Forums : Trudnice i mamice

Comment
Uslovi spavanja u vrticima
Tri_boje_plavo
2014-01-31 06:55 AM
Zdravo svima,

Imam pitanje za vas tj dva:
1. Da li ste se susretale sa spavanjem na tzv strunjacama u vrticima kada su u pitanju bebe uzrasta od godinu dana tj govorimo o jaslicama i šta mislite o tome tj ako su vase bebe ovome bile izlozene, kako su to prihvatile, kako je to posle uticalo na spavanje kod kuce a u kreveticu? Ovde je čest slučaj da bebe tog uzrasta tako spavaju u jaslicama tj kad napune godinu dana NE spavaju u kreveticima. Takođe, često pored gore opisanog 'metoda' spavaju u prostoru koji nije zaseban tj samo su u uglu prostorije u kojoj one bebe koje ne spavaju u datom momentu sve ostalo obavljaju.
2.Za slučaj da se niste sa ovim susretale, da li biste svoju jednogodisnju bebu ovome izlozili?

Unapred hvala svima na odgovorima.Meni ovaj pristup vise lici sirotistu a ne vrticu.Kapiram da vrtic nije kuca i kompromisi su deo roditeljstva, ali ovaj koncept mi je bas neprivlacan. Možda iz neiskustva gresim. Zaista bih volela da me pisavetujete.
Oli1
2014-01-31 07:26 AM
Ti mora da si u Kanadi. Meni je to bilo jako cudno i smetalo mi je. Moje dete je imalo 2 godine kad je krenuo u vrtic. Deca su spavala u istom prostoru u kojem su se igrali, u odeci u kojoj su ceo dan, samo vapitacice izvuku krevetice iz ormara. Kreveti su metalni, platnom presvuceni. Mi smo doneli pokrivac. Kako mi je tek bilo teško sto spavaju bez jastuka i u cipelama? Cipele zbog toga da u slučaju pozara brze mogu izaci.
Posle sam videla da je svuda tako, placali vrtic $1,000 ili $2,000. Nismo imali izbora, posle mislim toliko deca su odraslo tako, valjda će i mom biti dobro? Nisam videla ni da je detetu nešto smetalo.
Moram priznati da mi je trebalo puno vremena da sve to svarim i moram reći da mi sad nije ništa neobično. To mi je pomoglo da shvatim da ne mogu ispraviti svu nepravdu u svetu i da nešto sto je meni neobično ne znači da je pogresno. Vodim mišljenjem da treba birati svoje bitke. Ne može covek sa svim da se izbori.
tea_27
2014-01-31 07:44 AM
Moja je spavala do 2 godine u kolicima napolju..svaki dan! Bez obzira na doba godine. Nalazimo se u Danskoj.
Nakon toga su ih prebacili u sobu na strunjace..poredane kao sardine. Meni je to bila premija nakon spavanja vani. :)

Kako spava u vrticu nije bilo uticalo na spavanje kod kuce.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
2014-01-31 09:06 AM
Otprilike je tako u Kanadi isto. Znaci dok su u jaslicama, tj dok se tretiraju kao infants (sto je ovdje i do 18 mjeseci), spavaju u kreveticima u zasebnoj sobi, u istoj garderobi i papama u kojima borave preko dana. Kad predju u toddler grupu, onda spavaju tako kako si opisala, na tzv. cots, sto su kao mala nosila/strunjace. Imaju svoje cebe koje im doneses od kuce, a neka djeca imaju i jastuk ili omiljenu igracku (ako im je to dio rutine kod kuce pri spavanju).

Nisam se osvratala na to; takva su pravila i to je to. Mojima nije smetalo niti im je negativno uticalo na spavanje kod kuce.
nea111
2014-01-31 09:12 AM
Mom sinu isto nije smetalo, čak šta vise mislim da mu je bilo zabavno sto spava sa drugom djecom. što se tiče spavanja kuci, ništa se nije promjenilo...možda je poceo čak i bolje da spava, posto bi se u jaslama/vrticu posteno izmorio.
A da napomenem da je poceo da ide u jaslice sa 8 mjeseci.
Tri_boje_plavo
2014-01-31 09:21 AM
Oli i Tea,

Hvala velika na brzim i veoma korisnim odgovorima. Nisam u Kanadi, u Britaniji sam (sto mu, pretpostavljam dodje na isto kad su vrtici/zdravstvo u pitanju).
Ja pretpostavljam da je glavni razlog ovakve prakse spavanja nedostatak prostora-jer verujem da niko od nas ovo ne praktikuje kod kuce. Meni je teško da zamislim moju devojcicu u takvom okruzenju-nekako, mala mi je, da ima 2 godine mislim da bih drugacije razmišljala, al' ovako, imam osecaj da je prerano za 'kampovanje'. I još pride pitanje ako mi dozvolite:bez obzira na uslove spavanja u vrticu (hajde da zamislimo da su idealni), da li biste se, ako ste u mogućnosti da birate odlucili za jaslice ili dadilju za bebu 'staru' godinu dana?

Još jednom, velika vam hvala. Ja se sredinom marta vracam na posao 3 dana te sad vagam sve opcije. Znam da je svaka beba prica za sebe (kao sto smo i mi mame razlicite) ali zaista mi iskustva vas veterana znace.Vasa iskustva su mi već od pomoći, hvala.:)
Tri_boje_plavo
2014-01-31 09:23 AM
Zeljo i Nea,

Puno hvala, lakse disem citajuci vasa iskustva.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
2014-01-31 09:33 AM
Vrtic vs. dadilja - stvar lične preference. Ja sam uvijek za vrtic prosto iz razloga jer sam paranoicna da ostavim bebu koja još ne zna ni da prica sa nekim koga ne poznajem jer ja ne znam šta se desava iza zatvorenih vrata. Može i u vrticu svasta da se desi, ali opet je to ustanova, ima vise ljudi prisutnih, registrovani su i moraju da prate odredjene procese. Dadilja, ako je dobra i pouzdana, je bolja solucija za tako malo dijete jer dijete ima paznju 1-na-1, može možda kvalitetnije i da se hrani, ne remeti mu se već stecena rutina, ne moras ujutro i po zimi da ga prtljas i nosis u vrtic, itd. Sve ima svoje prednosti i mane, ali za mene je odlucujuci faktor bila fizicka sigurnost djeteta.
nea111
2014-01-31 10:19 AM
Ja sam isto za vrtic iz prostog razloga sto mislim da ne bi mogla vjerovati nikome tako nepoznatom da bude sa mojim djetetom samo između 4 zida. Zato mi kompromis spavanja na podu, trcanja poslije posla dok se vrtic ne zatvori itd ne pada teško.
često vidim dadilje po parkovima sa djecom kako guraju kolica ili sjede na travi i pricaju satima na telefon, a djecu ne konstatuju.
još plus što se sa dadiljom gubi socijalni aspekt vrtica. Meni lično je to prevagnulo u odluci. htjela sam da mi sin bude samostalan i da se navikne da dijeli i igra sa drugom djecom. I to se i desilo.
nedavno u parkicu na odmoru u Francuskoj on je bukvalno protrcao kroz kapiju i poceo se igrati sa malim francuzima koje nikad vidio nije, a još plus ne zna francuski. Sin od moje prijateljice, koji je iste dobi 2,5 godine i odgaja se kuci sa mamom, on se samo skupio uz mamu i samo uz mamu je otisao do igraone...šta znam, nije sve ni ovako četvrtasto,zavisi od karaktera djeteta, ali i zavisi šta je mami i tati prioritet.
Teško je, a iako doneses krivu odluku, lako se može promjeniti...nije kraj svijeta. sa srećom
PustaZelja
(i posle mene - ja)
2014-01-31 11:28 AM
Djeca tek pocinju da se socijalizuju sa neke 2.5 godine, sve do tada, drugari u vrticu i nemaju neki značaj po pitanju socijalizacije jer se mala djeca obično igraju sama i jedni pored drugih a ne jedni sa drugima.
tamara
2014-01-31 12:53 PM
moji su spavali u kolicima vani,po vetru,kisi,zimi.mada nije dozvoljeno ispod -10 ali se desavalo da ih i tad nađemu kolicima vani,ne samo moji,svi.ali izgurali smo i to.bila je opcija da spavaju unutra na strunjaci u svoj onoj prasini pa od dva zla smo izabrali vani.kad je bilo jako hladno onda uguraju kolica u gardarobu i tu su spavali.meni nikad nije bilo svejedno ali tako je.nije im to smetalo za spavanje kuci,oni naviknu da se tako spava u vrticu a kuci u krevetcu.opusti se,to mnogo gore izgleda za roditelje nego sto jeste.
hana-banana
(.)
2014-01-31 01:48 PM
TBP, moja djevojcica je krenula u vrtic sa 2 godine, a od prve do druge je cuvala žena koja je dolazila kod nas kuci i kojoj sam mogla vjerovati, obozavale su se i za nas je to bilo savrseno rjesenje za taj period upravo iz razloga koje je Pusta navela. Kada je ta žena nasla posao u struci pokusali smo da se uklopimo sa još par žena ali nije islo, ja nisam imala osjecaj da im mogu vjerovati sa mojim djetetom, jednostavno nisam imala taj vajb kao sa prvom zenom. Preostali period dok nije krenula u vrtic smo se mi nekako preklapali i cuvali je međusobno tako da je do drugog rođendana bila kod kuce, u svom krevetu i svom okruzenju.

U vrticu je u junior grupi spavala na kreveticu-nosilima sa cebencetom i jastukom od kuce. Tako je bilo svima, pa smo se i mi na to navikli. Ona je dopadljive prirode tako da je privolila vaspitacicu da joj ceska ledja dok ona zaspiva :). I da, u ovom vrticu su se izuvali za spavanje, ali ne trebam ti reci koliko sam puta dosla po nju i zatekla je sa cipelicama na pogresnim nogama - ona se sama obuvala i niko to nije ni primjetio satima. Ili dodjem po nju, ona da prostite usrana do pola ledja. Skrenem paznju vaspitacici ona kaže: „pa jutros je kakila, nismo je dalje ni provjeravali”, a ova moja kenjala po 5 puta dnevno. Ali sto neko rece, biras bitke. Ja sam insistirala da je pregledaju cesce jer se ona stvarno lako ojedala, ali su zato oni pogurali njen toilet training, valjda da njima bude lakse :).

Kolektiv je dobar za početak socijalizacije, ucenje strukture i pravila van roditeljskog okruzenja, da su izlozeni drugoj hrani - ova moja je u vrticu probala i projela sto nikada ne bi kod kuce.

Da, sada je u senior grupi i sada je na strunjaci.
Tri_boje_plavo
2014-01-31 04:30 PM
Hvala vam najlepse od srca-stvarno ste mi sve puno pomogle.Zlatne ste.
Ja sam retko neodlucna što se donosenja odluka tiče, ali što se ovog koraka tiče, jing-jang sam sama sa sobom. Ali verujem da je to normalno kad se po prvi put mama odvaja od pilenceta svog.
Hvala velika.
skoljka
(student)
2014-01-31 04:39 PM
Ako nadjes dobru ženu da ti cuva dijete do 2.5 god, to će i tebi i djetetu biti najbolja opcija. A ni vrtic nije los. To sto opisujes je tako svuda na zapadu, moja djeca su bila sasvim ok, i ja sam se opustila. S prvim djetetom sve to izgleda malo strasnije, pogotovo kad su tako mali.
Kažeš da ćeš da radis 3 dana. Tako i ja radim i moja djeca su krenula u vrtic sa 1.5 god i to 3 dana nedeljno, i tako do 3 god kad sam ih stavila full time, jer tad su spremni za igru i druzenje s drugom djecom, a i svasta nauce naravno.
hana-banana
(.)
2014-01-31 10:00 PM
Sve je to normalno, ja sam mini nervni slom dozivjela u tom periodu, kako će, pa jel place, jel joj teško, je li jede, je li spava, hoće li znati da kaže... Kao psiho krila se u parkicu pored obdanista da je vidim kada izadju napolje da li place (plakala je, normalno). Ali sve su to bitke koje mi same sa sobom moramo da izborimo za njihovo dobro. Sada kad je kupimo iz „skolice” neće kuci i sve vaspitacice hoće da zove na svoj rođendan.

Da, samo da dodam da moja malena i dan danas jako slabo jede u skolici, a i njihove porcije su minijaturne. Oni kad dijete pojede onu zdjelicu supe kao za lutku obeznane se od vikanja „Good job!”, a to je generalno za nasu djecu ništa, tako da moja i dan danas sa vrata maltene sjeda da jede. U početku sam joj nosila i gricke da ima u voznji do kuce.
Tri_boje_plavo
2014-02-02 05:49 AM
Skoljka, hvala sto si podelila svoje iskustvo. Ja mislim da se kod mene javljaju klasicni simptomi panike a vezani za predstojece moje odvajanje od nje. Nikad nisam panicila u zivotu pri donosenju odluka ali ovaj korak me bas drma emotivno. Znam da će sve biti okej ali tako mi se nešto stegne u grudima kad pomislim na odvajanje od nje te mi ni sve dadilje ovog sveta ni svi vrtici nisu potaman, pa kad nalet ovih emocija prođe, tj kad razmišljam trezveno, samoj sebi sam smesna sto sam ovako hiper-senzitivna te sm ljuta na sebe sto mi se čini da od komarca pravim slona. Uvek mogu da dam otkaz ali ne bih da to bude na brzinu, iz panike tj pogresnih razloga. Hana, tvoje bdenje iz parkica me nasmejalo ali takođe nateralo suze na oci. Da li zbog toga sto polako prestajem sa dojenjem( ah, ti hormoni!), senzori su mi jako osetljivi ovih dana.

Još jednom, velika hvala svima sto ste me tako lepo, nezno ali i prakticno posavetovale. ♥

peri-peri
2014-02-02 04:45 PM
tri_boje:-) no panic:-) prošla sam upravo pre mesec dana kroz isto po 2. put, ako je za utehu, nije bilo lakse nego prvi put - naprotiv! moj beban spava u jaslama u kolicima u prostoriji gde se druga deca igraju. spava krace nego kod kuce, ali zato bolje spava nocu. odlucila sam se za vrtic a ne za dadilju bas iz istih razloga kao i Pusta. ustanovu sam pazljivo birala.
prvo dete je od prvog dana obozavalo jasle, i dan danas rado ide u vrtic. sin - sasvim druga prica. jako su razliciti!
ne znam, meni su moja deca subjektivno uvek „još mnogo mala” za svaku sledeću fazu, tako valjda definisem neizvesnost… evo moja devojcica kreće ove godine u skolu, ja imam tremu skroz. kada je kretala u jaslice, i ja sam sve snimala infracrvenom kamerom, i ništa to nije bilo po mojim standardima;-) a sad ti mogu reci iz ove prespektive - super sto nije;-)
alskdjfhg
(supermama)
2014-02-03 06:28 AM
3 boje, i ja sam u bas istoj dilemi
ne znam šta da radim
moram za par meseci da se vratim na posao i ranije sam mislila da ću bez problema staviti bebu full time u vrtic kad napuni godinu ali ne mislim vise tako

bila sam u shopping around vrtica pre NG i ovde down under ista prica, svi spavaju na strunjacama i tako higijena bas i nije na nekom nivou ( a bolje i skuplje vrtice sam posetila) i tako malo sam se iznenadila a onda opet kontam kako svima tako i mojoj smizli...a opet znaš pricu o našim alergijama...pa sve ne znam šta da radim...Sa godinu dana možda prohoda možda i ne ali tako mi je mala da je ostavim full time pa eto u nasem slučaju baka će cuvati bar još pola godine pa ćemo onda 3 dana za početak u vrtic pa posle, ko sto skoljka kaže, i mi ćemo full time kad malko porastemo

probaj sa dadiljom dok malo ne poraste pa posle u vrtic, mislilm da je iak bolje da se dete druzi i razvija social skill sa vrsnjacima nego da je non stop sa babama,dadiljama i uopste nama starijima...
Tri_boje_plavo
2014-02-03 09:16 AM
Oooo, moja draga Peri-peri, šta bih ja bez tebe! :) Zahvalna sam ti na svoj toplini koju mi upucujes (a to se i tek kao oseti između tvojih zareza, osmeha, reci). I naravno, uzvracam istom merom.

Draga Als, o da, kako mi poznato zvuci ta prica „ja sam mislila da ću ovo ovako, ono ovako” pre nego sto sam postala mama ali ipak je drugacije kad to malo cudo postane divna realnost.
Ja nemam nikakav problem da bez moje devojcice odem na plivanje, jogu,sa drugaricama na veceru, u pozoriste,do frizera na primer a da je ona sa tatom ili nekim od mojih starih,dobrih prijatelja ili ultra-pouzdano bejbisiterkom ili nasom kucnom pomoćnicom koju znamo 10+ godina.Dakle tad sam mirna sto na sat + znam da je moje odsustvo kratkog daha. Ne pominjem familiju jer na zalost, moji su u NSu a njegovi u Skotskoj. Moja mama je davno Bogu zakucala na vrata a druga baka (kao i svi mi sa njom) se bori sa Alchajmerovom bolescu. A sve dadilje ovog sveta, pa makar bile i bolje od Meri Popins ne mogu zameniti bake. No, šta je tu je-onogo toga je divno u našim zivotima tako da nema mesta zalopojkama.

Mi smo se odlucili za vrtic: shvatili smo da je dobiti mesto u dobrom vrticu kao dobiti na lutriji(kao grom iz vedra neba, pojavila se ta opcija iako se ceka u proseku 12-18 meseci). A uposliti dadilju je mnogo lakse, barem što se prakticnosti tiče tj lakse je pronaći dadilju nego dobiti mesto u vrticu. Kažem uposliti, jer ovde, ako se odlucis za dadilju, ti njoj postajes posldavac: dakle pored plate, placas takse, bolovanje, godisnji a i trudnicko ako ona ostane u drugom stanju.
U svakom slučaju, shvatila sam da ja u biti imam problem odvajanja od moje devojcice: plan je da ona krene a ja kad se vratim na posao, ne trcim pred rudu nego ako za mesec dana nakon vracanja karijeri, shvatim da želim da budem po zanimamj iskljucivo Mama, dacu otkaz i to je to.

Sve vas koje ste se oglasile sa savetima srdacno pozdravljam-mnooooooooogo ste mi pomogle, pogotovo sa savetima oko toga da u vrticu ipak ima vise ljudi kad su ovako male bebe u pitanju, bolje je biti na oprezu.

Comment Remember this topic!
Looking for Tassel Necklaces?

Life Press

.