Sve više parova u programima vantelesne oplodnje
Tanjug, 19.09.2009 07:49:53 Ocena: -.-- (Glasova: 0) Komentara: 0
BEOGRAD - Veliki broj bračnih parova u Srbiji ima problema sa sterilitetom pa se zato sve više prijavljuju za programe vantelesne oplodnje, koji se mogu obavljati u devet zdravstvenih ustanova, potvrdili su danas Tanjugu medicinski stručnjaci.
Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije i predsednik Republičke Komisije za vantelesnu oplodnju dr Aleksandar Ljubić kazao je da je od 2006. godine do aprila ove godine, u Nacionalnom programu za vantelesnu oplodnju Ministarstva zdravlja, koji finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) učestvovalo 2.600 bračnih parova.
On je naveo da je kod njih u 30 odsto slučajeva uspešno izlečen steriliet i da je procenat uspešnost tog programa na evropskom nivou, što je ocenio dobrim, obzirom na to da se za zdravstvo u Srbiji izdvaja manje nego u drugim zemljama.
Govoreći o Nacionalnom programu, kojim je predviđena oplodnja za 1.000 parova godišnje, za koji pacijenti najpre treba da dobiju uput svog ginekologa, a potom komisija odlučuje da li se može izvršiti takva intervencija, Ljubić je objasnio da u njemu mogu učestvovati žene starosti do 38 godina koje nisu rađale ili nemaju žive dece i kojima je očuvana funkcija jajnika.
On je kazao da su od prošle godine uvedene značajne promene, rešeni nedostaci kadrova, povećani kapaciteti i da je u rad za razliku od prethodnih godina uključen i konzorcijum privatnih ginekoloških klinika.
Sada se Nacionalni program vantelesne oplodnje - pored Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” i Kliničkog centra Vojvodine - može sprovoditi i u šest privatnih klinika.
Kako je Ljubić naveo, vantelesna oplodnja ne podrzumeva samo začeće, već je veoma važno i pratiti tok trudnoće, porođaj, kao i to da li su bebe rođene na vreme, da li su zdrave…
„Nama je cilj u lečenju steriliteta ne samo da žena začne nego i da rodi zdravu bebu”, rekao je Ljubić da je država poslednjih godina napravila značajan „korak” kako bi se na pravi način pristupilo problemu steriliteta.
Navodeći da se parovima dozvoljava samo jedan besplatan postupak u okviru Nacionalnog programa vantelesne oplodnje, dr Ljubić ističe da je „želja svih nas da se parovima omogući više prilika, kao i da se da šansa onima koji imaju više od 38 godina, a koji bi želeli da imaju još dece”.
Prema njegovim rečima, skoro polovina osoba koja pati od steriliteta ima više od 38 godina pa im nije omogućeno da se prijave za Nacionalni program već sami plaćaju oplodnju.
On je objasnio da podaci evropskih zemalja, kao i naši pokazuju da samo jedna trećina pacijenata začne iz prvog pokušaja, a veći broj njih, tačnije dve trećine mora da ponovi taj postupak.
S obzirom na to da se za Nacionalni program prijavljuju žene mlađe od 38 godina, sagovornik Tanjuga je ocenio da se time povećava šansa za uspeh u lečenju, a veliki broj pacijenata prijavljuje se o sopstvenom trošku i to su uglavnom osobe koje imaju više od 38 godina i kod
kojih postoje teži oblici steriliteta.
Direktor Specijalne ginekološke bolnice „Jevremova” Aleksandar Obradović kazao je da je uspešnost u programima vantelesne oplodnje u toj ustanovi skoro 50 odsto i da je veća uspešnost kod žena koje su se prijavile za Nacionalni program jer su mlađe.
On je kazao da je od prošle godine postupak u klinici „Jevremova” završen kod 65 parova, a da će uskoro na red doći još njih tridesetak. Prema Obradovićevim rečima, pojavljuju se i parovi koji žele o sopstvenom trošku da se leče, a ima i onih koji zbog medicinskih tegoba imaju malo šanse za uspeh metode, ali da veliki broj, uprkos tome ipak odlučuje da pokuša.
On je podsetio da je u svetu sličan procenat uspešnosti kao kod nas i da se šansa za izlečenje steriliteta posle trećeg pokušaja vantelesne oplodnje raste na 70 odsto.
Govoreći o cenama, sagovornici Tanjuga naglasili su da se one kreću između 207.000 do 290.000 dinara po jednom postupku, kao i da veliki broj stranih državljana iz razvijenih zemalja dolazi u Srbiju kako bi pokušali da izleče sterilitet, a da su značajni faktori koji utiču na veliki odziv cena, kvalitet usluge...
Obradović kaže da na lečenje steriliteta u tu ustanovu dolaze ljudi i iz zemalja regiona koji glavni grad Srbije najpre posete turistički, a onda odluče da obave intervenciju jer su cene znatno niže za razliku od drugih zemalja.
Objašnjavajući zašto je sterilitet učestala pojava u Srbiji, Obradović je kazao da jedan od razloga može biti odlaganje trudnoće za kasnije godine.
Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja o vantelesnoj oplodnji, koji je nedavno usvojem u Skupštini Srbije predviđeno je i doniranje reproduktivnnih ćelija osobama koje nisu u mogućnosti da imaju decu.
Banka reproduktivnog materijala sve učestalija je pojava u mnogim zemljama, a posebno u Danskoj koja je poznata po tome što je najveći donator semene tečnosti.
Zakonom je predviđeno da donor jajne ćelije može biti osoba čije se ćelije upotrebljavaju za oplodnju druge žene, a donator semenih ćelija je muškarac i one mogu da se iskoriste za oplodnju žene koja ne mora biti njegova supruga.
Dr Aleksandar Ljubić je kazao da se doniranje reproduktivnog materijala do sada obavljalo u Institutu za ginekologiju i akušerstvo za šta je trebalo ispuniti ordeđene medicinske i pravne kriterijume. Prema njegovim rečima, o doniranju materijala do sada je odlučivao Etički komitet, a od sada će taj posao moći da se radi u više klinika u zemlji, što je značajno, jer, kako je naveo, „država uviđa da joj treba više dece”.