Mile, imam ja jednu fotku pobednika koju bi mogao da im prosledis uz zahvalnicu. :)

Dobijao sam vise puta pisma u kojima
me ljudi pitali mogu li koristiti
moj snimak za web stranicu i sl. ali
nije mi poznato da je neko uzeo rad
i tako da bez pitanja koristio... ali
ko zna. Sto kaže Lala ono što ne znam
ne marim.

Istina ono sto mi je posao to ne stavljam
na net već na DVD predam onima kojima je
to namenjeno pa neka oni rade sa tim
šta treba i postavljaju gde hoće.
Posle sa tim nemam veze.

-linea-

Sad su te lepo potpisali, i po licenci koju si izabrao, imaju pavo na komericjalno koriscenje.

JA da sam na tvom mestu, ja bih promenio na CC BY-NC-SA. cisto da drugi put možeš da trazis baksis, bar za baterije ili neku SD karticu.

hej fotka, vidim da si bila u indoneziji istovremeno kad i ja. pa eto kako je svet mali a indonezija još manja, mogli smo i da se sretnemo a da ne znamo da smo zustri diskutanti.

-Mnogi vole obici Pobednika i slikat itd.. ali možda pored turista i sami beogradjni neznaju neke interesantne detalje..
-

„Jedan od simbola Beograda, ”Pobednik„ na Kalemegdanu, imao je nesvakidašnju sudbinu. Svečano je otkriven 7. oktobra 1928. godine, pošto je Beogradska opština odlučila da vajaru Ivanu Meštroviću više neće isplaćivati dogovoreni novac.
Još 1911. godine beogradske vlasti odlučile su da se preurede Terazije i na njima postave ogromnu fontanu. Ivan Meštrović se prihvatio posla i 1913. godine je već bio gotov projekat fontane koju bi nosila četiri velika lava. U središtu fontane predviđeno je da se nađe stub sa pet prstenova koji bi simbolisali pet vekova ropstva pod Turcima, a na stubu bi se konačno našao ”Pobednik„.
Međutim, Prvi svetski rat je opustošio fondove i nikad nije skupljen sav novac za izradu spomenika. Meštrović je odbio da besplatno nastavi posao. Konačno, beogradska vlast se odlučila da postavi samo ”Pobednika„, kao jedini deo fontane koji je izrađen. Ali, to je uznemirilo gradske dame koje su u pismu gradonačelniku zatražile da se spomenik izmesti na Kalemegdan i još da bude postavljen tako da gleda u pravcu Save i Dunava. Razlog je bio neprihvatanje da nag muškarac, makar bio i spomenik, bude u centru grada.

Mestrovic radi svog stava prema Italiji, kada je osudio italijanski iredintizam prema Dalmaciji, i Nemačkoj, kada je odbio Hitlerov poziv da poseti Berlin, ustaše su ga na kratko zatvorile tokom Drugog svetskog rata. Uz pomoć Vatikana, prebacio se u Veneciju i Rim, a docnije u Švajcarsku. Cela njegova porodica nije uspela da se izvuče pred naletima rata – njegova prva žena Ruža Klajn umrla je 1942. zajedno sa svojom jevrejskom porodicom u Holokaustu. Kasnije, brata Petra zatvorile su komunističke vlasti.

Titova Jugoslavija je pozvala Meštrovića da se vrati, ali je on odbio da živi u komunističkoj zemlji. Godine 1946, Univerzitet u Sirakuzi ponudio mu je mesto profesora i on se preselio u Sjedinjene Američke Države. Još 1945. dobio je američko državljanstvo, a deset godina kasnije postaje profesor na Univerzitetu Notr Dam.”
-

-Cesto eto putevi vode ipak prema USA... :))

Seeb - bas ti hvala za tekst, sad znam vise. :)

Dsq - eh da sam ja bila valjda bi bilo konkretnijih slika...Islo starije dete na Bali da proslavi zavrsetak high school. Ima Canon IXUS 80 koji sam kupila nakon što ga je Linea kao srećni vlasnik nahvalio i, kamerica je kao bombona. Spremim lepo kartice pa sam tako ocekivala brdo slika. Kad ono, sipak. Te bojala se ukrasce joj pa ga uglavnom drzala u sobi, te bilo oblacno, te mrzelo je i tako, ništa od slika...

pa normalno, ja da slavim zavrsetak srednje skole ne bih ni nosio aparat. ko zna ko to sve posle može da vidi.
ne znam za bali, nisam bio ali je dzakarta rupa samo takva. najnajgori glavni grad jedne države sto može da zamislis.