, а опозиција је тада значила „про-НАТО-вских”; емитовало је исто толико радио- и тв-станица, од који је 4-5 било у рукама власти; изграђено је и обновљено 1000 манастира и цркава, као никад у српској историји. На све стране текли су културни догађаји: песничке вечери, позоришна гостовања (и по фронту), изложбе, слетови свега и свачега.

Тешко је живела горња средња класа, навикла на меко и свилу. А сељаци се богме обогатили - шта од мешетарења са горивом, шта од пољопривреде. Покренуо се нови слој предузетника, прво су продавали гориво из жбуња, а 90-те завршили са „првим милиончетом”.