Ti nemas favorite, već dve potpuno razlicite devojcice koje imaju razlicite potrebe! TO je to. Meni je mama pre izvesnog vremena rekla „da li ćeš ikada voleti najstariju kao sto volis ove dve mladje?” Bila sam u soku. Starija je starija, samostalnija, drustvenija, srednja je povucena, treca je sa posebnim potrebama - nisu sve iste I ne može im se pokloniti jednaka paznja, niti m se može na isti način pokazati ljubav i naklonost.
Ja isto praktikujem, sa vremena na vreme, igranje samo sa jednom dok su druge dve sa tatom ili u obdanistu. One u tome uzivaju, a I ja. Odemo negde na rucak, slikamo, ili odemo na neko novo mesto pa to onda postane samo naše mesto, nasa mala tajna :)

to sami i ja mislila dok nisam drugo dobila, a za favorite, pa verujem da uvek postoji bar promil naklonosti prema jednom, još nisam kompetentna da odgovorim na ovo pitanje

Još nisam lično u toj situaciji..za koji mjesec tek treba da se porodim sa drugom. Ali imam licnog iskustva u familiji, gdje moja majka „favorizuje” starijeg brata. To je sa godinama sve vidljivije..pogotovo nakon što je otac umro..i ako smo vise svi odrasli ljudi.
Cesto su naše diskusije, prepirke i nesporazumi vezane za njega i njihov odnos.

Nisam ljubomorna, daleko od toga...već im mislim dobro.

Kad nešto loše kažeš na njega ona kao da si njoj nešto lično rekao..sva se nakostresi, odma je u ofanzivi.
On je tip u kasnim tridesetim, bez familije, prilično nesiguran u sebe i osoba koja brzo odustaje.

Kad dodjem u sukob sa majkom oko mog brata, ona samo zavrsi sa.. „vidjet ćeš jednog dana, Ako Bog da kad budes imala svoje dvoje djece, kako od iste majke dobijes dvoje totalno razlicite djece”¨
On kako ne zna da stane iza sebe i uzme odgovornost za svoj zivot i odluke, ona ima potrebu da za njega misli..drugim rijecima, živi.
Kad ih covijek posmatra, vidi se da je vise privrzena njemu.
Ne kažem da ga ona vise voli, ali ima potrebu da vise stoji iza njega. Tako je čini mi se oduvjek bilo. I kao djeca smo se znali podijeliti na maminog sina, i tatinu kcer.

Dosta utice i kako se dijete postavi. Moj brat je vidio i vlastiti interes u svemu tome, pa se pustio niz vodu. Uvijek je isao linijom manjeg otpora. Ja sam sa druge strane uvijek bila samostalnija, istrajanjija, tvrdoglavija i nikad nisam zeljla da budem pod necijom uticajem.
Jednostavno smo drugacijeg karaktera!

Sada kako sam starija, a i sama sam majka, vidim da je to majcina ljubav, potreba i zelja da bude uz svoje dijete i pomogne sto vise kad osjeca da je to potreba.

I pored toga sto znam da je sve to iz dobra namjera..ja se iskreno nadam da neću doći lično u tu situaciju, jer ta pretjerana protekcija, postavljanje ledja, borba za nečiji zivot jer ne zna sam da se sam stara o njemu.. borba koja krene od malog djeteta(a neka djeca nikad ne odrastu)...nije vise pomoć već velika medjedja usluga.

Izvinjavam se sto možda malo skrenu s teme :)

kono..imaš pravo!

Jesmo iz Hercegovine, tj. krv je hercegovacka i ako sam na papiru iz Bosne. Moja majka nije neka zadrta hercegovka sa sela, nego visoko obrazovana žena iz urbane sredine..ali dzabe..takav je karakter.
Sada je u penziji i bez mog oca, pa je još gora.

Ja sam isto digla ruke od njih. Rekla sam sebi da me ne zanima..njihov zivot!
Ponekad uspijevam u tome, ponekad i ne.. ipak mi je stalo do njih a vidim cemu vodi taj njihov odnos.

Ja mislim da neću biti kao moja majka jer sam jednostavno drugacijeg karaktera. Mene ne tangiraju stvari koje njoj smetaju.
Ali nikad se ne zna.
Davno sam još sebi rekla da ću da pišem dnevnik i u njemu sve stvari koje me nerviraju kod moje mame, svekrve, odnosa punice i zeta..pa jednog dana da otvorim sa vremena na verijeme..cisto da se prisjetim i da ne cinim te stvari svom djetetu :)

Sada, iz ove perspektive..Iskreno se nadam da neću doći u situaciju da „favorizujem” jedno dijete vise od drugog, iz razloga sto smatram da me jedno dijete vise treba nego drugo.

E, stvarno ću da pocnem da pišem dnevnik :)

a jel volite vi isto oba roditelja ili vam je neko blizi srcu?

Ja nešto mislim da se te jake preference ne vide mnogo dok su još mali već kad porastu (osim za tradicionaliste i musko-zensko dete slučaj).
Koliko vidim iz sire familije, neki roditelji su blizi sa jednim (ili nijednim) od svoje odrasle dece (obično mama-cerka slučaj). Zavisi od osobina dece i matoraca i „uklapanja” karaktera.
Ja imam deo familije koje bas ne volim i one koje bas volim. Ne bih volela da vidim te negativne osobine (neke i sama imam) kod svoje dece. Ne znam da li bi ih razlicito volela zbog toga ali bi definitivno izgledalo razlicito, spolja gledano.

Ja imam jedno dete i volim ga najviše na svetu. Cesto se pitam da li je uopste moguće voleti nekog drugog toliko, mislim kad bi imali još jedno. Osetim i losu savest ako pomislim da bi volela neko drugo dete vise ili isto. U mojoj okoliko svi koji imaju dvoje ili vise dece mi kažu da je to sve normalno, ali kad se rodi to drugo jednostavno se voli kao i prvo. Nadam se da je tako.

Mene i moju sestru roditelji vole isto, bar ja tako osecam ali na sasvim drugacije nacine i drugacije to pokazuju. Verovatno zbog toga sto je razlika u godinama velika, 11 godina. Jedino sto ja nikako ne volim jednu stvar sto oni rade i to nesvesno ali skrenem im ja paznju. Uspoređuju nas, ponekad njoj kažu eto kako ti je sestra pametna, nabacuju joj neke moje „uspehe” a to ne želim da joj rade. Ona je tek 17 i treba da zna da je vole i da su ponosni na nju i ako ona izabere zivotni put podpuno drugacij od mog. Takođe smo ja i ona nebo i zemlja razlicite, i odrastale u razicito vreme, razlicitim mogućnostima. Ne mislim da nju vole vise sda kad imaju mogućnosti da joj skinu zvezde sa neba sto npr meni nisu tad mogli.

Mm ima sestru 5 god mladju. Roditelji su im odrasli i jedno i drugo u kucama gde je musko dete bilo sve, znesko se volelo to nema šta ali musko je bilo musko. Ali mm roditelji nikad, bar ovo koliko ih ja znam 10 godina, nisu pravili razlike između njih i mislim da su vrlo svesni toga da svoju decu vole isto i da im to trebaju jednako i pokazivati.

Ja sam na poslu srela slučaj gde majka direktno svom detetu kaže da ga ne voli koliko i svoju drugu decu. Kad vise nije mogo da živi kod nas gde radim, hteo je da se vrati kuci mami ali ona ga nije htela već ga pustila socijalnoj sluzbi nek mu nadju smestaj. Koliko je to bolno za jedno dete, iako nije vise mali, ali još uvek dete. To vam ne mogu opisati. Meni je srce stalo a kako je njemu to ne znam da li mogu ni da zamislim.

Osecanja ne možemo da biramo, bar ne ona iskrena. Ali kako se ponasamo, šta radimo i kakve odluke donosimo, to je cist svestan izbor svakog od nas. I možemo da izaberemo opciju da se prema deci ponasamo isto, pokazujemo isto ljubavi i ne pravimo razliku da to oni osete.