i evo, nakon skoro 3 meseca u prvom razredu, ja još uvek ne mogu da poverujem u neke stvari. pišem iz srbije, a verujem da je svuda na svetu problem sličan. ali moje pitanje je prvenstveno za mame iz matice, da uporedimo mišljenja, jwer ostavljam mogućnost da JA nisam bas normalna.
uglavnom, deca SVAKI dan imaju po 5 casova, a četvrtkom 6. sokirana sam, stvarno jesam. potpuno sam ubeđena da je plan i program pisao neko ko dete nije video ni na slici, ili neko ko mrzi klince.
nakon toga ih ceka goooomila domaćeg, koji moja cerka sada radi neuporedivo brze nego u septembru, ali ipak, to je dodatno vreme provedeno za knjigom. onda krecu vannastavne aktivnosti. kod nas je problem konkretno, kriva kicma, pa je gimnastika neophodna,a ona je do tada već stvarno preumorna. muzicku skolu neće ni upisivati, jer ja zaista ne vidim kada bi mogla i to da odradi.
koliko me secanje sluzi, u prvom razredu sam imala 3-4 casa. i to 2 prava casa( mat., srp...) i nakon toga casovi igranja( lik, muž, fiz).deca danas imaju 4 casa nedeljno vise( 2 izborna predmeta i 2 engleski)
da me ne razumete pogresno, nemam ništa protiv ucenja i veoma postujem zahtevne i pravedne profesore( sa njima sam najbolje saradjivala tokom skolovanja), ali mi se čini da je ovo sve previse. oni u DECA, u svakom smislu, ni blizu puberteta, još se igraju, još su nemirni, čini mi se nemogućim da održe paznju 6h dnevno( i vise).
po zakonu srbije, obavezni su casovi dodatne i dopunske nastave...dodatnu će postepeno izbacivati ( to je dodatno vezbanje), a dopunske ostaju( to je kao za talentovanu decu...kakav talenat sa 7 god?????)
izborni predmeti-potpuno nepotrebni, cisto gubljenje vremena i snage...engleski bih još i prihvatila,ali mi se čini da je i to gubljenje vremena jer samo boje do treceg razreda...glupost.

i tako, raspisah se i udavih posteno, ali razumite da sam ljuta.a pitanje je: da li pustiti sve kako ide, po principu „ kako svi, tako i mi” ili se uhvatiti u kostac sa vetrenjacom, pa lagano ka ministarstvu prosvete talasati vodu?
imam utisak da vecina roditelja shvate da su u masini oko polugodista, pa zazmure na jedno oko i prezive do kraja godine, sa nadom da će dete biti „ odraslije” u drugom razredu.onad opet isto...pa se vise ni ne bunis. sve mi ovo lici na pricu o planinskim gorilama koje nakon zivota u kavezu ni ne žele da izadju kada su vrata otvorena.