Moja djeca su naucena da pitaju mogu li uzeti slatkise i ako im je ladica sa istima dostupna. Znaci, ništa im nije van dometa, ali naucene su da pitaju prije nego sto uzmu. Tako da su meni laži tog tipa strane.

SLO, nije zafrkancija, ozbiljno pitam, ali recimo, šta dijete treba da uradi da dobije „3 vrste kazne”, sve zajedno sa pismenom isprikom. Čula sam da ima roditelja koji sprovode pismene isprike, ja nikad nisam niti mislim da sam imala potrebe, meni se to čini kao neka krajnost sto bi djetetu uradila. Vise kao nešto ponizno. Ne odgajam vojnike, nego djecu. I koliko dijete mora biti da bi takvu kaznu primilo?
Ne znam sad kolika su vasa djeca, ali da li su u tinejdzerskim godinama?
Kad dodju u te godine brinucete o mnogo zeznutijim stvarima nego sto je uzimanje bombnona bez pitanja.
Mi smo imali malo frke sa nasom curom, ali pricom se sve dovede u red. Biće toga još, lude su to godine, daleko je 20-a godina.
To sto djeca poblesave u tom dobu to nema nikakve veze s tim da li su sa 5-6 godina uzeli bombon krisom, jednostavno, hormoni i peer pressure urade svoje. Sve ono sto smo godina pricali i kako smo ih godinama odgajali, odjednom padne u vodu.
Sto hoću da kažem je da, mi nemamo neku razularenu djecu gdje svako radi šta hoće da radi, ali pustimo ih nekad da budu djeca, brzo će porasti.
Nekad kad uprskaju, postoje kazne, moraju saslusati lekcije i od mene i od MM (hehe) i oduzimanje privilegija, obecanje da će se popraviti itd.

Tipa „ Nato koje ovo ulazio obuven u kucu i uneo prljavstinu”, a ona odgovara „Pa Deda Mraz” ;-)
------------

hehehehehe, preslatko :))))

kako reagovati na djecije laži,mislim da zavisi od djecijeg uzrasta i vrste laži.

ja nastojim da mog četvreogodisnjaka naucim da mami i tati može da kaže sve, da smo mu najabolji prijatelji i da mi ne lažemo jedni drugima,i da laganje uoopste nije pozitivna stvar.
on je sada u fazi kada pocinje da laže,izmišlja sto ja vidim kao mastovitost i dovitljivost.

naravno da uvijek sljedi objašnjenje,kazna kada prekardasi isl

ja vjerujem da je važno pokusati ostvariti neki otvoren prisan odnos sa djetetom, bas zbog krupnijih iskusenja koja slijede kada porastu.

ja sam uocila da kod moga sna ne pali kazna tipa ukidam ti priviliegiju,već vise neko objašnjenje i prica korz koju se on osjeca krivim i čak kaže izvini.
znaci osluskuj,posmatraj, uci od djeteta o njegovom karkteru,koriguj ga i valjda ćeš naći najaprikladniji način kako da reagujes a da bude efektivno.

krenuo jeu kolektiv sa dvije god i savladao je kako treba da se ophodi sa drugarima,kako sa mladjima od sebe,kako sa starijima, prestoji rad sa moje strane da održim ono sto je naucio i da to nadogradimo

što se slatkisa tiče ja ih krijem .

Moji za slatkiše moraju da pitaju. Znaju gdje stoje ali ne smiju sami da uzmu. Pogotovo sto slatko bas i ne dozvoljavam. Pogotovo sto su alergicni na kikiriki obojica znaju da ni od koga ne smiju uzeti osim nas, a mislim da bi isto vazilo i da nema alergije. Laži ne tolerisem a ni sitne kradje, tipa nisam ja on je. Kazne su „velike” a ako priznaju rijesimo problem bez kazni. E sad ovo od BD mi je slatko i domišljato, pametnica. Andrej je jedno vrijeme imao furku nisam ja nego neki bata, ali ga brzo prošlo.

isto kao i kod tamare...samo sto je ovdje petak dan za slatkise...i znam kad dodju djeca da se igraju ta koju ma haos koliko traže slatkisa...dam im samo po bombonu i kažem ne moze vise...inače kad su rođendani onda se bas trpaju slatkisima...

i ta djeca kojima je jedan dan dan slatkisa iskustvo pokazuje da čim se do ognu nekog novca trose na slatko...kupuju kolu svaki dan (dok roditelji misle da oni zdravo jedu) i to onu po litar i po...

zabrana nikad nije dobra...ni u cemu...mnogim drugovima od mog sina su roditelji rekli da će dobiti vozacku kad napune 18 ako ne puse...oni foliraju roditelje sve dok ne dobiju vozacki pa onda priznaju...mislim da se mora otvoreno sa djecom bez obzira na godine...i prica...ovo je nezdravo...od toga se dobija rak...nekad je i odrasloj osobi teško objasniti

Na sitne laži ne reagujem burno Obavezno im dam doznanja da znam da me lažu I da se ne sale vise. Obojica su prolazili kroz faze kada su sitne laži bile popularne, ali smo to brzo prerasli. Nedavno smo sa mladjim imali akciju velike laži u skoli. Pozalio se ucitelju da mu je neki decak pretio da će ga udariti. Posle je priznao da je slagao da bi uvalio drugara u nevolju, jer mu se ovaj nekad pre zamerio. Ustvari, uvalio je njega drugaru nevolju, takođe slagao, pa je ovaj mislio da mu vrati. Pamtio mu je par meseci. Takođe imamo malo problemcica sa tim drugarom, pa ustavi nisam sigurna da li je slagao ili je to bila njegova percepcija stvarnosti. U svakom slučaju, skola je odreagovala, I odreagovali smo mi kod kuce. Kuci je pokusao da se izvuce još jednom laži, pa da se opravda još jednom. I mm I ja smo planuli bukvalno. Ne zbog toga sto je uradio, nego što se I dalje upetljavao lazima. Odrzali smo mu predavanje, I gasno I jasno. Bio je na kazni par dana, bez svojih igrica, tv I ostalog. Objasnila sam koliko mogu da za istinu možda neće biti kaznjen, ali za laz uvek hoće. Istu noc je opet pokusao da svali nešto na brata, ali se brzo ispravio. Od tada nismo imali problem. Ja mislim da je jako bitno detetu dati do znanja da znaš da laže I da nećeš tolerisati laži. Svaku laz kazniti primerno. Ako je uzeo keksic, pa rekao da nije, sledeći put nema keksica. Ili mu bar reći da znaš da jeste, I da više ne sme da laže.
Što se slatkisa tiče, kod nas u kuci nema ništa što ne treba da jedu. Svi kolacici, cokoladice, voce I povrce im je na dohvat ruke I mogu da uzmu kad god požele. Nisam nisam stavljala neki limit na to, osim vremenskog. Naprimer, rucak je u 12-1, oni znaju da posle 11 nema nikakvih grickalica I kolacica. Za voce, jogurtice, povrce nikad ne pitaju, za kolacice I cokoladu, sladoled pitaju. Ako nije blizu rucka ili vecere, uvek im odobrim. AKo jeste, kažem da može posle obroka.
U vecini slučajeve grickalice I cokolade ispred moje dece mogu danima da stoje na stolu, oni se neće nešto previse zaletati. Ako se stvarno preterano zalete, onda su verovatno gladni, a to je vreme za neki pametniji obrok 
Sigurno da znam ako se deci brani, da će svaku priliku iskoristii da jedu I da uzmijau u preteranim kolicinama jer je dostupno. Zabrana slatkisa skoro uvek ima kontra efekat.

...kao da nam je prvi put da smo skrenuli sa teme...To je da se ne ureknu diskusije :)

Uh Tweety i mene mame paketici mada sam prestala da jedem slatkise već neko vreme, ali tu su mi na dohvat ruke pa malo pomalo zavirim u njih :) A zanimljivo ni moje klince ne zanimaju paketici, povadili su kinder jaja i još par stvari i eno ih stoje slatkisi u kesama, ako se ja zaustavim imacemo ih do Juna :)

A ti paketici bre, sto su dobijali u Srbiji, pa to nije zdravo. Ništa nije zdravo bre svega sam se resila, nabrzinu sam sve stamanila. :)) Da se ne daj Boze deca „ne truju.” Mislim kakva bih ja majka bila da ne vodim racuna o takvim stvarima :))))

Out-of-control,

Malo sam se zanijela, pa od jednostavne poruke kako reagujete na laži ja opalila po tome kako imam strog pristup lazima i onda pomijesala sve kazne zajedno (a za pravu sliku moje djece, da kažem da sam se teško sjetila 3-4 situacije kad sam ih zadnji put i za šta dobro kaznila jer su stvarno, divna djeca, ;-), nije sto su moja, već su stvarno divna ;-)).

Pisanje isprike se desilo dva puta u zivotu, jednom za laz (tetki) a drugi put strini ovog ljeta, za tentrum (a imala je 7 godina) koji je bio rezultat nečega sto nije islo po njenoj volji pa svoje razocarenje nije mogla da iskontrolise.

Moje mišljenje je da je pisanje nekad dobra metoda, jer im da priliku da se smire i smisle šta je pogresno uradjeno, zašto, i onda jednostavno moraju nekad i da se nadju ocim u oci sa onim koga su svojim ponasanje povrijedili. Nije prijatno ali bi trebalo da bude dobra lekcija. U oba slučaja su i tetka i strina bile strahovito uvidjajne pa su to izvinjavanje veoma lijepo primile i na kraju je situacija prevazidjena, sa zagrljajima a da ne ostane nerijesena, kao oziljak u vezi.

Još uvijek stojim sto sam rekla da sam ponavljala često da laži zasluzuju 3 puta veću kaznu nego bilo kakva istina (kad se nešto zgrijesi ali kažu bas onako kako je bilo). Kaznila sam kcerku za laz možda ukupno 2-4 puta (za sad, iako se ne zavaravam da će na tome ostati, doći će pubertet previse brzo). Bilo je tu stvari kao 'jesi li oprala zube i ona kao iz topa 'jesam' a ja znam da u kupatilo nije ni provirila'. Na takvim stvarima smo 'naucili' a onda cementirali princip na ostala 2-3 primjera.

Sva djeca testiraju laganje u neko doba oko 5-7 godina nekad iz radoznalosti a nekad iz straha. Sad je moja kcerka veoma osjetljiva na tudje laži, dozivljava ih kao veliku nepravdu i teško joj pada kad neko kaže nešto sto nije istina, da vidi da nema posljedica na neki način. Svi roditelji imaju drugaciji pristup pa onda oni koji su blazi po tom pitanju, i kad se moja kcerka nadje u tim situacijama sa djecom kojima je lakse reci nešto sto nije istina, ona je sva jako iznenadjena.

Razumjela sam ja to tako nekako. ;) Svako ima svoj vid displine i svako najbolje zna svoju djecu i šta radi, a šta ne. Bitno je da im se pokaze ljubav i da im se isto tako pokaze da je disciplina dio ljubavi i da tako brinemo o njima.
Nama eto najbolje radi pricanje, ja mislim da im je to najgora kazna, najprije saslusaju mene, a onda MM-a, njegove lekcije traju minimum pola sata hehe. :) Nema galame, ni ruznih rijeci, samo pricanje i objašnjavanje. Poslije niko na nikoga nije ljut niti se ko kome zamjerio. Nastavimo da živimo i funkcionisemo kao i dotad.
Nasi to razumiju, ali eto, opet se desi s vremena na vreme da zabrljaju. Jednostavno, u takvim su godinama. Mala djeca mali problemi, velika djeca, veliki problemi. ;)
Kao sto rekoh ja vise ni ne brinem o tim sitnicama, da li su me slagali sto su uzeli slatkis bez pitanja ili ako kažu da su pospremili sobu, a nisu. Ne znam kako vi, ali ja im po licu poznam da li su slagali ili ne, srednja cura ne može slagati ja mislim ni da joj zivot zavisi o tome, faca joj poprimi skroz neki poseban izgled. A opet, najviše od njih troje voli da smumlja i da smuti.
Kao tinejdzerima, das im malo slobode, da vide da mogu malo toga da kontrolisu sami, ali opet za većinu stvari moraju pitati nas. Ne mogu nigdje otici da ne pitaju. U jednoj fazi, tinejdzerka je npr. pocela sama praviti planove, ja ću ići ovamo, pa ću onaj vikend tamo, pa ću onda poslije skole u shopping centar. Dok joj mi nismo objasnili da dok ne napuni 18 u tome kad hoće negdje da ide da nema JA, nego imamo i mi kao roditelji. Može u kino s drustvom, i ostati poslije skole 1-2h, ali da pita nas i da se nacrta u kuci kad smo rekli.
Sve je kulminiralo prošle godine kad su imali ispitni rok, MM i ja smo bili nešto zauzeti i ona je iskoristila priliku da se setka kako njoj volja. Kad imaju ispite nemaju skolu klasicno od 9-3 nego raspored. Jedan dan je npr. imala ispit u 2 da bi meni navece rekla da ide ranije u skolu jer hoće s prijateljicama na kolace i da se sastanu da obnove gradivo. Ja reko OK, a kad bi ti to iz kuce, pa kao u 7. Znaci u 7 od kuce da se negdje svrlja do 2. Reko nema sanse, možeš iz kuce tek u 11. Niko od nas ostalih se ne svrljuka po gradu a da ne znamo mi drugi gdje je 5-6h tako da ti sa 14 godina isto nemas pravo. I dodje sutra, mi svi otisli iz kuce rano, starije dijete je nosilo ovo najmanje u skolu, da bi se tinejdzerka ustala i spakovala u grad u 7. Najstariji je dobio instrukcije da je ostavi kuci onda do 12 i morala je pravo u skolu. Kao da smo mi glupi pa ne bi primjetili da je otisla ranije. Jednostavno, valjda se iskopcala, pritisak drugarica, ko sisa roditelje i te tako fore i zabrljala. I onda se mi kao roditelji razocaramo, gdje smo pogresili, sto je nismo naucili, ali to tako dodje s godinama i sa drustvom.
E onda je dobila lekciju pricanja, ostala bez neta jedno vreme. Sad se skrasila i nemamo vise frke... zasad.
Zato kažem, kradja bombona, ma to nije ništa, ja se samo nasmijem na te djecije fore. :)
Kad smo kod njih, neka masim temu, ali jedemo bombone i ima ih uvijek u kuci, makar jedna kesica. :) Uglavnom gumene zmijice ili Kiki i nisu pod kljucem. Ali ne pojedu se brzo. Nekad se kesica bombona vrti po spajzu nedeljama. Ovo maleno tamani Kinder jaja, svaki dan po jedno pojede, osim ako ne zaboravim kupiti.

Isto k'o sto tebe ne mrzi da nas zezas.
Ako hoćeš da zapocnes fight, dzaba ti, nisi primjetila da ne pali. :P
Mi smo svi ovdje koliko-toliko odrasli, a ti još uvijek mlatis po istom.
Čitaj referate, možda nešto naucis. ;)

moja trogodisnjakinja se još uvek ponekad upiski ili ukaki kad se zaigra. Pre neki dan se ukakila, ja joj kažem da će gace da pere onaj ko hi je ukaki. Ona vristi, neće da in pere. Ja ponovim, pa je pit am: a ko je ukakio gace? „Tata”, rece ona. Ja se nasmejem I operem joj gace. Tako ja reagujem.

Kada će ako ne sada :D..to nisu „laži”...to je skatka „krađa” :D

Mali nestashluk>>>simpa.

Pametan izgovor bi bio da je krishom pojeo , ti uvidela pitala ko je pojeo a dete kazhe „Deda Mraz”. Skoro procitah to da je jedno dete tako odgovorilo za neshto drugo. :)

Slatki bezobrazluk bi bio da kazhe „nemam pojma o cemu pricash”

Mala lazh bi bila „Koji slatkishi? Maman ti ne kupujesh slatkishe”

:0)

Ja čitam i referate i krace poruke i pamtim, moja je još na nivou povodljivosti i laganja na nivou da nešto što se desilo prije 2 nedelje izvuce iz naftalina i kaže da se desilo danas, za to se ne tangiram, ali me bas interesuje kako se roditelji sa vise iskustva nose sa tim problemom kad su u pitanju starija djeca. Samo vi pišite, a ni afro ne smeta svojim saljivim krilaticama :)

Mene je samo strah da te sitne laži ne prerastu u neke vece.Zato sam striktna po tom pitanju.Možda i grijesim,možda sam i prestroga ali me još nikad nisu izlagali iz nekog straha da će biti kaznjeni zbog nečega.Vidjecemo za jedno 15 tak godina da li smo bili u pravu.

Evo nisam spavala celu noć...poludih od brige...

Acke gde se nalazis, NZ ili Sr?