ako postoji obostrana zelja,volja i mogućnost mislim da je razlika od tri god idealna između dvoje djece.

bzvz je radjati djecu da bi se zadovoljile nekkve norme

sto god vas usrecuje i ispunjava to treba i da radite

Dileme, dileme...
Ni ja nisam bila od onih sto su znale da žele dvoje i prije nego sto su rodili prvo. Ni muž nije bio izricit. Zato nam je trebalo dugo da se odlucimo na prvo, a i na drugo. Nakon što sam rodila prvo djete, jednostavno se nisam osjecala spremnom za drugo. Nismo ni bili sigurni da li želimo još djece. Znam, sad će me neke napasti kako sam sebična, ali ja uvijek takve pitam jesu li radjali djecu zato što su djeca to htjela ili zato što su oni htjeli, tako da takva osudjivanja nalazim nesuvislim. Takođe razlog za drugo da mi prvo ne bi bilo samo mi nikako nije bio dovoljan da radjam drugo.
Elem, neckali smo se, vagali, opet svjesni da nikad nije idealno i da nikad neće biti idealno, i onda odjednom prevagnulo da bi ipak pokusali.
Pokusavali smo 4 mjeseca i evo trenutno sam trudna 33+ sedmice. Razlika će biti skoro 5,5 godina.
Ne slusaj price o idealnoj razlici, svako ima svoje, radjaj kad si spremna/spremni, a ne kad drugi navaljuju ili ocekuju. I jedno djete je OK, kao i dvoje, troje ili ni jedno.
Sretno šta god odlucili!

„Čovek samo srcem dobro vidi.”

Pozz :0))

Mi se sa jednim nismo osjecali potpuni i sad kad imamo 2 mi je i jasno zašto:)
Razlika je 2 god, njih dve su sve bolje drugarice, sad 3 i 5 god. E, sad ko kaže djece nikad dosta, nisam bas sigurna, ja i s njih dvije padam s nogu. Meni dosta.
Ne znam šta reci, možda da smo ostali na jednom ne bi znala šta to znaci da imaju jedna drugu. Ovako se svi osjecamo sigurnije u svakom momentu ( recimo sad će u vrticu biti u istoj grupi, znam da će starija mladjoj dosta da pomogne da se uklopi, od jezika do drugara, i ja sam nekako mnogo mirnija nego sto sam sa starijom bila. I tako uvijek mislim imaju jedna drugu, pa će dosta stvari u zivotu ići lakse. Polazim iz svog iskustva jer imam 2 god mladju sestru s koj om sam prošla zajedno sve i svasta ukljucujuci i imigraciju i koliko smo samo pomogle i dalje pomazemo jedna drugu, to je nešto posebno) Znam da nije uvijek ovako između brace i sestara, al ja ću definitvno ovo njegovati kod svojih djevojcica koliko god mogu.

ne treba decu radjati zbog drugih ili obicaja.neko ne može po narudzbi ostati trudan neko ne želi vise od jednog deteta.treba zivot sebi prilagoditi.ko je srećan biće srećan i sa jednim i sa pet dece.ja i MM smo jedinci i volili bi da imamo brata/sestru ali nije nam ništa falilo.mi imamo troje i super nam je. 8god.smo cekali prvo dete i tih pitanja kad će?mi je pun klinac bio.samo primitivci zabijaju noc u tudje zivote.kad budete vas dvoje želeli radite na tome,godine ti nisu problem.ja sam treće rodila u 39 i vidim u vrtici 70% mama je mojih godina a imam skolske drugarice koje su već bake,tako da,u 21 veku je sve normalno.

Ja sam se jedva odlucila na drugo.4 godine razlike..Nisam tip žene Koja želi puno djece,zato mi je odluka za drugo uzela tako dugo.Oko Tamarine 3će god,smo poceli razmišljati,dobili zelju i tako se I desi.Šta da ti kažem nego da je predivno,ispunila nam je zivot,kuca puna,njih dvije se obozavaju,najbolja odluka ikada:)Sve drugo,tipa finansijai I drugih zezancija se samo sklopilo.To je to za nas,dvoje je savrseno:)Srećno!!!

Slazem se sa predhodnim komentarom da je tvojih 33 sitnica tj. mladost. Prvo sam rodila sa 34 a drugo/treće ću sa 39. Možda bi ovo sve bilo ranije da nije bilo rata/seljakanja/skolovanja itd. ali ja se još uvijek osjecam mlado i nije mi naporno za sada.