ne kupujem još, kažem da deda mraz nema puno para i da treba da kupi poklone za svu djecu. ona od 4 godine je tražila rainbow iPad. zhasu. onda takođe 'veliki telefon k'o tvoj'. mis'im peer pressure sve cuje od djece u vrticu. šta je tu je. ne kupujemo ni ja ni muž jedno drugom, kupicu joj par pokloncica za svetog nikolu u cizmu, recimo knjige (obozava da cita), voli i da se 'dzidza' pa će tu biti i kojekakvog sharenisha, za novu godinu takođe neke sitnice, stafelaj da crta.

:-)))) Tweety gora si od mene, sjajno

Kupujem igracke za NG (tad kod nas dolazi Deda Mraz). To obično bude 1-2 igracke. Ja odaberem ono sto mislim da će im biti korisno I pokusam da uskladim sa njihovim zeljama, tj. ako znam da ima nešto sto bas žele.

Za Bozic dobiju po nešto novo od garderobe. Stariju sam bas sinoć pitala jesu li pisali pismo Deda Mrazu u skoli, veli pisali su 2:
1) „I can explain”... gdje objašnjavaju razloge sto su bili losi (ako su) pa da ne budu na njegovoj naughty listi. :)
2) klasicno pismo...kaže napisala mu je da hoće Iphone I laptop. Ja se zabezeknula, a I mm takodjer. Pitam je ja od koga je čula za Iphone. Kaže vidjela na reklami. Pu! :)

Ali mene to ne tangira jer svakako neće dobiti ni jedno ni drugo. Znaci nešto po mom izboru opet. :)))

Prica mi danas jedna zenska sa kojom studiram da joj ni jedne godine nije ovako strasno bilo na poslu kao ove. Roditelji koji na razgovoru sa njom sede i placu jer nemaju mogućnosti da isprate sve bozicne zelje i trendove. Cinjenica jeste da mi radimo sa onim ljudima koji su u teskim zivotnim situacijama pa zato i vidimo ovu negativnu stranu bozicnih i novogodisnjih praznika. Ali ovo je stvarno izmaklo svakoj kontroli. Kod nas je iphone 5 oko 1000 eura, a nije to jedina zelja. Da vam ne pricam da bi uz i phone fino isle i slusalice od 400 eura za slusanje muzike.

Možda zbog posla koji radim, možda zbog nečeg drugog ali moram reći da me ovi praznici sve manje i manje raduju. Ima onih koji o poklonima samo mogu da sanjaju. A onda kad praznici prodju i krene se u skolu pa prvi dan u skoli nastavnica pita deco šta ste dobil od deda mraza pa krene redom od ucenika do ucenika da se svi pohvale. E pa budi ti onda roditelj onog deteta koji je dobio cokoladu a svi drugi i phone 5. Pres koji roditelji imaju da ispune sve zelje je ogroman ali je isto tako ogroman pres na decu da se ne izdvajaju. Svakako je na nama odraslima da ovaj trend okrenemo sto je pre moguće jer nazalost sve je gore i gore, zelje sve vece i vece a radovanje tim poklonima sve manje i manje.

Moj sin ima 4 godine tako da nije pisao Deda Mrazu ali na pitanje šta da mu donese je rekao' Pauka' (Hex -bugs) i male metalne autice. Tako da je bio skroam ali on obično uvijek trazi te autice i sve mu se svede na pristupacne igracke.

Deca kojoj se sve kupuje su besna deca.
Svakako su roditelji odgovorni za to.
To sto neko rece, vidi u skoli od drugara pa mora
i on da ima, to ne pije vodu.
Decu treba uciti našim pravoslavnim obicajima
(u kojima materijalne stvari i pokloni ne igraju veliku ulogu)
bez obzira gde živeli..
Dete je skromno ili zahtevno, onoliko koliko mu ti dozvolis
i onako kako ga ti naucis...
Dete treba da zna da se svaki dinar krvavo zaradi i da ne pada s neba,
i da se ništa ne dobija dzabe(svakako će mu biti lakse da se osamostali i da kad dodje vreme sam zaradjuje), tako da će kad odraste ceniti svaku teško zaradjenu centu.

Imala sam priliku da upoznam mnogo siromasne dece u juznoj Srbiji
gde sam bila u poseti familiji i jednom prilikom na otvorenom bazenu
gde je ulaz za decu besplatan, posedase grupica decaka i devojcica
pored moje lezaljke...stavise svoje peskirice i krenuse u vodu..
posle odredjenog vremena pocese da skupljaju novac(jedni od drugih)
da kupe smoki i sok..svako je iz dzepa izvadio koliko je imao i nisu imali dovoljno..videvsi to(lezim pored i čujem) uhvatim se za novcanik(ne hvalim se već dajem primer o deci)i dam im dovoljno da imaju za smoki za sve...oni prvo ne htedose uzeti, ali sam ih ubedila..
nakon desetak minuta, vracaju se sa smokijem i meni donose kusur!
Rekoh:bato ne treba, to sam vama dala za smoki i za sok.. oni se obradovase i odu da kupe i sok..vracaju se i donose casu za mene i drugaricu i prvo nama sipaju...ja sam bila sokirana! takve skromnosti
ne vidoh..
ovo je istinita prica a ima ih još mnogo..

djeca dobiju poklon za Sv.nikolu...obično garderobu ...ali ništa skupo ako kupujemo igracku kao ove godine neće biti skupa...ovaj moj mali ne može da živi bez Lego...tako da mu je svaka zelja vezana za to(pricam o najmanjem)...ovo dvoje starijih dobit će za 19.12. malo novca ne puno

a onda oni nama daju poklone u nedelju...meni i muzu...sve to sitno...naredne nedelje ja dajem djeci...i pravim kolac :))
i nedelju poslje tata djeli poklone djeci ne meni...ja opet pravim kolac tata to nezna ;-)

na Badnje vece djeca dobijaju poklone od nas opet ništa skupo...
najmanji sin je pozelio iPad...i trazi da slavimo oba Bozica...a mi mu kažemo...AHA da izbjegnemo raspravu :))
e sad taj iPad...on je skupljao novac u kasicu cjelu godinu i ima 1300kr...a mini iPad onaj sto nije novi je 1500kr...tako da smo mu rekli da ćemo mu dodati ostatak...ali i on se trudio...
donirat ćemo djeci koja nemaju od novca koji smo htjeli kupiti starijoj djeci nešto...veliki su i to skupa nedeljom odradimo...

sto neko rece gore...roditelji nas uvjek ubiju sa poklonima i sa svim smislom...a kad smo mi bili mali nisu tako radili..i to mene nervira...sto kaže neko uplate paketic i to je to...a nisu im bili njihovi roditelji blizu da im se petljaju :)

tweety, upravu si ali samo djelimicno, a dole ću objasniti i zašto...

moj sin ide u prvi razred...uciteljica predaje sa iPada...imaju iPad povremeno u nastavi da se služe...kako imaju samo 2 iPada na raspolaganju imaju svoj dan kad dobiju iPad...na iPadu se nalaze programi sa obrazovnim karakterom...igrice sa matematikom ili nešto u vezi danskog jezika...citanja pisanja i sl...

drugo u produzenom boravku...imaju sobu sa igricama televizorom i iPadovima...e tu ima sprava ne znam koliko...soba je za njegov razred otvorena svaki drugi dan i petkom je skroz zatvorena...jer taj dan idu na fudbal ili na kupanje (ovdje vikinzi imaju kupanje napolju zimi...moje djete nije clan te grupe on ide na fudbal;-))

treće...moj telefon djeca ne mogu da dobiju neznaju ni kodu..imam 5-icu...ostali ukucani imaju 4-vorku osim malog on nema nikako mobil...na mom ima samo 2 igrice...to sam koristila jednom kad sam putovala negdje sama zadovoljila se i vise i ne koristim...
zamisli situaciju...dodjes u goste izvadis bojanku bojice i sve ostalo...ostavis djete da mirno crta...a ono naslika nešto na prijateljicinom zidu...ili flomasterom na tepihu ...namjestaju parketu...meni bi to veci blam bio...kažeš ti nemoj ali djete hoće da proba a najsladje je nešto tajno uraditi...još bi mi veci blam bio da ne znam i da prijateljica poslje vidi i da joj je muka niti da mi kaže niti ne...ipak su to njene stvari
muž uglavnom da svoj mobil malom na igranje ako se djeca već ne igraju zajedno ...ili imaš djece koja nedaju svoje igracke kad im neko drugo djete dodje

Neke komentare ovde uopste ne razumem, a tek kako mi nije jasno što se toliko Teodora naljutila auuuuu :)))

pa pusti dete da živi svoj zivot to je NJEGOVA generacija i mi nikada nećemo njih shvatiti kao ni sto nasi roditelji nisu mogli da nas shvate…. ajde koliko je vas ovde sto je u 80tim trazilo da se kupi linija (muzicki sistem) , ili video recorder (pa vhs kasete iznajmljivanje, pa čak i kompjuter -oni prvi comodore 64 ..)??? ima i još toga..

E sad, da , komplikovano je , jer to nisu ni teenage decki,devojcice… i prerano je sve to da uopste pomisle da traže, ali sa druge strane , da par godina je ranije, ali danas ranije rade mnoge stvari , eno i dezodoransi stavljaju sa 8-9god , pubertet pocinje ranije,svi su prikopcani na informaticnoj tehnologiji…

U ovoj nasoj evropskoj (zapadni svet) kulturi , zbog toga jer nam se moglo, razvili smo i te tradicije davanje poklone za novu godinu (maja3S je expert po ovom pitanju) a za osobe koje su u inostranstvu prilagodjavaju se tradiciji >> pokloni za 25 dec.

`Da, bezvezno trosenje je sve to , daju se pokloni a ni ne mora.. ali ili odlucis da eto nećeš dati poklone i teraces neki svoj inat pa ucices dete da ceo decembar ide i kuva supu za homeless-e i pomaze starima ili pokusaces da izbalansiras stvari..

Pravilo je isto, pokloni će biti uskladjeni prema onome koliko možeš da potrosis i koliko želiš potrositi, nekim ubeđenjima i još par elementa.. Ja vidim da jako malo toga kupujem od jula,avgusta do nove godine pa tako par meseci gledam šta dete interesuje, pricamo po nekad o tome gledamo kataloge ili ona skace po prodavnici kad vidi nešto sto jako voli:…. Vidim za ovaj uzrast 4-5 god stvarno ima mnogo toga sto i meni je lepo..recimo kad je bila 2 ili 3 nisam nikada videla neke bas interesantne stvari a da kupujem barbike i gluposti takve nije mi se dalo

Naravno kad zamišljam 6-7… god , suzava se i izbor .. i onda ostaje na 1-2 poklona koji su vece vrednosti (vise manje sve je relativno)

Meni je zao da detetu namecem ta neka moja ubeđenja pa iako u sredini gde živi eto svi slave i on/a trebalo bi da bude deo toga jer o tome posle oni pricaju između sebe itd itd . ja iako mrzim ovaj consumerizam i sve to što je njima interesantno znam da je glupost i da se izgustira i da ne vredi ništa ali jednostavno progutam knedlu, igram igru i gledam da i ja uzivam u celoj toj praznicnoj atmosferi .

Daklem Teodora, opusti se , to je eto sada ta moda.. da se trazi iphone
patike,pribor za crtanje,knjige i sl za njih ni nije poklon… naravno van pameti je detetu kupiti iphone i polovni.. ali to da traže deluje mi normalno (imitiraju okolinu..) sad kad svi imaju kompjutere ,patike i sl. naravno da će traziti eto tako neki drugi nedostizni vredni predmet
ja se secam tražila sam neki biciklo bmx znaci ne poni i slični i kostao je tada kao 6-7 ponija.. i nikad ga nisam dobila :)))

iz postovanja prema Teogopi neću odgovarati na provokacije gore...

samo da napisem da je moj sin rekao danas...a kad mi idemo za Grønland (Grenland)...kažem mu ma nećemo...kaže on Kako Mama ...sad će Raspust pa idemo kod D.Mraza :))

djete je čulo da pricamo o nečemu pa je povezalo da ćemo na Grenland :DD

out, sto rece imaju svoje pare...i moji stariji imaju svoje...na najstarijeg sina ne mogu da uticem on prima direktno od države stipendiju...a cerka dobija od nas ali isto tako može da ih izgubi...tj. ja joj dajem čitav djeciji dodatak mjesecno...a ona je duzna od toga da plati kartu za gradski prevoz svoj mobilni racun i hranu u skoli...ako joj ostane koji cvonjak da si kupi nešto od garderobe...a mi dodamo za ostatak garderobe...tako je bilo i starijem sinu...
e da a sve tehnicke stvari su dobijali po zasluzi i potrebi...a često su i sami skupljali pa mi dodamo rest...
cerka ako bude odlicna sto bi reklo kod nas vukovac dobit će Mac komp za gimnaziju ako ne bude dobit će neki u pola novca a da odgovara njenim potrebama...a ako bude slaba neće dobiti nijedan već će sama da slupi i da kupi sebi...recimo od novca za rođendan...

i da pravim klasicne paketice ...ono po naski djeci od brata mog muza...samo sto nam je jedno djete tinejdzer od njih pa ćemo nešto promjeniti...njoj ću možda kupiti nešto drugacije a ovo dvoje malih će dobiti paketic od strine :))

ovo bi fino bilo sto kaže Tri boje plavo ...ali kad od nas niko nema vremena za tako nešto jer se djeca dogovaraju sa drustvom pa i nisu često tu...tj. služim ko taksista :))

cek samo dok vam djeca još porastu pa kad se vasima djeca pocnu krizmati auuu da vidite tu poklona...poa djeca od 13 godina a dobiju po 30 hiljada kruna...to vam je nešto manje od 5000 evra...ma uzas...kupuju televizore...kompijutere i tu vece izlaze napolje do 12...moji nisu sudjelovali u tome jer se nisu krizmali pa nisu imali ni šta da slave...

Jbt Majo koliki je deciji doplatak kod vas, kod nas možda karta za bus i mobilni racun da bi stao u njega :)

Mislim da su deca ok 15-16 pa do 18 najgora što se zelja tiče. Jer normalno je da si tad žele i novi i phone i ko zna šta još, a normalno je da roditelji žele i da priuste svojoj deci sve i svasta. Ja sam za da mom sinu skinem zvezde sa neba ako treba i nema toga šta ja za njega ne bih učinila. E sad pitanje je da li bi sa tim uradila nešto dobro i koristno i naucila ga nekim vrednostima u zivotu ili samo zadovoljila trenutni hir.

Ima roditelja koji poklone kupuju na kredit i onda ih odplacuju do sledećeg bozica i tako u krug. Monga deca to ni ne znaju. Ja još nemam takvih problema jer je još mali i zadovoljan je i sa najmanjim sitnicama, mislim i kinder jaje ga obraduje na trenutak. A ostalo sve ima pa možda zato ništa spec ni ne trazi. Ponekad vidi nešto na tv reklami i pita da mu kupimo, obično nešto iz nekih crtanih sto gleda, a te stvarcice dobije nevezano za praznike. E to bi volela da mogu promenit, vidim mnogi roditelji kažu deci da „to možeš da si želiš za rođendan”. I deca to prihvate i cekaju za rođendan. U meni nema ništa niti strogo niti konzervativno pa mi nekako ne ide bas to ogranicavanje, ali radim na tome :)

I phone 5 si nikako ne želim, ali ako deda mraz ovo cita mogo bi da pojaca grijanje na ovom severu, hvala.

Hvala BEHEPA. :)
Ja nikada nikuda nisam otisla praznih ruku i navek mi je novcanik pun markica jer često pišem prijateljima sa kojima sam odrasla i/ili njihovoj deci (tj sve su to nasa deca kako ja kažem i posto nas je zivot rasuo na raznorazne strane sveta, pisanije rukom je moj način da budem deo njihovih zivota do sledećeg susreta). I niti jedan rođendan, krstenje, nastup na nekoj priredbi, ispali zubic, bronhitis i slično nisam propustila tj uredno saljem karte i poklone. Ali tim poklonima saljem poruku tipa „Ja te volim i mislim na tebe, ovo je mali znak paznje”. Finasije nisu nikakav problem ali neću skupim poklonima deci da saljem pogresne signale. Ja sam odrasla u porodici u kojoj se imalo i u kojoj se moglo trositi ali se ipak negovao zdrav odnos prema novcu. Tj dakako da sam se radovala kada se tata vrati s puta ili roditelji sa putovanja i znala sam da se u koferima krije poklon za mene, ali meni ništa draže nije bilo nego ponovni susret sa njima. Kada smo putovali negde, moji bi me odveli u robnu kucu sa igrackama-pravilo je bilo da mogu da izaberem samo jednu stvar te i te sume-bez drame, bez pogovora. A secam se maminog ujaka:divan gospodin, stara skola, leptir masna, sesir i esarpa, dubok naklon moje dame varijanta. Cesto je dolazio nama u posetu i uvek bi za mene i sestru imao po „jednu crvenu” i po cokoladu. Ali ja nikad nisam marila za poklone, meni bi se srce ozarilo kad ga vidim ispred zgrade pa mu se zaletim u zagrljaj.
Dakako da su ajpadovi,mobilni i slično korisni ali moja namera je da naucim moju devojcicu da je telefon sredstvo komunikacije i da je mnogo bolje recimo investirati u casove violine/hokeja (šta već bude volela) nego u tehniku tj da je materijalno prolazno ali da duhovno ima pravu vrednost. Secam se jedne godine da me sestric već na aerodromu pitao:„Tetka, šta si mi donela?”. Iako sam imala pun kofer poklona za njega, rekla sa mu:„Ljubav i moje vreme provedeno sa tobom”. Klinci znaju opasno da manipulusu ali samo ako im se dozvoli tj ipak smo mi ti koji dirigujemo. A Bozic je postao jezivo komercijalizovan, toliko, da e zaboravlja sustina tj velika vecina dece i roditelja blagog pojma nema šta se u biti proslavlja.

Potrosacko drustvo smo postali to da..ali ni to ne znamo koliko će da traje.. Meni je mm od tih antikomercija tipova i mislim da mogao bi da ima milione a da pokloni tako neki home made poklon i slično. Srećom ja sam tu pa sam napravila preobracenje i krsti se sad on u mojoj crkvi. :)

Postoje jednostavno razliciti mentaliteti i često bas oni koji imaju vise novca ne daju poklone i uopste nisu opusteni po tom pitanju. U našim zivotima,profesijama , gnjavimo se ,zaradjujemo i sad kad dodje rođendan, bozic je moment kad kao uzimamo sebi pravo da se malo razmazimo, sebe i svoje bliske. Ja tako rezoniram.. ne znam šta će sutra biti, šta se može desiti, a i da se ne desi ništa , novac nije samo da se trpa u madrac pa eto slavim i slavimo ovo darivanje :)

Tri boje plavo, i meni se svidja tvoja ideja. Skoro sam nešto citala na tu temu, ovde se maltene stvara pokret ljudi koji se zalazu da im djeca dobijaju „uspomene umjesto poklona”> Niko ne kaže da neće dobiti poklon do kraja zivota, nego da je fokus na prozivljenom, vidjenom, iskusenom, radije nego na igrackama, stvarima, garderobi. Ta majka koja je napisala clanak je tražila od svih gostiju da djetetu poklone jedno iskustvo sa njima u toku sledeće godine - odlazak u zooloski vrt, setnju parkom, rock climbing, odlazak u biblioteku, na plivanje, nije moralo da bude ništa skupo ali da fokus bude na vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. I oni kao porodica su odlucili da za sve velike praznije izaberu po jednu aktivnost koju će probati i pamtiti, radije nego poklone. To mi se jako svidja, jer pokloni su tu ionako, svaki dan. Ova moja misli da ne može izaci iz prodavnice a da nešto ne kupi.

Apropo toga da su neke stvari preskuoe, sjecam se da je jednom prijateljica rekla cerki da je to što je izabrala kao poklon skupo, a mala joj odgovorila: „Pa šta tebe briga, Djeda Mraz će to da kupi, on ima para!” :).

teodora, i mama je nešto tražila ekstravagantno, ali zaboravih šta

principal je sastavio tako tuzno pismo kao da se bez high tech brijaca i i pod-a zivjeti ne može

budalastina

htjela sam mu napisati odgovor da nas izbareu iduce god,nas je samo troje:))

Sharlota, slatko si me nasmejala sa opaskom da je vas „samo troje”. :))))))
Hana, skroz si u pravu tj bas je u tome poenta:da se deca od malena nauce pravim vrednostima. Ja recimo, kad sam u mom Novom Sadu, obavezno odem po sestricinu u skolicu svakog dana tokom boravka. I često joj kod baka na lokalnoj pijaci, kupim buketic cveca-„Lale za Sose” varijanta. I nakon prvog puta kada sam to uradila tj sledećeg dana kada sam je „pokupila” iz skolice ona je meni poklonila maslacak. „Ovo je cvetic za tebe tetka, uZZZZbrala sam ga danas kad smo se igrali napolju”.Joj moje radosti-srce mi se istopilo od sreće!Dakako, dobije ona od mene i materijalne stvari,ooooo, još kako, ali poenta je da je naucena da je poklon propratna stvar, a ne esencija i da nije zlato sve sto sija+da bez obzira na materijalne uslove koji dozvoljavaju kupovinu bez granica, mnogo toga je nepotrenog tj bez tih „sarenih laza” može divno da se živi. :) Jer ako sada u tim pačijim godinama to ne nauci, posle će biti dockan i malo cemu će se radovati.

I moj mali (7 god) je tražio nedavno cellphone (ne iphone ili itab ili šta ti ja znam) i rekla sam da to nije za decu i gotova prica. Kaže „a jel mogu bar onaj na koji mogu samo tebe da zovem?” (to je video u filmu 'diary of a wimpy kid„).
Vidi od dece u skoli ili na tv-u. Da, 7 godina deca i furaju telefone. Da mi je samo znati koga zovu?!
Od mm brata dete fura svoj tablet i naravno dobija iphone za NG (sve sa planom preko Rogers-a) od mame i tate. Ima 10 godina. Nemam reci.

Em stetno em nepotrebno.”

Joj cuti znam, meni je u podrumu tona neotvorenih igracaka. Nego, kontam mojima da kupim one kartonske kocke sto vi imate, je li ih preporucujes?

Izvinjavam se za miniranje teme :)

Slavimo oba Bozica, i lokalni i nas. Poklone kupujemo za Bozice, ne za Novu Godinu, svi dobiju po 2 poklona za svaki Bozic i djeca dobiju po jedan ukras za jelku.
Jedan poklon je od Deda Mraza a jedan od porodice. Za Bozic ne dobijaju skupe poklone, ipads i takve zezancije imaju ali oni „ulaze u kucu” normalni danima a ne na velike proslave. Kad se veliki pokloni daju na 'velike dane', onda ocekivanja rastu od prilike do prilike. Zato za 'velike dane' tipa rođendana, Bozica, Mother's, Father's (a kod nas Brother's and Sister's) days, dobijaju se pokloni do $50, nekad to mogu biti i od $10 a nekad od $50 (nije do cijene već do interesa).

Dok su djeca bila manja, a mi neiskusniji roditelji, vise smo davali. Sva sreća pa oni nisu to toliko ni znali tada, a pamcenje im je kratko.

U međuvremenu smo se mi spametovali, taman na vrijeme, jer djeca nemaju ocekivanja da će biti zatrpana poklonima.

Za rođendane ovih dana pokusavamo da recikliramo, damo novac i neki fino ocuvanu koristenu igracku. Kad skontam da imam troje djece i u toku godine potencijalno u nasu kucu može uci 90 novih stvari (poklona), odmah me muka uhvati. Svaka 3-4 mjeseca prolazimo kroz igracke i doniramo. Mi stvarno ne kupujemo puno sami ali posto smo drustveni a prilika za darivanje ima puno, ne trebamo im mi ništa ni kupovati a opet dobiju previse.

Nasa kcerka od 8 godina je za rođendan nedavno dobila za nju stvarno zabavan poklon - patike Heely's (one sa tockicima na dnu). Odusevljena je sa njima danima, tačno je lijepo vidjeti njenu radost. Od kume je dobila American Girl (a tu lutku sam mislila da nikad u nasu kucu uci neće bas zbog ludosti koliko je skupa). Kuma me molima da je 'pustim' da joj to pokloni, ja rekla 'ok, hajd' bas ako moras' i kcerka se bas odusevila. Mislim da mi je to bila dobra lekcija da ne treba pretjerivati ni sa 'strogocom', treba ih obradovati s vremena na vrijeme, al' tako 'velike i skupe' stvari ne mogu da budu za svaku priliku, već jednom godisnje u najboljem slučaju. Najlakse se navici na 'još, još, još' fazon a sa svakom novom stvarcicom covjek gubi osjecaj zadovoljstva.

Mislim da je veoma teško naći zlatnu sredinu kad je u pitanju ova tema. Ne valja ni biti previse strog i samo ponvaljati kako djeca imaju previse, kako nećemo da im kupimo to što ima njihovo drustvo. Treba im udovoljite neke zelje, da imaju osjecaj da su posebni, da su vrijedni nečeg lijepog, onoga za čim stvarno zude.

Moja mama je bila teska po tom pitanju, šta god sam ja 'zeljela', njen prvi instikt je bio da kaže 'ne treba ti to, imaš previse'. Imala sam sto mi je trebalo ali nisam dosta puta imala ono sto sam zeljela.
Previse strogoce po ovom pitanju stvara osjecaj da dijete nije vrijedno nečeg sto je u njegovim ocima zeljeno.

Kažem opet, ne valja ni jedna krajnost, ni skakati i sve im zelje udovoljavati a ni drzati se strogo ličnih principa da je materijalizam 'ono najgore' i da mi nećemo da živimo u skladu s vremenom.

Lakse je nama u ovim godinama da vidimo da nam ne treba za svaku priliku nova haljina, da nećemo da mijenjamo auto svakih par godina, da nam ne treba sve sto blista. Nekako smo se i zasitili. Meni je muka kad pomislim na kupovinu, na odlazak u prodavnice, itd. Kupim ponesto unikatno s vremena na vrijeme ali u najneocekivanijim mjestima (antikvarnicama). Ne znam kad me 'mall' zadnji put vidio. Mislim da svakim danom imamo priliku djeci pokazati da materijalizam nije dobar način zivota ali im treba i udovoljiti sa nekim bas njihovim zeljama (pa čak i kad su pod uticajem drustva - naravno u granici naše normale).

nadam se da me niko neće pogresno razumeti, ali tačno se vidi ko ne živi u Srbiji :)
pojam SKUPO je jako promenljiv i relativan. u nekom trenutku imamo novca, pa nam se ne čini da je neka glupost cisto bacanje novca, u sledećem trenutku je svaka sica od velikog značaja samo za običan, dnevni zivot.
imam utisak da je danas, u srbiji, bilo kakvo preterivanje neukusno. kako bih se ja osecala kada mi dodje prijateljica sa decom na igranje ,a u sobi gomila stvari koje njena deca najverovatnije nikada neće dobiti?
moja deca za novu godinu dobijaju poklone od nas, ništa preterano, za sv nikolu im napunimo ociscene cizmice jabukama i slatkisima, a za bozic dolazi deda mraz i tada dobiju „ jači” poklon, tj. ono sto su zaista i želele.
ove godine su trazile zajednicki poklon, neku kucu robot koja se nešto kao igra sa njima... cena je bas jaka( nama), pa ćemo videti šta će biti sa tim. volela bih da im ispunimo zelju, jer zaista nisu preterivale ove godine sa zeljama, a i bile su zaista dobre :)
ali, i ako ne dobiju to, dobice neki samostrel koji im se dopao, pa će se obradovati svakako. one nisu preterano razmazene u tom smislu, razumeju jako dobro bez svadje da se neke stvari nikada neće kupiti, a neke hoće, samo moraju sacekati malo. svake godine napravimo paketice za siromasnu decu sa igrackama( novim i njihovim koje ne koriste), garderobom, vocem i slatkisima. rekla bih za su za njihov uzrast socijalno osvescene. mirni smo dok ne dodjemo do kuknjave za markiranim cizmama :))))))))
prošle godine su za bozic dobile psa, malo smrznuto ulično stene, koje smo doslovno spasli od sigurne smrti, a nismo dali ni jedan jedini dinar. sad je to najveca maza na svetu koju zovemo „pas-ljubav”.najbolji poklon ikada , za celu porodicu, nema tog robota koji će ih obradovati vise :), a ni nas

Malo mi je smijesno citati zahtijeve za djeciji rođendan tipa „daj donaciju u njeno ime”. Ipak je to djeciji rođendan, i za te prilike se dobijaju pokloni. Ne kažem da pokloni moraju da budu skupi, ali sam taj cin otvaranja poklona i iscekivanja šta su dobili ima svoje cari. Djeca se mogu uciti dobrocinstvima i drugim danima tokom cijele godine i ne vidim zašto bi njihov rođendan ili Bozic trebao da bude dan specijalan bas za to.

Ja razumem da nasa deca rastu u neko drugo vreme i sredini nego sto smo mi, sve se promenilo. Razumem ja da deca vide i porede se sa drugom decom ali ja ne mogu menjati svoje u smislu eto oni su pod pritiskom, pa sam onda ja pod pritiskom pa onda neki vide od mene pa se osecaju da treba i oni tako...i onda zacarani krug.
Ja kad sam bila mala dobijali smo paketice kod tate i mame u firmi do 7 godine, bili su to slatkisi, famozen secerne bombone uvijene u celofan u boji. Posle toga ništa a moji roditelji nisu kupovali poklone ni za Bozic ni za Novu godinu. Za Bozic sam od bake dobijala, carapice, maramice, hula-hop.
Mojoj deci stalno govorim da je Bozic dan kad se Hrist rodio i da razmisle da li je u redu da za nečiji drugi rođendan oni dobijaju poklone. Kako bi se oni osecali da za njihov rođendan drugu dobijaju poklone a ne oni. To za sada funkcionise. Još im kažem da ako žele mogu dobiti poklon za Bozic ali to znači da cele sledeće godine neće dobiti ništa od igracaka. Onda neka izaberu jedan dan u godini ili celu godinu jer zaista stalno dobijaju neku sitnicu.
E sad sve to receno, kod mene na poslu ima zabava za decu pa roditelji kupuju poklone koje će Deda Mraz da podeli. Uzela sam im naocare za skijanje.($20)
U skoli pišu pisma, takav im je program, šta ja mogu. Ne pitam šta su napisali a posto znaju da poklone dobijaju od tate i mame znaju da od toga nema ništa Onda mogu da puste masti na volju. Naravno da i moji hoće sve „i” (phone, pad, pod). Tako i dobijaju ove godine
i-skigoggles.

Ja ne mogu da odolim da im kupim masu poklona - ukupna vrednost svih zajedno nije preterana, ali volim da ima puno paketica pa sve posebno zavijem. Nadam se da ću se reformisate pre nego sto zapamte, ko SLO, ali iskreno mi igracke vrlo retko kupujemo, to jest čini mi se da sam u ovih 18 meseci njegovog zivota bebcu kupila ravno 3, tako da kad dodje do praznika, sa osmehom na licu i puna sreće ima biram, pakujem, kupujem i sve vreme zamišljam kako će se obradovati. Ovo verujem potice od mog skromnog podizanja, tačno se secam NG kad sam bila mala i pitala mamu za neku igracku za NG, a ona nije imala para pa mi je deda mraz done kapu. Ja sam se toliko rastuzila jel ionako nisam imala ništa. Sve sto pišete stoji, kapitalizam, izgubljen pravi smisao...ali ja iskreno ne mogu da stegnem novcanik non stop kad mi hvala Bogu prilika dozvoljava da im kupim nešto sto će doneti iako kratak, vrlo let trenutak sreće.

Meni najveci problem inače sa cerkom od 3.5 je sto je ona skroz obrnuta od vecine dece. Mi odemo u prodavnicu da joj nešto kupimo i ona bukvalno satima bira i neće ništa da uzme - ova nije prave plave boje, ova je prevelika, ova onako, ova onako i uvek na kraju izadjemo sa jednim lakom sto je jedina stvar sto uvek oce.

Tri boje plavo,
ti si mene totalno raznjezila sa ovim ukrasom za jelku koji si kupila svojoj curi. Vratila si me u djetinjstvo i natjerala mi suze u oci:).
Ja sam isto imala jednu takvu kuglu. Kupila mi mama kada sam imala četiri godine, „da bude samo moja”, kad smo jedne zime bili u nekoj luksuznoj prodavnici u zagrebu. Još uvijek pamtim kako je ukrasena i luksuzna bila radnja, kako smo nas dve bile lijepo obucene, kakva je bila atmosfera.
Moja kugla,istina, nije bila iz 18tog vijeka, niti je imala moje inicijale:), ali sam je OBOZAVALA, toliko da sam je ponijela sa sobom kada sam otisla na fakultet i napustila roditeljski dom.

Imala sam je na svim jelkama i u svim novogodisnjim zeljama.
Donijela sam je sa sobom, kao poseban predmet, kada smo se jednog aprila preselili u Ameriku. Te iste godine, u julu, je umrla moja mama. Iznenada, bez „najave”.
Vjerovatno sam u decembru, kada sam po prvi put kitila jelku u nasem americkom domu, bila previse emotivna, uglavnom, ispustila sam BAS TU kuglu i slupala je na milion komadica.
Tačno mi je srce stalo kad se to desilo, ne mogu ni da opisem taj osjecaj. Koliko sam se isplakala te veceri, majko mila:((
Nisam ni znala da toliko emocija može da stane u ukras za jelku:))
Doduse, imala sam je punih 30 godina!!
Koja koincidencija, slupala sam je bas na danasnji dan, jer uvijek kitim jelku uoci Svetog Nikole i držim je mjesec dana.
Srećan Bozic tvojoj curi, neka joj njen ukras bude uvijek uz nju, neka je prate lijepi dozivljaji i neka sa svojim ukrasom udje i u 22 vijek:)

Cijeli decembar mjesec je ovde u znaku Bozica (nije samo decembar, nego već krenu od novembra)

Još se nismo prepustili tradicijama sredine, a da li ćemo vremenom..ne znam (nadam se da ne).

Deda Mraz donosi poklon kod mame i tate na poslu (sto organizuju nasi poslodavci), i tako je moja djevojcica naucila.
Ne praktikujemo kupovinu poklona za njihov Bozic, Novu Godinu ili nas Bozic. Za sada nema pritiska.
Moja smizna od 5 godina ima rođendan sredinom decembra, tako da tada podmiri zelju za poklonima :)

Spomenuse se ovi ukrasi za jelke za djecu pa rekoh da podijelim nasu tradiciju. Ja sam svojima od prve godine uzimala po jedan ukras za jelku za oba Bozica koja slavimo. Tako da sad sin od 10 godina ima 20 svojih ukrasa (prvi kupili u Danskoj kad je bio tamo u posjeti sa samo 2 mjeseca), kcerka 16, itd.

Obozavaju ih i svake godine kad krasimo drvo, oni vole tako da ucestvuju i vade svoje, pricaju kad su koji dobili, itd. Plan je da kad jednog dana budu imali svoj dom, sa sobom ponesu i svoje ukrase, da imaju početak za svoje prvo drvo. Neće svaki 'prezivjeti' tolike godine, ali nije ni važno. Naše drvo je djecije drvo, nacickano strahovito, jedva drvo vidis od toliko ukrasa, ali nema ničega na njemu da djeca ne mou da diraju, premjestaju, skinu, itd.

Svake godine se slomi po par njih, 2-3, neki obični, neki malo posebniji, ali od toga ne pravimo nikakav problem. Nisu nepazljivi oko jelke ali brate ne moraju da budu ni kao da su u muzeju. Čujem često mame kako kažu da ne mogu sa bebama da imaju drvo, kao sve bebe 'pocupaju, slome, itd'. Mi taj problem nismo imali, djeca su od prvog dana imala pristup drvetu i nakitu, i na dnu su bili oni malo sigurniji, od drveta, ili plastike a prvi vrhu oni malo vise lomljivi. Sve u svemu, ovaj sistem nama unosi veliko zadovoljstvo svake godine, i djeca se jako raduju da vide 'nove ukrase' sto dobiju za Bozic (a ja ih obično kupujem nakon Bozica, za sitne novce, kad su na ogromnim snizenjima, i onda ih tako ostavim za sledeću godinu).

Pusta moja ima jedno 6-7 barbika, i isto toliko a možda i vise lutki. Ja mislim da im te stvari nisu zanimljive bas zato što ih imaju previse. Da imaju jednu barbiku, jednu lutku i svega po jedno, možda bi ih se cesce sjetile. Jednom prilikom smo morali da sklonimo sve igracke dok smo renovirali, i da vidis kako su im se obradovali kad smo ih opet iznjeli, al i ta radost je imala svoj rok, sad im opet nisu vise zanimljive. Izgleda da ću morati opet da ih sklonim neko vreme pa da ih se malo zažele :)

SLO kod nas jelka ovih dana jedva opstaje. Cerka je veca i razumije da nesmije skidati ukrase sa jelke, a i ako ih skine ona ih vrati, i premesta sto je ok. Al sin je već 2 ukrasa slomio, drugima otkino onu spagu sa kojom se kace, svjecice sve pomjerio...nije ni blizu kao kad smo je tek okitili. Stalno mu objašnjavamo da nesmije dirati al aj ti djetetu od godinu ipo objasni zašto to nesme dirati. Njemu to dodje kao zanimacija. Ukrase vidi kao igracke. On naravno zna da nesme dirati jer uvjek kad se priblizi jelki gleda u nas i govori „ne ne” a pruza rukicu da skine ukras :) Nekad mi dodje da je sklonim, al neću posustati jer mora da nauci šta se smije a šta nesmije.

S_girl, promjeni svoj stav prema drvetu i odmah će svima biti ljepse. Nek' dira, nek' razbije 10 njih ove godine, ništa nije tako sveto. One najdraze stavi na vrh, neće njih razbiti a sve ostalo stavi na dno da može bas da dira, da se igra, ne mora drvo da izgleda perfektno. Važno je da je njima dvoma zabavno, divno, bljestavo, nacickano, sareno, itd.
To je valjda moja velika poruka, pustite ih da se igraju, da ukrasavaju, pa i da razbiju, nije problem. Ja kupujem i skupe ukrase (na velikim snizenjima) i imamo stvarno neke predivne, da i njihove unuke docekaju, ali ne bih voljela da zbog održavanja tih ukrasa, oni nemaju pristup cijelom drvetu. Kad neki ukras slome, jedino je pravilo je da se odmaknu da ja mogu pocistiti, i to je to. Ne ruzim ih, ne govorim im da nisu trebali da diraju.

Oh, dobra i plemenita moja Curice-kako si ti sad mene raznezila i rasplakala. Dusa mi se uvek topi kad tebe čitam, nevezano za temu. Ima u tebi toliko lepote-ja stvarno mislim da si ti tvojim curicama i tvojoj porodici najlepsi poklon. Nema tog ukrasa koji tako lepo sija kao ti.:)
Ja sam se odlucila za antikiku i srebro ne samo zbog estetike nego i zbog trajnosti jer kad ova moja Gomboca tresne (stvarima) o pod, sva kuca se zatrese. Šta su ti balkanski geni!;) Nek je srećan i tebi i tvojim curicama Bozic. Mi ćemo u Skotsku za Bozic (broj jedan)-baka i deka nas ocekuju kao ozebli sunce. Šta ćeš lepse d porodicnog okupljanja za Bozic-baki je na zalost dijagnostikovan Alchajmer tako da nam je svima najlepsi poklon vreme provedeno zajedno tj stvaranje uspomena. kažu ljudi koji su (iz malih milion razloga) izgubili krov nad glavom da im je zao fotografija i porodicnih relikvija. Još nikog ne cuh da je suze lio (na duže staze) za mobilnim telefonom.

Scatha, divno razmišljas. :)

Teogora, mi iz skocke ali posto su dva leta i sada u nedelju karte u jednom smijeru su 600funti, povratak bi trebao biti jeftiniji a nismo ga još rezervisali jer ćemo možda ja i cerka ostati duže. uglavnom karte kupimo ranije ali ovog puta smo iznenada odlucili da putujemo, lijep poklon i iznenadjenje za praznike. generalno karte u ovo doba godine su skupe.znam da nisu skupe kao vase ali i dalje mozete da kupite auto za to (nisam rekla kakav):)

mi najviše volimo mikija, mini i sve vezano za njih. onda slagalice i boje pa ih maze rukama. shvatili smo da se najviše igra sa igrackama koje sama odabere. da i male figurice cika i teta, djece pa im moja cerka pozajmljuje glasove, pravi male predstave. to mi je najsladje.

Ja isto ne volim te poklone za svu decu koja dolaze. Moje iskustvo je da deca dobiju gomilu smeca koja ničemu ne služi i vrlo brzo sve završi u smecu, zali bože para. Jedne godine moj sin je u toj kesi dobio neki svetleci stap koji ga je oduševio, zaspao sa time da ja nisam videla. Sve se prosulo ppposteljini i nisam mogla oprati, hajde to ali mogao je politi po sebi ili ne daj bože popiti, imao je samo 3 godine. Jednom je dobio neku crveni plastelin koji se mogao zalepiti. E to je kod mene zavrsilo na plafonu. Ne znam ni sama koliko puta samo morali prefarbati da bi to črvenilo nestalo.
Ali dobro to je druga priča. Naravno da se moja deca obraduju kad to dobiju ali to ne znači da su dobili nešto pametno i korisno.
Izvinjavam se ovo je van teme.

Ja nisam kupovala poklone za Bozic dok mi nije sama tražila pre par godina, bas ta prica dobijaju deca u skoli pa jel' može i ona. Ja sam malo razmislila i resila da može, ali poklon je uvek skroman. Obično je gift card za knjizaru jer voli da cita, ili prošle godine za Tim Hortons (naravno ne potrosi na kafu, nego voli ona njihova peciva i kapucino) Maloj neću kupiti ništa, jer je njoj par dana pre Bozica rođendan, a i ona još n ume da trazi.

Ovde se uvek ide iz krajnosti u krajnost. Tema je bila kupovina bozicnih poklona, velike zelje i ogroman novac koji se trosi. I da je danasnja stvarnost da se za te praznike vecina ljudi istrosi do maksimuma.

A zavrsava se na tome kako se deci koja dodju na neki rođendan(gostima) treba kupiti kvalitetan i koristan poklon. Mislim stvarno...svaki komentar je suvisan. ( šta je bilo sa onim, lizalica, cokoladica i zvake)

Da ponovim, deca su deca, uce od nas odraslih. Mi smo ti koji im i nametnemo to sve, verovatno nesvesno. Ocigledno je da mi odrasli treba malo da se preispitamo. Naravo da ne msilim da deci ne treba kupovati poklone, da se praznici i rođendani ne trebaju slaviti itd. Ali cemu to preterivanje.

Za ove sto prave te kvalitetne poklonicie najbolje bi bilo novac da date, prakticno, nije smece, korisno a kvalitet odlucuje velicina novcanice, pa sto kvalitetnije to bolje.

Evo ja koja sam za poklone i te stvari vidim sa drugim mamama devojcica , koliko je sve različno..;
recimo moja ima dve barbike; jednu ja kupila druga je bila poklon
ima jednu lutku koju dosta voli a i jednu lutku samo od tekstila koju sam sklonila jer prasina jel'te.. mala kuhinja pa
kamion, protivpozarna i tako neke sitnice

prošle godine je dobila, jednu kucu drvenu za male te lutkice i ljude , jedan vozni park Brio … jednu barbi i još neku sitnicu , pa mesecima je pricala kako je deda mraz doneo ovo ono mesecima bi to pominjala .. nešto neverovatno :)

a od moje prijateljice (koja je od onih xmas fans osoba) mala je dobila nekih 30 poklona (i još imaju posebnu sobu za igranje i igracke) , sa svim se tako igrala par minuta jedan dan i to je to. Ova moja je kao kozeta u poredjenju … ;)

prijatelji daju na poklon knjige, muzicke knjige, cd sa pesmama…

ove godine , uzeli smo joj:

nekakvo muzicko postolje sa sedistem i sintisajzerom i mikrofonom jer jako voli da peva i da se snima (na ipad-u a ići će na casove muzike pa ajde ovo kao interesantno a korisno)

jednu lutku sirena - jer ovog leta je to videla kod neke devojcice i od tada neprestaje sa pitanjima da li će i ona imati tu lutku

nekakve girly stvari kao za sminkanje nešto (koje ću pola da sklonim )ali neka uziva jer voli da se kao sminka

dodatak za vozni park Brio , znaci još malo tih pruga i figurica (voli da se time igra pogotovo sto sa ocem super se igraju)

uzela sam nekakvu jako lepu knjigu sa lepim slikama bojama gde se prica o dzungli,svemiru a ja to volim pa eto mi šta ću i o cemu ću da pricam

ima još dva tri tako mala poklona od prijatelja …

Sledeće godine (biće 5god) uzecu joj helikopter od onih sa kojim upravljas , to ja jako volim pa gledaću da podelim passion ;))

Kako vidim, kod nas je minimalizam u poredjenju sa drugim devojcicama sličnog uzrasta , znaci stvarno sve je relativno :))

Izvini LeeLu možda ti ne koristis reci kao sto je upotrebila Hana...ali meni lično mnogo je gore reci nešto kao sto si ti rekla o „delu grada i profilu ljudi”. Šta to treba da znaci?
Bas me zanima tvoje objašnjenje u kom delu grada i koji profil ljudi zna da daje prave poklone za decu koja dodju na rođendan.
Mislim da je bolje izraziti se kao Hana direktno, već tako kao ti sve fino a zapravo vredjas. Ja se nisam uvredila, jer eto ovo su diskusije možemo da se slazemo ili ne, a iz toga kako neko piše jasno se vidi kakav je ko kao osoba.
Opet se izvinjavam Teodori na skretanju sa teme ali eto danas sam na pohodu ispravljanja krivih Drina.

Leelu, ti si ta koja je pocela o profilima i predjelima i ti si ta koja je krenula da brani svoj stav. Ja sam rekla šta sam imala, rekla i zašto mi se ne svidjaju loot bags, ti si rekla zašto ti se svidjaju i moglo je na tome i da ostane, ali ne - ti si imala potrebu da opravdas svoj stav tako što ćeš uniziti one koji se ne slazu s njim.

Ironija je sto si pokazala na najbolji mogući način kom profilu pripadas, a uvreda je uvreda, bilo da sadrzi prostu riječ ili ne.

Sto kaže J.J. Zmaj: „Ako padnes, nemoj se kaljati. Ako se ukaljas, nemoj se valjati.” E, ja nemam namjeru da se valjam s tobom, nije dostojno nekim mojim ličnim uvjerenjima, a ni tvojim godinama, ako ćemo iskreno. Samo upamti da ćeš jednog dana, upravo od nekoga „tvog profila” dobiti neki krs pokloncic i sjetiti se ove razmjene.

Ja sam te loot bags 2 puta do sada dijelila - prvi put dok je starija još bila u vrticu pa drugarima za Valentine's Day. U kesicama su bili: blokcic, olovka, gumica, cokoladica 'zivotinjsko carstvo' I mini kesica gumenih bombona. Za sve isto, samo sto su te stvarcice za djevojcice bile sa motivima princeza a za djecake nešto drugo. To smo moja cerka I ja zajedno pakovale I vezivale, I pisale imena I meni je to bas bilo super vrijeme provedeno skupa.

Drugi put sam slično nešto pripremila za mladju za njezin rođendan da podijeli drugarima u vrticu.

Inače, nemam naviku da to često pravim, niti redovno, već vise eto tako kad sam raspoložena - znaci kad hoću a ne zato jer moram jer, eto, svi tako rade I to se ocekuje.

I moje curice povremeno dobiju tako te kesice, I moram da priznam da velika vecina sadrzine zavrsi u smecu jer je bezveze I neupotrebljivo. Cisto bacanje para što se mene tiče. A što se djece tiče, one u prvih 5 sekundi to malo prorovare, vide šta ima, I samo ostave.

Tako da, ja sam po tom pitanju podijeljenja - ko voli da pravi, neka pravi, ali bar onda neka stavi nešto primjerno I za uzrast a I kvaliteta što se tiče.

Svirena, juče sam mislila na tebe dok sam gledala ovo:

http://www.ivillage.com/see-video-and-never-view-your-so-called-first-world-problems-same-way-again/7-a-555...

Please propati kroz reklamu ako je ima na ovom linku, vrijedi.

Ona sto joj komsija krade wi-fi stvarno izgleda ljutito :)...
Salu na stranu, meni se stuzilo, ali onda smo opet otisli napolje i zavrsili sa nekim glupostima.

To je ono sto ljudi gdje žive drugdje ne shvataju, do koje mjere ide taj potrosacki mentalitet ovde. Neko će reci: „Da nemate ne bi ni trosili!”, ali nije tako, ima dzanka za svačiji dzep. Nije sto mi hoćemo ili sto smo toliko bijesni da se vajkamo da imamo previse poklona, nego sto svakom prilikom zavrsis sa još nekom gluposcu i muka ti jer znaš da neko „nema leba da jede” sto bi rekla moja baba, a mi ovde nezasiti, a ničega zeljni.

Eh jesam draga, bila sam uporna. Sjedila sam pored krevetca, stavila ruku kroz ogradicu isto kao i predhodnih noći Međutim ona se valjala po krevetu, derala na sav glas, al ja sam sjedila i cekala da se smiri. Nakon nekih pola sata se smirila, i pocela da tone u san ali jako uznemirena od svog placa. Imala sam osjecaj da će biti burna noc i bila je. Budila se vise nego ikad i to jako uznemirena svaki put kad bi se probudila. Jednom smo je jedva umirili koliko je plakala i koliko se bacala u narucju kad se probudila. Srce mi se cepalo. Tako da se sledeću noc nisam usudila da je ostavim da opet tako place. Šta mogu kad sam slaba. Izduracemo već nekako sve ovo.

Hahaha, Teodora...

Izvini, ponese mene tako ponekad...skoro uvijek... :)

Jedinstvena, prebacujem se :)

haha Teodora :)

Ne možeš nam zamjeriti, ove tvoje teme su ozivjele TiM. U zadnje vreme je bilo mirno more pa nam sad odjenom sve nadoslo :)

Haha Teodora :))

E kad si već pomenula knjige ne mogu a da opet ne „skrenem” :) Ja sam nedavno prvi put usla u cuvenu prodavnicu Dollarama, najveci dolar-store operater u Kanadi i tu sam se prijatno iznenadila knjigama na koje može tu da se naleti. Recimo slikovnice „Little Clasics” serija od 12 slikovnica (Ivica i Marica, Ruzno pace, Carevo novo odelo, tri praseta itd.) tu regularno kostaju $1.25 svaka u poredjenju sa Toys R Us gde iste kostaju u najboljem slučaju $3 po komadu. A još bolji 'find' je tu bio opet serija, ovog puta knjige tvrd povez „All about animals” pa o razlicitim zivotinjama 45 strana sa obrazovnim tekstom i odličnim fotografijama od kojih svaka kosta $1. A knjige fenomenalne za uzrast 4-8 godina, cena na rasprodaji ovih knjiga kod izdavaca je $5 po komadu. Neverovatno kakve sve knjige mogu da se nadju za male pare, i na neocekivanim mestima.

Ja kupih za malu jelku 2 kg vocnih karamela i pakovanje cokoladnih bananica,ukrasni papir i masnice.Mozete da mislite na šta će da lici moja jelka :) ne stigoh da je okitim pred Sv. Nikolu,isla u goste,pa ćemo to odraditi ovih dana :)

Joj Teodora, čitam ovaj tvoj poslednji post, i prelazim preko slova S c h o l a s t i c B o o k ... i povezujem sa cinjenicom da ti je do vrata radnog mesta i mislim se... Mislim se kako bi mi tamo svaka pauza bila provedena i kako sa tih popusta ne bih izasla dok mi se ruke ne otegnu do poda od tezine koju vucem :). Evo, upravo sam kupila deci neke knjige (vise nego sto sam planirala, opet se zanela), usput sam naravno castila i sebe. Jedini problem, dan ima samo 24 casa, a zivotni vek nije dovoljno dug.

Dobro si Hana, ja totalno prolupala i bez Baileys.

Meni kosmar u glavi od poklona za ucitelje, imamo ih 14 „komada” između troje djece.
Prvih deset su zlata vrijedni, svakom bi (kad bih mogla) po jedan odmor na Karibima darovala. Al' kad se skupi toliki broj, ne zna covjek šta bi im mogao uzeti da ne opustosi dzep (pogotovo u vrijeme praznika).
Danas to rijesih pa sad mogu lakse da disem. Za svoju porodicu još nisam posteno pocela da spremam za Bozic a praznik iza coska.

Ako si u tom fazonu, Game of Thrones su meni dobre knjige (ako ih već nisi citala). Skoro sam citala i neku Left Neglected, zanimljiva je i ona.

Meni se teško nakaniti da čitam, ali zato kad se nakanim, onda sam bas ekstremna i ne stajem dok ne procitam (u smislu, ko sisa i djecu i muza a i sve ostalo).

Pusta, čula sam za Left Neglected, ali nisam citala. Radim sa ljudima sa TBI i kontam, još da čitam o tome dok sam na mat. leave, ma daj, ali izgleda da će tako biti na kraju.
Ako ti se svidjela ta knjiga, procitaj i prvu knjigu od Lisa Genove - „Still Alice” - opisuje Alzheimer's, ali tako dobro da kao da si usao u um osobe sa tom bolescu. LG je inače neurolog čini mi se tako da zna o cemu prica tj. piše kad opisuje sve te poremecaje.

Ja opet ne mogu a da ne čitam. Kradem po par sati od sna, ali moram citati.

SLO, nisam citala Love Anthony, možda uzmem. Meni ne smeta sporost knjige, samo ako dobro opisuje tematiku.

A Daniela Tenneta sam upoznala preko mm davno još, on je bio odusevljen njime i onda smo istrazujuci dosli i do knjige.

Meni je bilo intereantno i da čitam sve od Temple Grandin, ona je među prvima opisala zivot nekoga sa autizmom.

Ako vas interesuju te knjige koje se pomalo doticu medicine ali na nama laicima pristupacan način, super je The Brain that Changes Itself, Norman Doidge - već joj ima 10-tak godina, jedna od prvih knjiga koja je pokrenula pricu o neuroplasticity. Fantasticna je i kao početna stanica za dalje istrazivanje, upucuje na druge naucnike i oblasti istrazivanja.

Mene je u poslednjoj godini odusevila Far from the Tree, Andrew Solomon. Knjiga je istrazivana i pisana 10 godina i opisuje kako sve vrste razlicitosti djeteta uticu na odnos porodice prema njemu, njegov zivot, odnos drustva, itd. Obradjuje se sve, od psihofizickih problema, homoseksualnosti, djece rođene kao posledica silovanja do djece genija. Skoro je izasla u paperback, hardcover je kao enciklopedija.

Čitam ja i fiction, ali trenutno ne mogu da se sjetim :). Evo recimo, Miriam Toews mi je legla od prve knjige i sve sam ih procitala, poslednjih par sam cekala da izadju iu stampi. Moderniji stil pisanja, ali simpatican mi je njen izraz, lagano stivo. Hvala na preporukama, nadam se da će ih biti još!

Evo još samo jednu da spomenem, totalno new age ali mene je bas do srzi dotakla. Knjiga je o near death experience i zove se Dying To Be Me by Anita Moorjani.
Za mene sigurno najdraza knjiga trenutno jer mi se slaze pogled na zivot i smrt sa tom knjigom, sa iskustvom te žene.

evo i od mene na brzaka par nabacanh prijedloga: ko voli kratke price, odlicna je zbirka Bad Dirt -Wyoming Stories Part 2 od Annie Proulx. Onda isto kratke price, ali non-fiction, nevjerovatna i fascinantna zbirka 'Stranger Than Fiction„ autora Chuck Palahniuk-a (onaj sto je napisao Fight Club, Lullaby i sl), topla preporuka. Skoro zavrsih ponovo procitanu Heart of Darkness Josepha Conrada (ko je propustio lektiru), obozavam stil ovog covjeka i cinjenica da je pisao na jeziku koji mu nije maternji tako briljantno. Sad mi je stiglo od David Sedaris-a Dress Your Family in Corduroy and Denim, pa ću prijaviti kad procitam kakva je ( u pitanju je zbirka kratkih prica, duhovitih, idealno za ove praznike:-). I sledeća u redu je Vladimir Arsenijevic Let, i Dubravka Stojanovic 'Ulje na vodi”.

Ovo su knjige koje su mi ostale u pamcenju u poslednjih godinu-dvije:

Alix Ohlin - Inside i još jedna knjigakratkih prica;

Confederacy of Dunces - starija knjiga, ali pravi dragulj.

Twelve tribes of Hattie - istorija jedne porodice opisana tako što je
ispricana prica majke i svakog od njene djece.

Jewel - jedna od rijetkih knjiga kojoj se vracam, pripadala je nekada Oprinom klubu, opet istorija jedne porodice i njihovog zivota sa djetetom sa Daunovim sindomom.

We need to talk about Kevin - bio je i film, majkina ispovijest o zivotu prije i sa sinom koji je izvrsio masovno ubistvo u skoli.

Room - ispricano is perspektive djeteta koje prvih 6 god. zivota provodi u podrumu u kome živi sa majkom koja je kidnapovana.

Angela's Ashes - ima i film, ali knjiga je fantasticna.

The end of your life book club - biografska, sin i majka koja saznaje da ima rak pankreasa provode zadnje mjesece citajuci i diskutujuci knjige koje su ih na neki način dirnule. Procitala sam već nekoliko njiga o kojima su diskutovali.

The Emperor of Paris mi stoji neprocitana, uzela je onako usput a nikako da je nacnem.

Happy Reading!

inače slazem se za rođendane..zašto bi deca ispastala zato što roditelji hoće da izigravaju dobrocinitelje? molim lepo, organizujte svoje rođendane pa kazite neću poklon nego nekome ko nema.

mi nismo pravili nikakve loot kesice..naše komsije jesu, ali ja nikad nisam ni znala za to..zato je kod nas hrana bila daleko bolja (i mnogo vise) a komsije stavile nekoliko pitica. :)

što se tiče slatkisa za poklon, to ne..to je daleko gore od neke igracke..zubi, dijabetes, debljina, itd.

a stare igracke mi prodamo..pokupim pa na jednoj finskoj grupi u fejsu ili jednom godisnje kod nas ima ciscenje kuce pa se proda sve staro, ne dobijem ne znam koje pare, ali nešto se vrati.

što se dobrocinstva tiče, pomazem svojoj siroj porodici u srbiji (tetki itd) od kojih mnogi imaju vrlo malo.

Jel vidis sto ti je finska preduzimljivost, dva puta obrne profit od običnih djecijih poklona - prvi put sto ih dobije, drugi put sto svoju bofl robu proda tudjoj djeci. I onda se ja pitam sto nikad nisam dobacila do Diznilenda :)...

Fino te opet citati Illka, meni potpuno stran, otreznjujuci stil, ali opet nekako skoro pa drag.

i naravno neizostavno >>>NEIZOSTAVNO<< kao slag na tortu, gramaticke greške :)))

Sad ću aj da precesljam ko je šta ogresno napisao, to sam zaboravila...
////////////////////////////////////

Kuku i lele, zar se to ocjenjuje ovdje?
Ja sam onda propala razred, tj dobicu supani pasos iz ovu kafanu.
Ja sam mislila da ovo nije skola, nego kafana; da ovdje ljudi dodju da popricaju, cuju koju pametnu ili kakav trac; da imaju knjizevno vece i pricaju o knjigama; još kad bi bilo neke muzike...

PA, meni ništa draže kad u kafani pocnem recenicu sa PA :))),a i sa svim drugim veznicima...
To mi dodje onako emotivno, kao da mahnem rukom kad objašnjavam za stolom
onda duuuugackeee recenice, bez tacke i zareza, kao ono kad se zapijes, pa se navijes:)
A sto volim da pišem imena malim slovom...
Uuuu, sad ste me totalno razbucale, zavuci ću se u misiju rupu.
Ko to kontrolise diktate? Ti li si, Hana, ta?

Haha po obicaju Ilkino odusustvo empatije do 'koske'. Nagrabusio je taj kome ti pomognes, dugovace ti do treceg koljena:-)

Dan armije je 22 :P

Procitala sam samo par prvih komenta- nema šanse da iz čitam sve.

Moja je još mala da bilo šta piše Deda Mrazu, al ne znam sto je toliki problem oko iPad-a i iPhone-a. Mi u kuci imamo 2 iPad- i ona barabar sa nama koristi oba. Rukuje ipad bez problema i u 20 meseci je znala sva slova, zahvaljujući istom! Isto tako i geometrijske oblike. Mogu ne znam kakve studije da mi izbace o tome kako upotreba medija ne potpomaže razvoju i ucenju jezika, kod mog deteta je to i te kako pomoglo.

Mislim da ni iPad niniphone nisu glupe igracke, već naprotiv. Ona sama provali neke shortcuts za koje ja nisam znala. Znaci potpuno razvoj maste i istrazivanje bez nekih predrasuda i preodtedjenog koncepta.

nema me par dana a ovdje se svasta napisa

S_girl, šta će ti jelka dok su djeca mala...eto ona žena kod nas zapalila cjelu kucu zbog kineskih ukrasa(sijalica) na jelki...ovdje u danskoj je veliki broj pozara za njihov Bozic bas iz razloga sto pale svjece prave cvjetne aranzmane sa jelkinim granjem i svjecom i tako svi se zapale i sve izgori...ma strasno
uveli su i sjelice umjesto svjeca..ipak mnogi vole prirodno..jeste ljepse a i opasnije

lakse je sa našim badnjakom...prvo ga naslonis na kucu...i kod nas ovako izgleda

http://jimanddebby.blogspot.dk/2011/01/christmas-in-bosnia.html

a poslje unesemo u kucu...dio zapalimo u kaminu...teško gori jer je sirovo ali stavimo dosta već pripremljenih drva koje imamo...a ostalo okitimo ne bas ovako ali odprilike sve sa sijalicama i svim ostali...

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5957

dakle ne trosimo struju vise od 3 dana na sve a tu smo cjelo vrjeme pa se ništa ne može ni desiti...nas badnjak od hrasta teze gori od jelkinog drveta...jeste da lisce lakse gor ali ne može upaliti granu tako lako...

dobijemo i jedan osvecen badnjak koji okacimo sa desne strane naše Ikone

Snezana, dodatak za djecu je nešto malo manje od 900 kr...s tim sto moja cerka kupuje samo klip kartu...ja ih vozim u skolu...i često ih dovezem iz skole to koristi samo nekad...
tacnije 893 za njen uzrast...manja djeca dobijaju vise a starija manje iako nije neka logika...

moji su već dobili poklone od Sv. Nikole...a i mi smo dobili sad u nedelju :))
sad je moj red ali još nisam sve pripremila...ima dana rade ovi kao da im nisu praznici ;-)

Teogopa, znam te pa vjerujem da postis...znaš da nesmjes da se ljutis kad postis ma šta bilo...hajde osmjeh na lice

Ilka, auuu mislim kapiram šta si napisala...postoji nešto što se zove sticaj okolnosti...a opet sa druge strane ta Afrika i jeste sirotinja zato što ih je ovaj isti zapad izrabljivao..i danas to rade a pricaju kako su samo nekad radili...danas su presli na blize destinacije...blize im je :((

kako reko ja imam sve sto poželim a i djeca...svi moraju da se potrude za to što imaju...dakle ja sam svoj iPhon 5 dobila...muž svoj iPad ovaj najnoviji dobio :)) djeca su sama sebi kupila i skupljala za iPhon 4...sami placaju telefonski racun sto bi im ja branila...najmanji skupio novac a zašto mu ja nebi dodala malo pa da kupi sebi iPad mini..ne najnovi ali ima aplikacije

ne znam jesam pisala ovdje...moje najmladje djete hoće da ide na Grønland na odmor...kaže hoće da vidi Djed mraza...a ja mu kažem pa vidio si ga u gradu par puta...a on će meni..ma ne mama to je tamo neki covjek prerusen u Djed Mrazovo odjelo...ja hoću pravog Djed Mraza da vidim :DDD

bas jutros procitah šta su deca u uk tražila za xmas, eto sve sto I vasa ;)
'najgori' su 13-18 godina, samo top gadgets traže.
ovaj clanak je interesantan jer ide od početka tehnologije, a na zapadu su drugaciji obicaji, deca
treba da budu 'dobra' tokom cele godine da bi dobili ono sto žele.

ja za ng nikada ništa nisam dobijala, sem paketica I od mame I tate, niti se secam da je to bio obicaj kod nas, ali mi je to bio omiljeni praznik.

secam se da su unutra bile I igracke I slatkisi, šta ćeš vise ;)

moja su prvi put pravila listu, ali to u skoli kao zadatak, I uglavnom some toys and cakes!
ništa specificno.

http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2526260/From-Tinkertoys-Tamagotchis-How-technology-topped-Ch ristmas-wish-lists-beginning-20th-century.html