Imaš na stranici Dizajnzona.

autori su nepoznati, a sve je sabrala izvesna Zana ..

Kompozicija je reč koju mnogi fotografi upotrebljavaju vrlo obazrivo, iz razloga straha, predrasuda ili neznanja.
Oni koji se plaše, smatraju da je tema razgovora suviše problematicna i zamršena za ma kakvu vrstu diskusije;
oni koji se klone ovog izraza zbog predrasuda, dovode to u vezu sa jalovim piktorijalizmom staromodne salonske fotografije,
a oni koji su ostali neznalice u fotografiji, pravdaju to zbog misticnih, zbrkanih diskusija koje suviše često zamute svaki razgovor o ovome predmetu.
Ali kompozicija — »stvaranje celine«, da upotrebimo definiciju Thorndika Barnharta - to je osnovni problem za svakoga fotografa koji želi da postigne više od običnog »škljocanja«.

Možda je »uredjivanje« (organizacija) ili »pripremanje« bolja reč.
Kompozicija bi, dakle, znac(ila ure?ivanje (organizovanje) likovnih elemenata — forme, linija, svetlih i osencenih partija —
u ujednacenu, skladnu celinu.

Život je bezgranicno raznolik, haotican i promenljiv.
Zadatak kreativnog fotografa je da odvoji fragmente ovoga haosa i da ga tako »uredi« u tražilo svoga aparata da slika ispadne jasna i povezana. Gramatika kompozicije, tj. oni graficki elementi koji stvaraju kompoziciju i zakone koji je prate, jeste ista za fotografiju kao i za slikarstvo ili bilo koju drugu likovnu umetnost.
Ali metodi postizanja kompozicije nisu isti za sve likovne forme i ovo unosi dosta konfuzije i protivrecnosti.

I slikarstvo i fotografija koriste ravnu površinu i oboje su ograniceni oštrim, utvr?enim granicama pravougaonika ili kvadrata.
Razlika izme?u fotografa i slikara je u prilaženju pravljenja slika.
Slikar stvara direktno i ima apsolutnu kontrolu nad elementima kompozicije.
On stoji ispred parceta cistog platna i koristi potpuno slobodu da stvori što želi.
Ako je čak slikar apstraktan ili subjektivan, on može eksperimentisati i sa oblicima, bojama i strukturom koji nisu
ni u kakvom stvarnom odnosu sa realnim objektima.

Fotograf, međutim, mora da radi indirektno da bi stvorio efektnu kompoziciju.
U poredjenju sa slikarom, fotograf je mnogo više i cvršce vezan sa realnošcu.
On može da registruje samo ono što stvarno živi pred objektivom njegove kamere.
Da li ovo znači da je fotografija mehanicki proces registrovanja bez kontrole fotografa?
Svakako da ne, jer ovaj argumenat, koji se javio još pre 120 godina, čim su Daguerre i Niepce fiksirali svoje prve fotografije,
prilično je brzo srušen, zahvaljujuci nekim fotografijama u toku ovih istih 120 godina.

Fotografi stvaraju kompozaciju najvecim delom indirektnim metodama.
Samo studio-fotograf radi sa uvežbanim modelima ili mrtvim predmetima, te tako ima direktnu kontrolu kao slikar.
Doga?aj može da se režira, stolica može da se pomeri a rolpapir da uguši nepogodnu pozadinu, ali ovo su ipak ogranicene metode.
A što se tiče fotoreportera, on smatra na-rocitim uspehom ako dogadjaj prikaže onako kako se desio.
Pa koje su onda indirektne metode kontrole koje ostaju fotografu?

Mogle bi čitavu knjigu da napune, ali ove dve su najosnovnije: kontrola prostora i kontrola vremena.
Kontrola prostora znaci izbor daljine snimanja — opšti plan, srednji plan, krupni plan ili detalj — i odredjivanje ugla snimanja.
Svaki onaj koji napravi korak dva udesno ili ulevo da bi se oslobodio neželjene pozadine, vrši kreativnu kontrolu u toku samog slikanja.
Fotograf se kreće u prostoru oko svoga objekta i time menja kompoziciju.
Ako ima dobre oci, on će naći daljinu i tacku snimanja koje c'e najbolje izvršiti uredjivanje njegove slike.
On može i povecati svoju kontrolu izborom objektiva razlic(itih žižnih daljina, od ekstremno širokih do super-teleobjektiva.

Kontrola vremena je možda jasnije objašnjena Henri Cartier-Bressonovom koncepcijom »odlucujuceg momenta«.
U toku dogadjaja — vecina situacija sa kojima se suocava fotograf su u stanju kretanja — trenutak koji se izabere za ekspoziciju je najznacajniji. Jedan delic sekunde kasnije ili ranije i slika
tj. veran trenutak dogadjaja je ispuštena.
Fotograf treba da ima oštar vid i brz refleks da bi uhvatio »leteci trenutak« kada se elementi njegove slike spajaju u dobro organizovanu celinu.

Ove dve osnovne metode kompozicije slike ne znace sve metode koje stoje na raspoloženju fotografima.
Postoji još osvetljenje, izbor žižne daljine (tj. izbor oštrine ili neoštrine), hemiska kontrola nad tonalitetom i kontrastnošcu — i plus svega rad u mracnoj komori: kontrola kopiranja, razvijanja i povec'avanja.
Svi ovi metodi cine fotografiju više kreativnim sredstvom izražavanja, nego razni mehanicki pronalasci za golo registrovanje realnosti.

Ipak, fotograf, više nego slikar, u milosti je slučaja.
On treba još da razvije intuiciju za dobru kompoziciju i munjevitu reakciju zato što se često dobra fotografija pojavi neocekivano i nestane skoro uvek pre nego što on — ili zatvarac — okine.
Nije potrebno nikakvo podudaranje između broja nacinjenih ekspozicija i broja postignutih dobrih slika, ali jedan snimak je retko dovoljan.
Ako slikar napravi grešku on može da je popravi i ponovo da pokuša.
Ako fotograf pogreši, on ne može da popravi grešku sem da napravi novi snimak.

Svaka umetnicka ekspresija ima svoja ogranicenja.
U pore?enju sa slikarom, fotograf radi pod težim ogranicenjima koja usto više zahtevaju.
Ali u okviru ogranicenja svoje forme on još može da koristi ogromnu slobodu stvaranja.
Grešaka će biti utoliko manje ukoliko više savladate razlicite fotografske kontrole koji zapravo komanduju elementima kompozicije.

ZADATAK KOMPOZICIJE

Dobra kompozicija, kao vrlina, je nešto s čim se prakticno svaki može pohvaliti.
I dok već'ina fotografa barem veruje da dobro komponuje svoje slike, malo njih zna zašto je kompozicija tako važna.
Odgovor na pitanje »Zašto se mucimo sa kompozicijom«? je stvarno vrlo jednostavan.
Dobro komponovana slika je jasnija, efektnija i prijatnija nego ona koja je rdjavo komponovana.

Fotograf izražava sebe ne samo izborom onoga što slika, već' isto tako i nacinom koji je izabran da gleda na objekat.
Posao i briga svakog fotografa nije samo sadržaj slike već i kompozicija forme u kojoj je sadržaj izražen.
I dok je dobra kompozicija značajna za svaku fotografiju, njen odnos prema objektu može da se menja.
U već'ini fotografija zadatak kompozicije je da podupre i razjasni sadržaj slike.
Me?utim postoje i fotografije koje su apstraktne.
U ovim fotografijama objekat je izabran pre svega za graficki efekat i u tome smislu kompozicija je slika.

Kompozicija svake slike ima više zadataka.
Najosnovniji zadatak je da koncentriše pažnju na centar interesa slike.
Kompozicija koja vodi pogled posmatraca na deo slike koji nije u odnosu sa idejom koju je fotograf hteo da izrazi,
izgleda rdjavije nego da je zaboravljena.
Posmatrac ne bi trebalo da ima neugodan osecaj radoznalosti o tome šta se dešava »iza« slike.
Držanje pažnje posmatraca je značajna funkcija fotografske kompozicije.

Najsloženiji i najprefinjeniji zadatak kompozicije je da podrži emocionalnu visinu fotografovih osec'anja o objektu slike.
Mišljenje da razliciti tipovi linearne kompozicije mogu imati razlicito emocionalno
dejstvo — iako se to često dogadja — postaje vrlo problematično i nejasno.
Ipak, poznato je da horizontalna linija najbolje daje utisak mirovanja; vertikalna linija izražava dostojanstvenost i ozbiljnost;
dijagonalna linija je najdinamicnija; cik-čak linija je najaktivnija a kriva je najgracioznija.
Pri svemu tome ne sme se nikada zaboraviti da se dinamic(na kompozicija primenjuje samo na dinamicne motive.

NE M0ŽETE RUŠITI ZAKONE AKO IH NE POZNAJETE

Cesto se govori da nema utvr?enih zakona kompozicije i da mnoge fotografije ne poštuju ni osnovne zakone kompozicije.
Međutim, zaboravlja se kada se zakoni ruše, da onda mora postojati stvarni razlog, vizuelan ili psihološki, da se to čini.

Evo nekoliko osnovnih zakona kompozicije kojih se, manje-više, svi drže:

*Izbegavajte tonsko mešanje*.
Jedna od najobičnijih grešaka u kompoziciji je zaboravljanje da se isti tonovi mogu pomešati.
*
Dajte samo jedan centar interesa*.
Ako ima više od jednog važnijeg objekta, odn. više centara interesa, slika će zbuniti posmartaca.

*Ukljucivanje prednjeg plana pomaže da se stvori iluzija dubine.*
Mnoge neplasticne i neinteresantne slike mogu se lako spasiti ubacivanjem prednjeg plana.

*Ne delite sliku na dva jednaka dela*.
Ovaj savet sadrži istinu da ni vertikale ni horizontale ne treba tačno da dele sliku.
Rezultat c'e biti suviše staticna, simetricna kompozicija.

*Centar slike ne sme biti i centar interesa*.
Centar interesa je najznacajnija tacka na slici, — to je mesto na koje oci odmah idu.
Efekat c'e se znatno smanjiti ako centar interesa bude i centar slike.

*Pokret neka ima prostora ispred sebe, a ne da beži iz slike*.
Akcija ili pokret ma koje vrste vodi oci u pravcu kretanja.
Ako akcija beži iz slike više nego što ulazi, kompozicija je oslabljena.
Ovo isto važi i za portret.

JEDNOSTAVNOST JE KLJUC ZA KOMPOZICIJU

C(ista ili neutralna pozadina pomaže da se objekat lepše istakne.
Ekspozicija i osvetljenje takođe pomažu da se reducira konfuznost i prenatrpanost.
Ako vam nisu potrebni detalji u senci, tj. mogu nepotrebno da privlace pažnju, onda ćete krace eksponirati i dobicete crnu senku. —
Snimanje sa male daljine je najefektniji i najlakši način da se iskljuce nepotrebni detalji i da se istakne ono što je najvažnije na slici.

Oštrinom odn. neoštrinom slika se takođe pojednostavljuje.
Osim toga već' kada gledate motiv izbacite sve što je nepotrebno.
Fotografsko gledanje je neprekidan rat protiv nebitnog i beznacajnog.

IZREZ IZ NEGATIVA STVORICE BOLJU SLIKU

Postoje dva osnovna tipa pravljenja izreza iz negativa.
Prvi i najobic(niji je korektivni izrez: to je izbacivanje elemenata koji ruše ekspoziciju i koje ne možete da iskljucite iz slike kada snimate.
Korektivan izrez je i sredjivanje manjih »nereda«, kao izbacivanje kosih ili ispravljanje horizontalnih linija.

Drugi tip pravljenja izreza se vrši u kreativne svrhe.
Jasno je da necete uvek želeti da budete ograniceni onakvim slikama kakve su snimljene.
Neke slike prirodno traže vertikalan format, a neke bolje izgledaju u horizontalnom formatu.

Treba ipak podvuci da je pravljenje izreza iz negativa stvar ukusa i znanja fotografa