p.s. a imaš li sansu da ih odvedes u obilazak vodovoda - da stariji vidi da se uistunu voda iz rijeke preradjuje i da je pijemo? Ili bar da im pricas o tom?

Ja bih mu objasnila da zadirkivanje i ismijavanje brata povredjuje njegova osjecanja. Imam osjecaj da to stariji radi vise da privuce tvoju paznju. Možda bi upalilo i to da kad on krene to da radi da mu kažeš ako nastavi da ćeš otici i da se prekida citanje price i igranje.

Tanja, prvo vidi razlog zashto se stariji sin oseca „ugrozhen”od strane mladjeg pa mu je to taktika da ga spusti.
Isto tako cekiraj da starijeg sina u shkolici neko slično ne tretira pa je brat na kome on ispolava svoje frustracije.

;0)

Ja baš i nisam za ove vaspitne šamare :-) Sećam se jedne situacije dok su moji klinci još bili mali, ćerka je počela da se smeje svom dve godine mlađem bratu kad je počeo da uči abecedu i da peva (sa greškama) ABC pesmicu; nije me mrzelo da nađem video gde sam nju snimala dok je i ona tek učila pesmicu i naravno, pevala je i ona sa greškama - i pored tog dokaza ćerka prosto nije mogla da poveruje da je i ona nekada grešila ali od tada slabo zeza brata, shvatila je rano da je učenje proces :-)

definitivno potraziti razloge za ponasenje starijeg djeteta, da li su razlozi u kuci,da li mislis da je zapostavljen u odnosnu na mladju djecu, ili su razlozi možda van kuce, možda njega neko dribla pa se on sada vjezba na bratu.

ako razlozi nisu prozivod zapostavljenosti ili nečijeg tudjeg bezobrazluka van kuce,onda definitivno sankcionisati njegovo ponasanje, ukidanjem prvivilegija.
cisto da vidi kako to izgleda kada jači uzme kontrolu nad slabijim.

ne mislim da bi i samar, po meni radikalna mjera, učinio toliko stete njegovom egu( ego treba i suzbijatati na kraju krajeva,gordost je čak ousudjena u bibliji i jedan je od smrtnih grijehova) koliko on čini stete svom bratu,bratovom samopouzdanju i sl. na duge staze.
ako se ne pozabavite problemom ovo može da preraste u ozbiljan problem u zivotu mladjega sina,a ni starijem nije od koristi da bude egoistican i nasilan i može mu biti samo smetnja u socijalizaciji.

rekla si da je stariji nekako cvrsci izdrzljiviji, bavi se sportom, meni se čini da je njegovo ponasanja posljedica rasta i razvoja, hormoni ga razvaljuju, možda nije loše posavjetovati se sa nekim iskusnijim i strucnijim kako izaci na kraj sa dva djecaka i sa djecacima uopste

raising boys je knjiga koja pomaze da se bolje shvate djecaci i momci u razlicitim fazama razvoja.

Ja mislim da ne treba bas sve ni da se problematizuje i pravi problem veci nego sto jeste.

Stariji ima 8 godina i dovoljno je veliki da mu se može i objasnit na lep način. Ako ne može da razume na lep način ja bih pokusala kaznu tipa oduzimanja privilegija. Nije lepo da se ponasa tako prema rođenom baru. Ali je za taj uzrasto to sasvim i normalno. To vecina dece rade a na nama odraslima da ih usmerimo i pokazemo da to nije lepo, da to nekog može i da povredi i dati im neke nove nacine kako da se ponasaju. Starijem se može i reći da mu je brat mladji x godina i da tak sad uci kako se crta i da bi mu on kao stariji brat mogao pokazati, da crtaju zajedno i da ga on nauci neko crtanje isto kako je i on morao da nauci.

Ovo da samaras decu ili da ga povredis da se oseca mali, nebitan itd molim te nemoj praktikovati. Dovoljno će ih zivot samarati i torturirati bar nek se u svojoj rođenoj kuci osecaju sigurno i dobro.

Ja sam mišljenja da su roditelji i te kako odgovorni za (dobar) odnos među decom i prvo bih Tanja da te pohvalim sto brines o tome - ne podrazumeva se. Ruganje je ruzna osobina. Nemam iskustva licnog, moji su još mali, ali mislim da moras na licu mesta da odreagujes - ja bih insistirala u prisustvu oba deteta na objašnjenju i izvinjenju. Sve sve, samo ne samaranje. Udaranje deteta (po licu) - siguran put ka frustraciji i agresiji.

Dvije sasvim razlicite stvari su djeciji nestasluci (povremeno zadirkivanje) i svakodnevno maltretiranje drugih (bullying). Ovo sto je ovdje opisano meni ne lici na obične djecije nestasluke već na jednu veoma ruznu karakternu osobinu koja mora u startu da se sasijece.

Ne pali razgovor sa svom djecom. Nekom je dovoljno da kažeš par puta i ako ima izradjen osjecaj EMPATIJE prema drugom biću, taj neko brzo nauci. Onaj ko nema empatiju, njemu je dzaba govoriti i 100x.

Ocigledan primjer sa jednim od mojih necaka. Vrsnjak je sa mojom starijom, ali je i visociji i jači od nje. Kad su imali jedno 4-5 godina, malo-malo pa je on hinski gurne u igri. Zaova pricala i pricala, osijedila pricajuci a njemu na jedno udje, na drugo izadje. Sve dok ga jednom nije zovnula da stane ispred nje gdje je ona njega onda nenadano gurnula i rekla nešto u smislu 'eto vidis kako izgleda kad te jači gurne bez razloga'. Posle toga je to još jednom uradila (tj. ponovila terapiju) i guranje je prestalo. Roditelj je duzan da prepozna bezobrazluk od nestasluka. Ja na nestasluke i ne reagujem a na bezobrazluk sam alergicna.

Ja sam bila grozna prema sestri, 6 godina mladjoj. Bila sam jako ljubomorna, iskrenom, bilo je s razlogom. Sad smo odrasle, sad je situacija normalna, nemam uopste osjecaj da mi je sestra konkurencija. Mama nas je oduvijek drugacije tretirala od sestrinog rođenja i taj dio se nikad nije promijenio.
Bila sam losa prema sestri kao dijete, za sve sto je meni mama radila, ja sam 'vracala' sestri. Ja sam mišljenja da roditelji većinom ne vide kad prave razliku između djece i time pogorsavaju njihov odnos.

Mislim da se problemu mora pristupiti sa dvije strane. Jedna je iskren pogled na roditeljski odnos prema oboje djece (iako to nisam sigurna kako učiniti jer roditelj sve opravda, sve vidi iz svog ugla).
Drugi dio je ipak kazna. Nema opravdanja ni za koga da ugrozava drugo zivo biće na bilo koji način. Stariji sin je bully prema mladjem i sto je najgore, mladji od njega pobjeci ne može. Ja nisam krisom maltretirala sestru, već sam se konstantno borila da ona ne bude 'mala i zasticena' a ja 'velika i odgovorna'. Ta borba je bila otvorena, pred roditeljima, sa komentarom tu i tamo, ili kad se zakacimo, sa pravom tucom (samo sto to ni malo nije bilo pravedno jer sam ja bila 6 godina starija i veca).
Mislim da me mnogo puta strah zaustavio da budem i gora. Znala sam ja da ne smijem da budem prema njoj bas opaka, znala sam ja da bih dobila 2 puta vise nego sto bih dala. E, to je taj dio kazne. Ako stariji sin ne može da se nosi sa svojim osjecanjima na bolji način, onda bar nek' ima jak strah da će da plati za svako ugrozavanje mladjeg. Mene je taj strah drzao pod kontrolom dok nisam odrasla dovoljno da skontam da ja neću nikad, ni pod kojim isprikama, da ugrozavam drugo zivo biće. Pomoglo mi je i to što smo se i sestra i ja igrom slučaja udaljile od mame, pa smo same uspjele da sredimo svoj odnos. Mi sasvim super sad funckionisemo, volimo se, družimo se, ali i dan danas, kad mama dodje, poredak se vrati, sestra 'zlajza' u ulogu 'nemocnice, mamine curice' a mene svrstaju 'ti si odgovorna, ne sad samo za sestru već za sve'. Takvi tretmani meni teško padaju i dan danas, i ja tih nekoliko dana/nedelja u maminom drustvu jednostavno imam odbojnost prema sestri i mami (a kad je mama sama sa mojom porodicom, to nije uopste tako ocigledno i sasvim normalno se družimo). Zato draga moja, dooooobro se preispitaj koji dio igrate vi kao roditelji u odnosu vase djece. Možda niste vi u pitanju, možda je problem izvan kuce, ali ako je moguće, preispitajte se 100 puta koliko se stariji sin osjeca voljen u vasoj kuci.
(iako opet ponavalja, treba presjeci bilo kakvo ugrozavanje tudje licnosti sa velikim kaznama, drasticnim, jer dok svijest proradi, nek' strah cuva).

I ja nisam za vaspitne samara ali jesam za i te kako BRZ odgovor I drasticne mjere. Nema tu price od 10 minuta. Ti se s njim objašnjavas I drugo dijete pretpostavljam isto tu. Ti si roditelj. VRISNI dobro na njega kada bilo kakav komentar da. Kaže bratu, vidi kako ti je ruzan reket, moj je cool. Uzmi mu reket istog momenta I reci - to nije lijepo. Ja ću sad uzeti tvoj reket I do daljneg ne ides na tenis. I za svaki takav bezobrazluk, dobro vrisni na njega I oduzimaj privilegije na sve strane. Dobila si dobre savjete. Ali meni se srce stegne kad čujem da kažeš da će biti bolje kada mali podje u skolu pa će imati svoje drustvo... Pa tvom djetetu je svaki dan dug u vasoj kuci.

Jako teska situacija. Ja polako uvidjam da je ova moja malena jako osjetljiva, popustljiva i bas emotivna u odnosu na drugu djecu i često u igri izvuce deblji kraj. Čujem je kako moljaka: Zašto nećeš da se iglas sa mnom ...?„, a ja da crknem. Da je kinji njen rođeni brat ili sestra, ne znam kako bih smireno reagovala.

Ja nisam za samare, ali jesam za dramaticne demonstracije i kazne koje će osjetiti na svojoj kozi i zapamtiti.
Mrzim kad neko stariji ili jači kinji nekog slabijeg i emotivnijeg, na to sam uvijek bila osjetljiva.'
Ja bih demonstrirala bas ovako kao sto Pusta opisuje, a ako je kinjenje verbalnog tipa, onda bih se umijesala.
Stariji sin ti je dovoljno veliki da i razumije i osjeti empatiju prema drugima, empatija se kod djece razvija oko 6. godine.

Starijeg bih ja docekala par puta kad čujem da kinji mladjeg, ali takvim tonom da shvati da mu pokazujes kako bi to izgledalo kad bi neko isticao njegove slabosti.
I par reketa bih žrtvovala, jel smijesan njegov reket? Tres njegov o beton, pa da vidis kako ej sad tvoj smijesan, 10 puta smijesniji od bratovog. Ne zezam se, stariji je uzeo maha, to se već granici sa sadizmom i bas mi je zao tvog mladjeg sina. Njemu ne treba skolski bully kad ima jednog kod kuce.
Naravno da treba i smireno pricati, ali ocigledno ta smirena prica ne pije puno vode. Jesi li sigurna da njega neko ne maltretira? Nisam sve citala, možda si i napisala, jel pomaze kada otac ili neki drugi muskarac poprica sa njim?

Mladjem bih gradila samopouzdanje i vjezbala sa njim šta će reci kad ga ovaj uhvati u masinu. Kaži mu da mu kaže ”Nisi interesantan, smaras me„ ili tako nešto i iznad svega da mu das do znanja da to što niej atletski nastrojen ne znači da je ista manje sposoban. Možda da ga upises u karate ili neko taku disciplinu gdje usput gradi i samopouzdanje?”

jedna tanja-izvini,pogresno sam protumacila.to što tata nije tu menja situaciju.znam kako je biti ponekad sam sa troje dece a duzi period nesmem ni pomisliti iako su moji mirni.mislila sam da ste oboje tu,sad već nemam savet ni ideju.

Draga Tanja,ja imam isto troje dece, jednu bebu i decaka 7 i devojcicu pet godina. Jako je teško stalno balansirati između njih i u ponekad se to otme kontroli. Moj stariji sin nikada nije ismejavao sestru, ali ja bih na tvom mestu cekala da u nekom trenutku ismejem starijeg a pohvalim mladjeg. Ja se ponekad spustim na njihov nivo da im pokazem kako to izgleda. Moja beba recimo ima obicaj da vristi bez veze tj. krevelji se i ja onda uzmem pa se kreveljim. Da vidis kako odmah prestane. Ti ne možeš stalno da izigravas policajca, znaci starije dete treba da vidi kako je to kada si ismejan.

Nadam se da ćeš uskoro rešiti problem.