Donacija reproduktivnih ćelija je u nekoj „sivoj zoni” kod nas, iako je i ta deo regulisan zakonom. Doniranje je po našem zakonu dobrovoljno i besplatno. Veliki broj parova u Srbiji je prinuđen da odlazi u strane zemlje da bi mogao da uradi tu vrstu intervencije. Po meni, bilo bi logično da donatori budu iz redova parova kojima je potrebna donacija. Ne razumem zašto jedan par ne bi donirao drugom paru jajne ćelije u zamenu za spermatozoide, normalno pod uslovom da su reproduktivne ćelije zadovoljavajućeg kvaliteta. Isto tako Zakon bi morao da reguliše te odnose, da ne dođe do situacije da posle deset godina neko od genetskih roditelja pokrene pitanje roditeljstva na deci koje nose njihove gene. Tu postoji i niz drugih etičkih i pravnih pitanja o kojima treba razmišljati. Ta vrsta inicijative treba da potekne od samih ljudi koji imaju problem sa neplodnošću, jer teško da će neko drugi moći to bolje da uradi od ljudi kojima je ta vrsta pomoći potrebna.

Ne znam koliko ti znaci, ali čula sam da rade i u Pragu.

Tanjug : UPR:CHELIJE-DONIRANJE-OPLODNJA

ZCZC

ŠŠ
TANJUG 04U059 1120 0404

U Srbiji uskoro banka polnih ćelija za vantelesnu oplodnju
BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Vantelesna oplodnja doniranim polnim ćelijama uskoro će biti moguća i u Srbiji, a da bi se za to stvorili uslovi neophodno je da se formira Uprava za biomedicinu, koja bi sa radom trebalo da počne najkasnije do kraja juna, najavila je danas pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović.
Pavlovih je Tanjugu kazala da je osnivanje te Uprave, u kojoj će postojati svi neophodni podaci i informacije o načinima doniranja, predvidjeno Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplodjenja, a da će se do tada vantelesna oplodnja obavljati samo između parova.
Ona je dodala da će nakon formiranja te ustanove biti moguća i oplodnja doniranim ćelijama.
Kada je reč o tome ko sve može da se podvrgne toj vrsti oplodnje, Zakonom je predvidjeno da se mogu upotrebiti donirane jajne ćelije žene ili semene ćelije muškarca, kada nema izgleda da bi do začeća moglo da dodje uz upotrebu polnih ćelija supružnika ili vanbračnih partnera ukoliko nisu venčani.
Prema Zakonu, to se može učiniti i kada su drugi postupci oplodnje bili neuspešni, ili da bi se sprečilo prenošenje neke od teških naslednih bolesti s jednog od roditelja na dete.
Neophodno je da donori budu punoletne, zdrave i poslovno sposobne osobe.
Uprava za biomedicinu u izuzetnim slučajevima može dati saglasnost da se reproduktivne ćelije maloletnog lica sačuvaju u banci ćelija i tkiva ukoliko boluje od neke teške bolesti, i kada postoji sumnja da bi njegovo lečenje moglo da uništi njegovu ili reproduktivnu funkciju partnerke.
Nadležnosti Uprave za biomedicinu odnosiće se na vodjenje jedinstvenog registra doniranih polnih ćelija, u kome će postojati podaci o osobama koje su donirale svoje ćelije, onima koji su se podvrgnuli takvom postupku, kao i podaci o uspešnosti te medicinske procedure i slično...
U toj upravi nalaziće se i podaci o rođenoj deci, i drugi podaci o tome kako bi postojala sigurnost upotrebe doniranih ćelija, bezbednost i zaštita interesa rođenog deteta, kazala je Pavlović.
Prema Zakonu o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplodjenja usvojenom prošle godine, donor jajnih ćelija je žena čije se ćelije upotrebljavaju za oplodnju druge žene, dok je donor semenih ćelija muškarac čije se ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga ili vanbračna partnerka.
Zdravstvena ustanova, odnosno banka ćelija i tkiva, dužna je da pre postupka donora upozna sa pravnim posledicama i odnosom prema začetom, odnosno rođenom detetu.
Za obavljanje takve vrste oplodnje potreban je pismeni pristanak svih osoba koje se podvrgavaju tom postupku, a samo davanje ćelija može se obaviti samo ukoliko postoji pismeni pristanak donora.
Pristanak, međutim, donor može da povuče kad god želi, bez navodjenja razloga, dok se ne počne sa upotrebom doniranih reproduktivnih ćelija.
U postupku takve vrste oplodjenja dozvoljeno je upotrebljavati reproduktivne ćelije donora koji je živ, a pre tog postupka, zdravstveni radnik koji obavlja taj medicinski postupak dužan je da proveri da li je on još živ.
Zakonom je predvidjeno da ministar zdravlja treba da izda dozvolu zdravstvenoj ustanovi koja će obavljati poslove banke reproduktivnih doniranih ćelija u Srbiji, u skladu sa zakonom kojim se uredjuje transplantacija ćelija i tkiva.
Takođe je zabranjeno da donor svoje reproduktivne ćelije daje u više ovlašćenih zdravstvenih ustanova, odnosno u više banki ćelija i tkiva.
Kada je reč o surogat materinstvu, pomoćnica ministra Zorica Pavlović kazala je da je u Srbiji ono zabranjeno i da predstavlja krivično delo u skladu sa zakonom.
„U toku izrade Zakona, kao i u toku javne rasprave preovladao je stav stručne i opšte javnosti da surogat materinstvo ne treba sada dozvoliti, a polazeći pre svega od potrebe da se zaštiti interes deteta, odnosno sprečavanja mogućih sporova koji se mogu javiti u takvim slučajevima”, kazala je ona.
Surogat materinstvo ne predstavlja standard u većini zemalja u kojima postoji mogućnost upotrebe donorskih reproduktivnih ćelija, a ni porodično zakonodavstvo u Srbiji ne reguliše pitanje roditeljskih prava u tom slučaju, precizirala je Pavlović.
Kada je reč o obavezama donora, Zakonom je predvidjeno da on nema pravne ili druge obaveze prema detetu, koje je rođeno upotrebom doniranih reproduktivnih ćelija.
Zabranjeno je i utvrdjivati očinstvo, odnosno materinstvo donora ako je dete začeto takvom vrstom postupka, a podaci o tome ko je donor prema Zakonu predstavljaju službenu tajnu.
Dete koje je na taj način začeto, ima pravo da iz medicinskih razloga zatraži od Uprave za biomedicinu podatke koji se odnose na donora polnih ćelija, kada napuni 18 godina života.
„Davanje podataka ne odnosi se na podatke o ličnosti donora, već samo na podatke od medicinskog značaja za dete, njegovog budućeg supružnika, odnosno vanbračnog partnera, kao i od značaja za njihovo potomstvo”, kazala je Pavlović.
Prema njenim rečima, to znači da osoba koja zna da je začeta upotrebom doniranih ćelija ili sumnja u to, može od Uprave za biomedicinu da dobije samo podatak o tome da li je njegov partner začet na takav način da bi se sprečilo radjanje dece između eventualnih srodnika.
„Zato je veoma značajno uspostavljanje i vodjenje jedinstvenog registra donora u upravi za biomedicinu”, kazala je Pavlović.
Zdravstveni radnik koji leči dete, može iz medicinskih razloga zatražiti uvid u medicinske podatke koje vodi Uprava za biomedicinu, kako bi se otklonili eventualni rizici po zdravlje deteta.
Direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centa Srbije dr Aleksandar Ljubić ocenio je da će doniranje reproduktivnih ćelija imati veliki značaj za parove koji do sada nisu mogli da reše problem neplodnosti.
Ljubić je Tanjugu objasnio da je do donošenja zakona ta mogućnost u izuzetnim slučajevima bila dozvoljena samo odlukom Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, u skladu sa Pravilnikom o lečenju neplodnosti i preporukom Ministarstva zdravlja.
„O primeni postupka odlučivalo je stručno telo, sastavljeno od eminetnih stručnjaka iz oblasti bračne neplodnosti - ginekologa, biologa-embriologa, kliničkog psihologa, pravnika”, kazao je Ljubić, koji je i predsednik Republičke komisije za vantelesnu oplodnju.
Govoreći o dosadašnjim uspešnostima postupka vantelesne oplodnje između parova, on je kazao da je stopa začeća protekle godine iznosila oko 43 odsto, a porodjaja 32 odsto, što je i evropski prosek.
Ljubić je objasnio da je do nedavno Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansirao samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje, a da je od pre nekoliko meseci grad Beograd odobrio finansiranje i drugog pokušaja za osobe koje imaju prebivalište u glavnom gradu Srbije, što, kako je naveo, znatno povećava šanse za začeće.
On je naveo da se do sada odobrenje komisije za drugi pokušaj dobilo 113 žena, a da je kod 10 njih već obavljena ta procedura.
Kada je reč o evropskim standardima, banka reproduktivnog materijala sve učestalija je pojava u mnogim zemljama, a posebno u Danskoj koja je poznata po tome što je najveći donator semene tečnosti.

U Pragu rade sa nepoznatim donorima i donatorstvo jc i sperme. Nije uslov da si državljanin Ceske. Dolaze bukvalno parovi iz cele Evrope. Tamo rade lekari iz bivše Jugoslavije, pa je i komunikacija za nas laksa.

Donacija jc je 3.800 EUR, a donacija sperme samo 200 EUR. Zamrzavanje oba je 220 EUR.

Bubamara jel 3800€ samo donacija jc ili je čitav postupak sa donacijom jc toliko?