raspitaj se da li će i koliku carinu platiti da im ne prisedne poklon ako napises vrednost.

meni su slali ali izvatili iz rama umotali u najlon pa karton,napisali d je poklon,vrednost 0,-.rizik bio ali je stiglo.

E, da to je tačno. Zaboravila sam na to, i ja sam morala da donesem dozvolu.

Ne znam da li se može obaviti u toku jednog dana. Ja sam sliku slala pre 4 ili 5 god., i potvrdu iz ministarstva kulture sam cekala nekoliko dana.

Mislim ako hoću sliku da iznesem iz zemlje legalno.
Naravo da ne moram ali eto tako više volim motive iz Srbije. Nekako mi je bliže srcu. Volim da stavim na zid nešto sto me podseća na rodni kraj.

oli-mislila sam vise na to dali ćeš hodati,leteti,voziti preko granice.ne vidim razlog za nerviranje,ne nosis umetnicko delo vredno bogatstva.zbog slike od 100e ti neće niko ništa.legalno je sasvim staviti u prtljag.bitnije ti je kako država u koju ulazis gleda na tu vrednost.u srbiji je birokratija preterana za mnoge sitnice.

Nema šta da se nerviram ali da ti kažem da je nelegalno skinuti sliku sa rama i staviti u torbu, ne prijaviti cariniku.
Ja sam dobila sliku od prijateljice, ona je slikala, pa sam ponela, 20x20cm. Ona definitivno nije slikar u smislu da izlaže i prodaje slike ali eto slika mi se dopala.Kad su me pitali rekla sam šta nosim...i pogodi šta, ne može iz zemlje. Znači treba mi potvrda za koju treba ići u Beograd, ali eto ne živimo svi u Beogradu pa nam nije baš najzgodije skoknuti, kako mi je matičar iz Sapca savetovao ( totalno druga priča u vezi prijavljivanja dece u knjigu rođenih). Hajde nije ni Šabac daleko ali šta je sa ljudima u Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mirtivici?

Ja sam donela dosta slika u koferima, poklone sa svadbe, a i kasnije, sto sam sama kupovala. Znala sam da je pravilna procedura da se odnese u zavod i dobije ta dozvola, međutim, slike nisu bile toliko vredne ( do sto evra možda). Da je neka vrednija slika, sigurno bih to obavila po propisu. Slika može da se nosi u avion kao poseban prtljag, da se stjuardesi, pa je oni stave u neki ormar u avionu.

Da bi slika isla postom moras imati to odobrenje zavoda za zastitu spomenika(autorsko pravo i potvrdu da to nije nacionalno blago)
Posta to neće uopste da primi bez te potvrde, a carinska sluzba zemlje u koju slika ide može da bude još rigoroznija.
Zvuci nevjerovatno, ali iz prve ruke ti dajem informaciju.
Naravno, ti uvijek možeš to da prosvercas u svom koferu- ljudi svercaju sir, kajmak i rakiju :)), pa što ne bi i ti sliku:)

Mi smo prije 10-15 godina slali postom nekoliko ikona iz bosne za otavu i to je bila čitava nevjerovatna avantura oko papirologije- sto bosanske, sto kanadske. Bila sam tad ubjedjena da mi za originalnu mona lizu ne bi tražili toliko papira. Ikone su, doduse, bile jako velike (za oltar u crkvi) i slikane na drvetu, a ne na platnu, pa sam mislila da je zbog toga tolika procedura.

Međutim, prije 6 godina smo se doselili u ameriku i ponijeli nasu slavsku ikonu i kandilo. Ikona je takodjer na drvetu- slikana, nije kasirana.
Imajuci prethodno iskustvo pribavili smo svu tu potrebnu papirologiju, ali kad smo doputovali koferi nisu dosli sa nama, nego su nam stizali kuci kasnije.
Elem, taj jedan kofer, u kom je bila ikona, nisu htijeli da nam isporuce dok nismo otisli po njega na aerodrom i odnijeli te potvrde.
Nas su još ispitivali, vrlo detaljno, i za kandilo i kadionicu, koji su bili u istom koferu, a za koje nismo imali nikakve potvrde (to je već par decenija u porodici mog muza). Pustili su nas bez potvrde za kandilo, uz pismenu izjavu da je to naše vlasnistvo i da ga nećemo prodavati, ali samo da ti kažem da su slikali i nas i nasu ikonu i kandilo :))- za svaki slučaj, valjda:)

Pošto je tvoja prijateljica slikala sliku možda može ona da da pismenu izjavu da je ona autor slike i da ti je poklanja i da slika nije za dalju prodaju, pa da to ovjeri kod notara (mislim na to kako da izbjegnes odlazak u beograd i proceduru oko papira).
To bi trebalo da zadovolji administraciju ja vjerujem.
Good luck! Ko bi ikada rekao da ovako male stvari mogu da budu ovako komplikovane!!
Odmjeri ti koliko je tebi važna ta slika i svo lomatanje oko nje.
Ja bih za moju ikonu i kandilo preplivala okean:), a ne samo pribavila papire, ali za sliku (pa ni pikasovu) ne bih se smarala sa svim tim. Onako kažem, iskrena da budem:))
Good luck

:)))
kako to da zaboravim:)
svasta bi se moglo dodati na spisak iz naše kulturne bastine:)

Uglavnom gdje idemo mi tu ide i ikona.
//////////////////////////////

Tweety :))
Neki dan neko povede pricu šta ako u njujorku bude rata:), a ja sa spremnim odgovorom - djecu(i njihove lijekove!) u jednu ruku, ikonu i kandilo u drugu, i bjezanija :)))...ne bi mi bilo prvi put :))

Ja mislim da u 99% niko ne postavlja pitanje kada takve stvari idu s tobom u koferu, ali uvijek ima i taj 1% sanse da se nadje carinik koji će te vratiti(kao postavljacicu) ili da ti kofer ne dodje s tobom(kao sto je nama).
Meni bi bilo vece smaranje da mi ikonu uzmu ovdje u USA, pa da onda jurim potvrde i odlazim 3 puta na aerodrom, ili strijepim da mi to negdje ne izgube, nego da imam potvrdu unaprijed.

Ostalo bih svercala u koferu, pa ako prođe prođe, ako ne neka uzmu.
Ja sam prošle godine iz Izraela donijela nekoliko tih religioznih dzidza-bidza, uglavnom suvenira prijateljima na poklon, i niko me ni pogledao nije. Da su me bilo šta pitali sve bih im ostavila i ne bih se ni osvrnula, taman posla da tražim potvrde za to.

Ja sam u Ameriku nosila 6 L rakije (3 flase od coca cole od 2 l.). Spakovala sam ih u kofer koji je usao u pogresan avion i otisao za Cikago, a mi u Los Angeles. Tek sutradan su ga vratili sve sa rakijom :)