Nisam lekar, ali koliko se secam svojih predavanja iz biologije, žene koje imaju TS dijagnozu su sterilne, jajnici ne funkcionisu i menstrualni ciklus ne postoji. Niz drugih simptoma cine da bi i VTO bila neuspesna.

Žene sa Tarnerovim sindromom su u velikoj vecini sterilne, i veoma zanemarljiv procenat spontano ostvaruje i iznosi trudnoću.
Zahvaljujuci savremenoj reproduktivnoj medicini, moguće je hormonskim tretmanima izazvati ovulaciju, ili ostvariti trudnoću koriscenjem donorkse jajne celije.
Postoje dve grupe problema koje se javljaju kod žena sa Tarnerovim sindromom ukoliko do trudnoće dodje:
1) kao sto je diskutantkinja pre mene navela, povecan je rizik za razlicite hromozomske poremecaje kod bebe, ukoliko jajna celija potice od žene sa Tarnerovim sindromom. Razlog za to je sto broj hromozoma u celiji nije izbalansiran u slučaju Tarnerovog sindroma (normalno su prisutna 23 para, tj. 46 hromozoma, a kod Tarnerovog sindroma jedan hromozom X nedostaje), i zbog toga je, pri stvaranju jajnih celija, povecana verovatnoca da dodje do pogresne raspodele hromozoma. Ovaj problem se može rešiti preimplantacionom dijagnostikom, ukoliko se radi IVF, tako što bi se, pre nego što se uradi transfer embriona proverilo da li je kariotip embriona normalan, tj. da li su svi hromozomi na broju.
2) Bez obzira na koji način se ostvari trudnoća, defekti kardiovaskularnog sistema su relativno česti kod žena sa Tarnerovim sindromom, sto do izrazaja može doći tek u trudnoći, koja je, je li, fizicki zahtevna za organizam svake žene. Dakle, žena sa Tarnerovim sindromom tokom trudnoće izlaze sebe vecem riziku nego prosecna žena.

Doktor jesam, ali lekar nisam.

Mislila sam na doktor nauka :) .