ako se međusobno poznaju, ja bih ih sve zajedno ugurala u sat dva i to kad meni odgovara, ako bas ne želiš da ih vidis, onda im kaži da ćeš javiti ako budes imala slobodnog vremena, jer ti je gust raspored i da mnogo ne ocekuju

slozila bih se sa majom, mislim da biti prijalo staro drustvo bar na kratko, podsetili biste se najboljih stvari. Ja sam se pre neki dan videla sa drugaricom, sa kojom nisam imala kontakt 15 godina, nismo se mogle nikako pronaći, mislila je da sam u Australiji!!!, tako su joj rekli kad se raspitivala, sad mogu reći da mi je drago sto sam je videla.

I mi idemo sada dve nedelje u Beograd, za praznike.
Unapred znam sa kojim ću se prijateljima sigurno videti, ali to su moji nerazdvojni dragi prijatelji i vidim ih svakog leta.

Kao sto su već rekle, ako se stare drugarice druže lako ih je naći i djuture popiti kafu sat-dva. Ako nisu, znaci na tebi je da odlucis da li bas želiš neku da vidis i odvojis vreme. Sve to samo zavisi od tebe i tvog osecanja, bez obaveze i osecanja krivice.

Lično unapred isplaniram neko vreme, obavezno par pozorisnih predstava (koje mi jako nedostaju), po neki koncert, decje pozoriste (idemo na Petra Pana u NP:-), i sve to sa prijateljima prema interesovanju i uzrastu dece.

Znaci ne obecavaj da sebi stvaras glavobolju ako nisi sugurna, ako jesi dogovori se unapred. Kako tebi prija, to je tvoj odmor i tvoje dragoceno vreme! Srećan put.

za tri nedelje ćeš imati vremena da se vidis s njima.decu će ti sigurno imati neko pricuvati tako da je na tebi.možeš ih sve pozvati jedan dan da se nađetezajedno ili sa svakim posebno,sat vremena imaš uvek nemoj zezati.
meni je bzv.izbegavati ljude,pa nećeš samo sedeti sa rodbinom.mi imamo svoje drustvo i dole i nađemouvek vremena za njih.

Jedan od mojih skolskih drugova ima neki kafic u gradu, pa kad neko dodje od preko, organizuju se preko FB i svi se skupe tamo na jedno vece. Ispadne ko mala matura svaki put:)
Tako smo planirali i kad ja odem.
Ja neću da ih vidjam pojedinacno, super sto smo se nasli na FB, ali ja realno te ljude ni ne znam, tako da neću da trosim previse vremena na njih.

Ja nisam bila nikad, ovo nije tako, posto je totalno spontano i opusteno. Velika vecina tih ljudi se druzi, kumovi, kucni prijatelji..
Samo malo bude veca zurka kad dodje neko sa strane. Formalne godisnjice su smor.

meni je malo naivno razmišljanje „ne znaš kakav je ko”po toj teoriji ne bi se trebalo upoznavati sa novim ljudima.istina,ima kvazi poznanika koji gledaju interes ali brzo se to vidi,ta kafa kratko traje.bolje se kajati za viska kafu koju popijes nego za nepopijenu sa kvalitetnim ljudima.mi za 5nedelja stignemo 2,3države obici,otici na more,posetiti rodbinu i uvek uspemo provesti malo vremena sa poznanicma i super bude.

Potpisujem Out i TBP od a do z.

Šta ti ima kome da se pravdas, već si odlucila da ti se tako ne provodi vrijeme, a i vjeruj mi, osim ako su svi na jednom mjestu 3 nedelje je jako malo. Ne znam odakle putujes, sa malom djecom moras uzeti u obzir i vremensku razliku, to će vas motati bar nekoliko dana.
Mi smo 5 nedelja samo jurili kao bezglave muhe, imali raspored koji dan kod koga, ali to je bilo prije djece.
A sto kaže Out, glavno pitanje: „Kad ćete nam doći”. Kad kažeš: „Pa evo dosla sam, preko okeana”, brecnu se, treba na kucnom pragu svima ponaosob da se nacrtas.
MM je pametan, napravio kao reunion, svu svoju rodbinu koju smo mislili da vidimo pozvao kod nas, svi se vidjeli u jednom danu, i mi sa njima i oni međusobno, jedna velika festa i zavrsili sa svima. Jeste da su neki i tada pitali : a kada ćete bas kod nas da dodjete?
Prijatelje samo po sopstvenoj zelji. Ako treba nemoj ništa ni govoriti dok se ne vratite, a onda objasni da niste imali puno vremena. Svakakko neće shvatiti, tako da nemoj se osjecati neprijatno.

Te mature su parada i taknicenje ko je koliko uspeo, profesionalno, materijalno, emotivno.
Merenje, ko je deblji celaviji, ko je pustio stomak, koja izgleda mladje.. Tako je svuda bez razlike, no tnx.

Pa da je bar neko takmicenje, nego se ljudi zesce foliraju.
A ta moja opaska, ne znaš ko je kakav je vezana za moje iskustvo. Ljudi se menjaju. Neke kafe sam trebala da preskocim. Zato kažem da je ta grupna bolja varijanta. Ako ti se neko ne svidja, okrenes se pa pricas sa drugima.

Ja idem svake druge godine, i samo sam jednom letila na milion strana da sve stignem. Meni mama i svekrva žive u razlicitim gradovima, tako da mi je te trke vise nego dovoljno.
Ja pravim raspored po sebi i za sebe. Imam jednu najbolju prijateljicu i s njom se vidim bas često, ostalo ako stignem. Familiju većinom pozovemo da nas vide, a odem možda kod njih, ako to uspem iskombinujem s nekim drugim aktivnostima. Sad zimus smo bili najkrace nego ikad do sad, a videli najviše.
Jedan dan smo otisli do manastira Studenica i Zica, i u povratku svratili kod muzevog ujaka. Posedili sat-dva...i to obavili. Dan pre sam bila u BG da se vidim s SC drugaricama, proveli smo super vreme, u povratku se nađems muzem, posetim njegovu tetku. Sat-dva...i to smo obavili. Tu noc na povratku kuci svratimo u Hram Sv Save kada tamo osvecenje badnjaka. Divno vreme da „naletis.” Deca su bila odusevljenja velicinom hrama. Uz sve to su prisustvovali i vecernjoj sluzbi, pa znaju kako to izgleda i u Srbiji :)
Isli smo na Zvezdinu utakmicu. Ja sam partizanovac, samo da napomenem, ali deci je onaj dozivljaj sa utakmice, navijanje, pevanje, bio nezamenjiv. Rekoh evo Vaske konacno možeš da se deres koliko god hoćeš. Poznanike sam vidjala na kratko. Na kafi, na pice...sat-dva i to je to. S prijateljima sam se nalazila gde god idem. Pogotovo s kumom. Gde god sam ja htela da idem, muzeji, setnje, znamenistosti, onda je pravila vreme i raspored da bude sa mnom. Ona je znala da je meni bitno da deca vide te stvari, a i da budemo zajedno. Tako da smo spojili lepo, prakticno i korisno.
I pored Bozica i Nove Godine, ja sam za te tri nedelje uspela da vidim sto nekad ne stignem za 6. Organizovala sam se, sve isplanirala. Samo sto sam ipak sebe i svoju familiju stavila u prvi plan. Nisam se stimala ni prema kome. Ko je hteo da me vidi, stimao se prema meni.
Kuma je izuzetak, jer sam kod nje i nocila par dana, provela Novu Godinu, izasli smo dan posle NG, nalazile se u BG na setnji, al meni je ona glavna koju želim da vidim, a i ja njoj. Ona unapred zna kad ću doći, i oslobodi svoje vreme da bude sa mnom. Ostali, ako im je stalo docice. Vremena za kucne posete i sedeljke-nemam. To samo za one najblize radim.
Ostale vidjam-u hodu :)
Da se godisnjica mature desi kad sam ja dole, ugurala bih ja i to nekako u raspored. Najviše sto jako želim da vidim razrednu da joj se od srca zahvalim za sve. Pošto sam živela u domu, vodila je racuna o meni, kao majka. Sa sve sendvicima i cajem kad sam bolesna. DO sadnala za maturu koje mi je od svoje plate kupila . I to one 1996. Verovatno bih na putu do tamo, uspela da vidim još sto šta, i posetim nekoga :)
Meni odlazak dole nije odmor, osim ako ne odem na more. Da ne pominjem da imami familije u Hrvatskoj, pa se neretko desi, da i tamo stignem na par dana.
Odmor razervisem u planini par nedelja posle povratka iz Srbije.
:)

a sa nama da se vidis?:)

Vau Teodora, kakva divna razredna! Volela bih da jednom čujem celu pricu o njoj. Volim price o plemenitim ljudima.

Ma divna žena šta da ti kažem. Predaje nemacki I u njenom razredu je od 31 ucenika, bilo 24 izbeglice. Nas nekoliko je živelo u domu. Naravno bez dinara. Tamo smo se hranili, odecu dobijali od crvenog krsta I sl. Ipak svi smo bili relativno dobri ucenici. Jednom prilikom se tako naljutila na „domaće” sto imamo bolje ocene na testu, jer kao, npr ja sam živela u sobi sa još sedam devojaka. I ja uspem da naucim, a ona nije mogla.
Kad kod se prehladim, razbolim, eto nje sa sendvicima, lekovima, caj u termosci, pipa me po celu. Ma ko majka rođena.
Kada smo trebali na matursku ekskurziju, naravno nas 24 nije imalo novac. Ona je isla od privatnika do privatnika, I sakupljala pare da nas povede. Povela nas je svih 24. I svima nam napravila sendivice I neke keksice.
Oni tada platu nisu mesecima dobijali. Kad smo se spremali za maturursku zabavu, ona je mene I još dve prijateljice iz razreda odvela da kupimo sandale. Od svoje plate. Za zivota je neću zaboravit, niti moći dovljno da se zahvalim. Ne samo zbog onoga sto je radila, nego sto me je onako depresivnu I izgubljenu, od nekih 16 god, bez roditelja, bez igde icega, izvela iz nekog mraka, dala mi neku nadu. Da je bio neko drugi, ko zna kako bih ja sve to zavrsila, I gde bih danas bila.

Teodora, stvarno si imala sreću sa razrednom. To je prosvetni radnik. Imala sam i ja nekoliko stvarno dobrih, ali vecina je bila totalno nezainteresovana. Da ne pricam uopste kako su se neki ophodili prema izbeglicama.
Sebični, duhovno osiromaseni ljudi.

Teodora, suza mi suzu stize-kakva divna žena je tvoja razredna .Jeste li u kontaktu? Svaka tebi cast na svemu sto si u zivotu postigla-moj duboki naklon.Kako si me ganula svojom pricom, pravo u sred srca.

Pojedoh riječ - htjedoh reci 'koje on inače jako voli'

Bili smo i u Avažu ;-)

Moram da nas pohvalim, iako tema nije o maturama. Izvini skoljka!

https://www.flickr.com/photos/69427593@N00/13764593133/

Clanak kaže da nas je bilo 70 jer smo toliko karti prodali prije te veceri a na kraju doslo 93 čini mi se.

Pa takva razredna zasluzuje posjetu svakako, ne samo u slučaju da ste tamo za vrijeme mature.

I ja sam imala divnu razrednu, samo godinu i po doduse, posle se penzionisala, ali nekako je imala presudnu ulogu u mom zivotu. Bile su to pipave godine, nova sredina, a ona kao melem na ranu vise svojim prisustvom, bodrenjem i savjetima nego bilo kakvim gestovima. Isla sam da je posjetim kuci kad par puta kad sam isla tamo.

Jeste to je stari Metalurg. Veoma je lijepo sređen, a pogotovo te sale za proslave, hrana je bila fantasticna, usluga isto tako. Sobe u hotelu su bezobrazno skupe, ja majke mi IZ PRINCIPA nisam zeljela odsjesti u hotelu već sam izabrala losiji smjestaj (a dala privatno nekome pola novaca koliko su tražili za jednu noc u hotelu). Ako se ne varam, jedna noc za nas petoro (muž i troje djece, znaci jedna soba, dva kreveta) je bilo oko 280 maraka). Nevjerovatno!

Teodora, dirljivo, prelepo napisano. kako je lepo procitati ovako nešto… sigurna sam da će zahvalnost stici do tvoje bivše razredne!
moja teorija je da postoji dobar razlog zašto sa nekim eto nismo vise u kontaktu, pogotovo vazi ovo za emigrantske price, jednostavno se neke stvari mnogo brze izbistre. meni takođe ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo da sedim s njih 30 celo vece i razmenjujem povrsne informacije, nekako mi ne prija, gubljenje vremena.
ja najviše volim da banem. izvucem ljude sa posla, pojavim se u parkicu gde setaju decu. sa drugaricama obavezno odem na neko novo mesto u gradu gde još niko od njih nije bio - to nam dodje neki ritual, osvezenje za sve. svasta nešto se promenilo od kad smo postale mame i zaposlene žene, ali to neko poverenje i iskrenost koji datiraju iz nekog drugog vremena, to je meni dragoceno. a ove fb akcije, pa ja za to stvarno nemam ni vremena ni zelje. lepo se provedite!

Teodora, razredna ti je za divljenje, nemam reci

Jojjjj Teodora kakva dirljiva prica, suze su mi se skupile. Nisam znala da si sve to prošla u zivotu. Divim ti se.

Ja ne idem ni na kakve mature, doduse nisam ni maturirala kod nas. Ne pada mi na pamet da se sastajem po Sarajevu i slusam price o „ četnicima s brda sto su ih gadjali”. Zadnji put sam bila '09 i nisam se javila nikom iz skole, ni onima s FB.

Da bih vidjela neke bas drage, moram autobusom za BG sto nije bas zgodno. Ne mislim da se neko vele ljuti, razumiju ljudi a i odrodili smo se uglavnom. 20-30g je prošlo, nova semlha, novi prijatelji, daljina, malo vremena..

Zašto se ova tema pretvara u diskusju o dezodoransima?

skoljka, sljeeci put moras jače da prodrmas kavez tj diskusiju:))

da slucjano ne naletismo tweety i ja danas osta ti bez aluminum free desodoransa

:)))