Brzi svakako. Oba puta sam imala epidural, pa se ne secam bolova, po tome su mi bili isti.

Idea, mislim da je u ovome srz tvog problema :„Ono sto mene brine je strah od porodjaja,zelja mi je jeste da se porodim
prirodno.”

Dakle bitno je da nadjes mehanizme kojima ćeš suzbiti ili kontrolisati strah od samog cina radjanja. Ja ti ne mogu govoriti iz iskustva viserotke jer imam jednu (skoro 11o mesecnu) bebu ali možda će ti to moje (dragoceno!) iskustvo pomoći da prepbrodis svoje strahove.
Tokom trudnoće mi se javio veliki strah od samog cina radjanja a ponajvise zbog toga sto su mi se probudile uspomene iz srednje skole: ginekolosko-akuserske sestre na praksi u porodilistu u Novom Sadu, gledanje izvodjenja epiziotomije kao dela redovnog protokola radjanja, žene vriste lezeci na ledjima prikovane za CTG aparate...Nimalo lepa slika tj sve je to uticalo da ja porodjaj dozivljavam kao nešto prevashodno bolno. Elem, ja nikada nisam radila kao akuserska sestra profesionalno, ali sam nastavila studije u pravcu prirodnih nauka i godinama radila/radim u sferi naucnog istrazivanja. Dakle mozak mi je naučno deformisan tj ne pricam ništa napamet.;) Mejdutim, zbog mojih strahova oko radjanja tj sukobljavanja sa istim, naisla sam na tzv „Hypnobirthing” metod. Nimalo laskav naziv, zar ne? A uopste nema veze sa hipnozom već se bazira na CISTOJ fiziologiji i anatomoji tj fora je da upoznas svoje telo, kako se tokom prodjaja kontrakuju misici, koji hormoni se luce i kako da vezbama disanja, pozicijom tela omogućis i sebi i svojoj bebi prevashodno lep dolazak na svet. MOja beba je dosla na svet bozanstveno: u oko pola 6 izjutra smo stigli u porodiliste, tik posle 6 se ona rodila a već posle 10h smo bili kod kuce na dorucku. Bez lekova,bez savova/pucanja medjice , bez lezanja na krevetu, već prakticno sve stojecki ili na sve četiri. A to mi je bio prvi porodjaj, u skoro pa 39oj godini nakon godina neuspelih pokusaja zaceca. I ja ruku u vatru stavljam tvrdeci da sam se tako lako porodila bas zbog toga sto sam mesecima vezbala tehnike „hypnobirthing-a”. Moje telo i moj um su, kad je dosao dan D tačno znali kako da ono sto sam mesecima vezbala, preobrate u praksu.

Evo prilazem link kursa koji sam pohadjala kod doticne gospodje:

http://www.thehypnobirthingcentre.co.uk/

Ne znam odakle se javljas? Tj uopste ne mora da se ide na ovaj kurs, lepo možeš samo sama da se obucis. :)

Ako si u Srbiji a služiš se engleskim, rada sam ti proslediti knjigu i CD ako si naravno ,zaiteresovana.

Veliki pozdrav i tebi i tom cedu sto ga gajis pod svojim srcem. :)

Ja sam imala strahovito tezak prvi porodjaj. Jedva smo preziveli i beba i ja. On je dobio apgar skor na rođenju 2, „obradjivao” ga je tim lekara dok najzad nije zaplakao. Jedva sam se pridigla, sa sve maskom za kiseonik, da vidim šta mi se desava sa detetom jer mi je muk delovao kao vecnost. Secam se da sam pomislila: „Neće valjda sad dete da mi umre posle ovolike muke? Ako ne place i ne udahne, zar mozak može da izdrzi ovoliko bez kiseonika?” Kad je zaplakao, laknulo mi je. Poradjala sam se 57 sati, dva sata gurala, zasivali me...

A onda je dosao na red drugi porodjaj. U četvrtak, dve nedelje pre termina, bila sam na pregledu i sve je bilo cvrsto zaptiveno. U petak, sutradan, sam se porodila. Sve je islo brzo i kao po knjizi. Prosto sam se iznenadila kako zapravo ide lako. Uzela sam epidural kad sam bila već 7 cm otvorena mada i nisam morala. Dok je krenuo sa delovanjem, ja sam već gurala. Ne secam se koliko, mislim oko pola sata. U bolnici sam ukupno bila 24 sata.

U vreme kad sam ocekivala drugi porod, i ja sam istrazivala iskustva i statistike o odvijanju porodjaja posle napornog i teskog prvog. I, koliko se secam, uglavnom su statistike pokazale da je drugi laksi i brzi. Nije pravilo ali je veca sansa. Nema razloga da ne poverujemo da će i kod tebe tako ići. ;)

Srećno!

Prvi porođaj 30 sati, drugi 7 sati, treći 2 sata. :) Prvi epidural super, drugi dobila uzalud, jer bebac ubrzo izašao, treći nisam tražila jer sam znala da neće biti vremena. Samo hrabro. Ja se nisam zamarala mislima o porođaju, čemu? Kadgod došao, dobrodošao! :)

prirodan poradjaj je proces koji traje, to što mi danas sve hoćemo da zavrsimo za dva sata, to nije bas u skladu s nasom prirodom:-)
drugi porodjaj mi je bio definitivno kraci i laksi - stigla sam u 9 u porodiliste a porodila se u 11h. Izasla sam za 24h, sledećeg dana sam već kuvala rucak! (ne preporucujem, ali nije imao ko drugi). Bez epidurala, bez icega, uglavnom na nogama, setajuci ili na lopti. Prvi porodjaj sličan tvome, ovog puta čak beba veca (decak). Epidural nisam htela, i nisam se presla, sa prvim detetom uopste nisam imala osecaj kad treba da guram, a i mnoogo sam se brze oporavila ovaj put, nije bilo bola u ledjima itd. Jednostavno imaj poverenja u svoje telo, slusaj ga i veruj mu. Casovi/vezbe disanja su ok ako imaš za to vremena sa malim detetom. Meni je bilo dovoljno uputstvo babice da polako i dugo izdisem kroz nos (svesno kontrolisem izdisaje), udisaj dolazi refleksno. Telo je već zapamtilo proces, sve ide mnogo jednostavnije, ti znaš kako izgledaju trudovi i svaki prihvatis kao sledeći talas koji ti donosi tvoju bebu, sve blize i blize. U AU imaš dobre uslove, svoju salu, svoju babicu, (verovatno) parnera pored sebe. Nema potrebe da ne pijes i ne jedes pod trudovima. MM je bio opremljen oba puta sa vodom (u pauzama po gutalj) i dekstrozom (daje snagu), mazao mi usta labelom itd.
Srećno i biće sve ok!

Draga Idea,

Akupunkturu nisam probala ali verujem da će se oglasiti mame koje jesu. Mislim da je najbitnije pratiti svoj instinkt-jedna od mojih najboljih drugarica se porodila tri dana pre mene-u pitanju je bio planirani carski rez. Tj ona nikako nije zelela vaginalni porodjaj te je lepo sebi organizovala onaj scenario koji je njoj najviše odgovarao.I ona nosi divno iskustvo. I to je najbitnije tj jedino važno u celoj prici-podrzati izbor buduce mame.Ja recimo, u slučaju da mi je indukcija usled stvarnih medicinskuh razloga bila savetovana ( kažem stvarnih jer se žene često nepotrebno indukuju zarad pracenja bolnickih protokola a ne zarad prave nužnosti) preskocila bih je i insistirala bih u tim okolnostima na direktan carski rez. A sve iz razloga sto indukcija često nije uspesna, porodjaj pod istom traje dugo, žena se toliko napati tj prevashodno umori a sve se ipak zavrsi tzv hitnim carskim rezom a zenica tada iscedjena kao limun.Meni je zaista zao sto velika vecina nas od malih nogu živi sa poistovecivanjem porodjaja sa nevidjenim bolom-a čim se tako u startu uplasis, dakako da će strah da diriguje telu kako da se ponasa-a ja cvrsto verujem da sve ide iz glave. Secam se stare, dobre medicinske sestre koja nam je kao klincima davala injekcije-ja bih pocela da placem noc pred tretma cika, vrika, dreka bi usledele u samom domu zdravlja ali kod nje sam isla pevajuci.:) E ta mudra žena je radila sledeće-ostro bi me lupnula po guzi a ja bih pomislila da je igla usla u tkivo i opustila bih se i prestalo bi ridanje nad mojom strasnom sudbinom. ;)Tek nakon tok vidnog opustanja gluteusa maximuma;) ona bi ubrizgala injekciju.Naravno, tek kad sam ohohoj poodrasla saznala sam za njenu caku. Što se porodjaja tiče, dok sam bila u drugom stanju, ABSOLUTNO SAM BLOKIRALA sve price iz okoline vezane za tudje porodjaje. Tj prosto nisam dozvolila drugim ženama da me plase. Pauza za rucak na poslu-toliko je njih bez da sam ih ikada pitala za iskustva, samoinicijativno pocinjalo da mi prica o svom teskom iskustvu. Ja bih takve price najljubaznije ali i najstrozije presecela u korenu.:)

Elem, da se vratim na hipno metod. Meni su vezbe disanja i vizualizacije pomogle neprocenjivo. Tj i suprug i ja smo nekoliko meseci pred porodjaj svakog jutra i svake veceri ZAJEDNO vezbali:svega 20ak minuta dnevno je potrebno izdvojiti. Postoje dve vrste disanja-one vezane za prvu važu porodjaja kada se koriste misici dijafragme uz misice gornjeg abdomena i one koje se vezuju za post-tranzicioni period tj period kada se beba spustilaa u porodjajni kanal. Ceo proces disanja tj sam porodjaj se vezuje za lucenje oksitocina koji igra presudnu ulogu u porodjaju tj sto ga je vise to je bolje. Tj cilj je da se disanjem misicno tkivo relaksira a ne da se usled straha, luce velike kolicine adrenalina koji nije prijatelj lakog porodjaja.
Tweety, pitala si za bol tj intenzitet. Dakako da je u pitanju bila jaka senzacija ali moj pristup je bio sledeći-sa svakom novom kontrakcijom da zauzmem fizicki polozaj koji mi u datom trenutku odgovara, da do maksimuma disanjem opustim misice (vizualizacija je tu takođe od velike pomoći) , da slusam suprugovu navigaciju (on je bio moja dula) tj da iskoristim kontrakciju u osluskivanju svoje bebe tj njenog ritma. Dakako da je intenzitet u poslednjoj fazi bio jak ali skroz izdrzljiv AKO se pravilno fokusiras. Tj nikako nismo koristili reci poput guranja tj 'push, push, push' nije bio na meniju. :) Žene često prave grešku kod tzv napinjanja (nije bas lepa reč...) tj nekako se zajapure, lice, vrat su ukoceni, pod tenzijom a zaboravljaju da se sva akcija desava u maloj karlici.Od konstantnog fokusiranja i verbalne ekspresije bola nikakve vajde-procerda se kontrakcija zaludno, gubi se dragocena energija a agonija se nastavlja. Peri-peri je pomenula reč talas-u hipnobrtingu tj prirodnom porodjaju se bas koristi ova reč mada je meni lično kontrakcija bila sasvim okej terminologija.
Elem, kao sto rekoh-bitno je naoruzati se cinjenicama i slusati svoje telo, svoj instinkt i svoj um.

Možda si onda trebala da otvoris temu o tome da je izdvoje da stoji za ostale trudnice ako taj hypnobirthing može pomoći zašto da ne.

Stvarno je steta što se tako malo zna o prirodnom porodjaju kod nas i sto nema uslova u porodilistima da se ta mogućnost i podrzi. ja nemam bas ni jednu drugaricu u Srbiju koja se porodila prirodno (a imam dosta drustva), ili indukovani ili carski, ili bar epidural. tako da ovo sto tri-boje objašnjava ispada skroz hipi i teska alternativa;-) nego, tri-boje, toliko genijalne teorije a u praksi hoće li ipak još koji bebiron da uziva u masazi i talasima?:-)

hej tri_boje, od one strudle ni traga, al ostade maka, pa ću ovih dana da razvucem pastu tj. rezance - ako pozuri ovaj dhl postar, još budu mlaki do Kraljevine;-) pozdravcic (izvinjavam se postavljacici na off topiku!)

Tri_boje, stvarno je dragoceno imati takve ljude oko sebe! Btw ja kad tvoje postove čitam, zamišljam te da živis u balonu od sapunice:-)
Meni ne da niko ništa nije poslao ni doneo od klope oba puta, nego su se neki iz komsiluka i namrstili sto nismo odmah po izlasku iz porodilista bili spremni da ih ugostimo..

Koliko se ja secam pre par godina ovde je bila potrazhnja za video zapisima- hypnobirthing.

Jedna diskutankinja Draganessa je to ovde predstavila i bash je bilo zainteresovanih.

Mnoge zemlje pruzhaju slobodniji i prirodniji način porodjaja.
U Srbiji to ide malo tezhe.

U NL npr mozhe porodjaj kuci ali su sada odredili granicu zhivotne dobi kod porodilje. Do 38 godine.
Neke bolnice imaju kade.
Fleksibilniji su za epidural.
U zavisnosti osiguranja ima i pomoć patronazhnih sluzhbi, koje su po pricanju drugih porodilja zaista savesne.Pored nege bebe i porodilje tu je i pospremanje kuce i kuvanje.Razlika je jedino koliko će biti satnica u toku dana. da li 4 & 8 sati ( tu je razlika u osiguranju).

Porodjaj u bolnici - ako su i beba & majka dobro idu kuci nakon nekoliko casova.