Seeb,

Jadno pitanje za tebe... (u vezi par
fotografija koje si naveo kao primer)

- Zašto mislis da te slike kao takve
nije moguće ostvariti sa digitalnom
opremom? Po tebi samo je ono umetnost
sto izadje iz kamere a ne ono sto
možeš postici post produkcijom...
ishod je važan zar ne? Zar ti i dalje
mislis da Ansel Adams nije radio
postprodukciju na svojim snimcima
kada je izradjivao svoje snimke u mracnoj
komori... i te kako je doradjivao.
On je to radio sa vremenom ekspozicije,
pokrivajuci delove gde je hteo da bude
svetlije a ostavljao svetlo na onima gde
je zeleo tamnije... bio je umetnik
u tome... nekad je jedan snimak radio i
desetak puta dok nije dobio ono sto je
zeleo.

Mislim da nisi potpuno svestan šta je
digitalna tehnika i sa je sve u njoj
moguće... to jest ne shvatas da je u
njoj moguće SVE postici pa kad kažeš
da se film ne može ponoviti ili sl.
mislim da zapostavljas fakat da je
digitalna tehnika tako napredovala
i takve ima filtere, alate za racunare
da covek danas može snimkom može docarati
šta god želi... a ti kao gledalac ne
možeš spoznati cime je to radjeno.
Na zalost ti kao i mnogi gledate na to
na sledeći način. Čim vidis da to nije
„film” da je to manipulisano (a mislis
da film nije) onda je sve to djubre i
nema veze sa zivotom... E pa na zalost
tu i te kako gresis. Da si clan našeg
foto kluba gde ima clanova koji ozbiljno
rade i to kakve snimke sve digitalno
video bi da to što tvrdis bas i nije tako.

Evo par galerija clanova našeg foto kluba.
Sve digitalni snimci niko nije filmas.

http://www.shadesvalleycameraclub.com/Galleries/A-C-Galleries

_______________linea_______________________

Kljucna recenica koja je sve rekla:

„Ti digitalno ne razumes
pa se držiš filma jer ti je to blisko... sve u svemu
to je ok... no da vidim da svojim snimcima
zasenjujes većinu ovde koji slikaju digitalno ja
bi cutao ali do tada... šta da ti kažem Seeb...”

Svaka ti zlatna Linea ali šta to vredi kada neki nikada neće da dobace tako daleko...
I evo jedan poucan tekst ;)

O GLUPOSTI (Ditrih Bonhefer)
Pitajući se kako je moguće da skoro čitava nacija podlegne suludim Hitlerovim idejama, Ditrih Bonhefer, nemački borac protiv nacizma, napisao je ovu sjajnu analizu fenomena ljudske gluposti.

* * *

Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...

Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.

Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.

Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.

I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.

Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.

Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.

Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.