Uh sad se setim bisera koje su nam uvaljivali. Elem, ako ne napreduje akademski jedan dan odmora u mild disability school će sigurno da poveca akademske razlike. Plus ako ne žele da se vidi razlika, kako će to da se manje primeti kad deca saznaju da ide u specijalnu skolu. Strcace još vise nego sad.

Ja ne bih. Iako oni tvrde da je program individualan prema sposobnostima deteta u special day class, mislim da odlazak tamo stavlja neki negativan pecat na to dete, i da može da mu urusi samopouzdanje. On već ima aide, je l tako? Pa šta ćeš bolje? Drugo kako bi mu se dopala ta promena?

Pitanje je koliko ima godina i šta će biti kad postane svesniji, da ga deca ne zadirkuju itd. Ja imam sina koji odskace od generacije. Njegov problem je vise paznja, kao i emocionalna nezrelost. U skoli je dobar, posebno iz matematike (potpuno nevažan predmet ovde, čini mi se), a što se ostalog tiče ( citanje, pisanje) ja radim s njim kod kuce ako je potrebno. Htela sam da ti predlozim da uzmete priv. tutora, nekog ko ima iskustva sa decom sa LD, da radi s njim kod kuce.

Srećno!

Prije par godina moj sef i još par ljudi sa posla oformili su grupu „Osobe sa teskocama u ucenju” (moj slobodan prevod). To su većinom ljudi u svojim 40tim do 60tim, znaci generacije koje su odrasle u atmosferi gdje nije bilo nikakvog razumjevanja za ovaj problem.
Ideja je bila da kroz razne prezentacije, konferencije itd, pokazu da danas to vise nije bauk i da postoji milion nacina da se ta djeca integrisu u redovne skole i vode normalan zivot.

Kao podrska mom sefu, otisla sam na par njihovih prezentacija i odusevila se. Najviše mi se dopala žena, savjetnik za djecu sa ovim teskocama. Ona ima svoju ordinaciju gdje radi sa roditeljima da im pomogne kako da najbolje pristupe problemu i kako da oni pomognu djetetu da ne izgubi samopouzdanje.
POslije njene prezentacije, javilo se par roditelja (to je bilo onako bas emotivno) koji su pricali o svojim pozitivnim iskustvima sa ovim savjetnicima, i koliko im je to skroz promijenilo zivot.
Znam da sam se ja iznenadila kad su čak pricali o nekim programima za racunare koji asistiraju klincima dok rade zadacu.

Ne znam gdje živis, ali možda ne bi bilo loše da pogledas ima li neka slična klinika u vasoj blizini. Ja bih lično probala prvo to, a specijalne skole ostavila za kraj. Nije to ništa loše, ali kao sto su i prethodne mame rekle, mislim da stavlja pecat na djete.

ja trnutno eto imam vremena :) a i tema me lično pogadja (setim se kad smo dobijali pozive od direktora svakog dana, brrr).

elem, moj problem sa tim raznim semama je sto oni svasta probaju (mnogo bez ikakvog smisla) a nema nikakve odgovornosti. svi ti kažu pa dobro to je dugorocno, pa videcemo za 20 godina, te ajde malo da probamo ovo/ono, sastanci i gluposti. dete se sve vise zbunjuje a kad ništa ne ispadne, nema veze. ti mislis, oni su strucnjaci pa znaju valjda bolje ali naše iskustvo je bas loše (makljali su nas 3 godine po raznoraznim programima dok nismo uzeli stvar u svoje ruke i sad je sve mnogo mnogo bolje). znam da curice imaju bas dobro iskustvo tako da ima i dobrih uciteljica, psihologa itd; ja jedino kažem trazi odgovornost i menjaj ih ako vidis da ne ide. skolu, aida, psihologa sve se može promeniti i jeste muka u početku ali dugorocno se mnogo vise isplati. u americi imaš bar izbora. vreme je bitno i 1 godina u zivotu 7godisnjaka je ogromna zato je odgovornost velika. i tvoja takođe kad biras.

jesi li probala da mu ti pokazujes, recimo vikendom. tako možeš da vidis šta mu je problem. u knjizarama imaš gomilu knjiga/vezbanki za sve predmete (najviše za math i language). recimo kumon workbooks http://www.barnesandnoble.com/w/kumon-reading-workbooks-kumon-publishing/1103392112?ean=9781934968512 ali imaš ceo odeljak u barnes and noble pa pogledas.

Strumfeta, slazem se sa curice i barili.. ako je već u tipicnoj skoli i može da prati nastavu, zašto ići sto bi se narodski reklo „ s konja na magarca” i stavljati dijete u program da se odmara od ucenja.

Una, mnogo me je rastuzila tvoja prica o skoli a pogotovo me je pogodilo sto malisa svaki dan place :(((

Meni se čini da je tvoj muž u pravu što se tiče bullying-a. On bi siroma bio easy target. Druga deca makar imaju fair chance da se brane a vas malisa bi bio kao boks mecu sa vezanim rukama.

Kakvi su ostali dani kada je uciteljica tu, znaci kada je sve regularno?

Leo,
Ovaj petak je volontirao tata i rekao mi je da je uciteljica stroga i da drzi djecu pod kontrolom.Slozio se sa mnom da za ucenje nema bas puno prilike bas zbog problema u ponasanju koje djeca imaju.
Inače moj maleni ne place svaki dan, ali barem jednom sedmicno ima te dugacke epizode.Uciteljica ne može da skonta uzrok tome.Zalila se kako je on „clingy” tip i da ona to ne dozvoljava.
Moram da priznam da se i ja plasim nove sredine, nekako mi se čini kao da bih ga svjesno poslala u dzunglu.Sadasnja situacija nije nikakvo rjesenje , u to sam sigurma.

Nije mi jasno da dete koje je u avgustu krenilo u skolu u novembru već ima i diagnozu i raznu pomoć u razredu itd. Možda tu ko vas to jeste brzi proces nego ovde ali iskreno skola ne može u tako kratkom roku ni da upozna dete a kamoli da donese toliko zakljucaka o sposobnotima. Tako da bih ja rekla da je ovo nešto sto traje već duže , još iz vrtica npr da su se pokazivali znaci znatnog zastoja u sposobnostima za ucenje i dete je već tad trebalo dobiti pomoć. Treblo bi se svakako razotkriti šta je tačno problem? Uvek je najlakse prebaciti decu negde drugde umesto im pomoći tamo gde jesu. Može dete i u svom razredu da dobije lakse zadatke i prilagodjen program ucenja.

Evo LeaDi... da ti pojasnim zašto ne verujem „strucnjacima” apriori: posle 3 godine slusanja raznoraznih shvatili smo da ih naravno ima raznih. I dalje smo na povremenim konsultacijama sa jednim a da smo pratili i dalje ostalih 5 od mog deteta bi napravili nesrecnog poluhendikepiranog coveka.

Usput, srela sam prošle godine decka koji je bio samom u razredu i koji bi, da je bilo dijagnoza tada, bio learning disability labeled. Okej je snalazi se kao i svi drugi. Hoću da kažem da kad izadjes iz sistema gde te propituju sinuse i kosinuse, znaci samo da li znaš osnovne operacije i citanje i pisanje. I ovo kažem ne zbog sebe (moj sin nikad nije imao learning ili cognitive disability) već da ohrabrim ljude kad raznorazni pocnu da ih ubijaju u pojam. Iskreno, ja sam volela taj sistem kad su raznorazna deca, oni sa 1 i vukovci svi bili zajedno bez dijagnoza i aid-ova.

Na tvom mjestu ne bih ja njima otvoreno rekla da ne želim da mi dijete predje u special class. Ja bih to ostavila otvoreno,nacelno se slozila s njima da je i to opcija, ali bih im rekla „da mislim da mu trebamo dati sansu još neko vrijeme, neka prođe ovaj semestar, pa ćemo vidjeti...” Nešto tog tipa, a tako bih ga vukla da kraja skolske godine.
Kad se skolska godina zavrsi, znaces tačno na cemu si. U međuvremenu dobro se interesuj u skoli šta radi i koje gradivo prelazi, ako vidis da je teško trazi da mu malo smanje obim.
Npr, ako iz matematike uce brojeve do 20, ti za njega trazi do 10, vjezbaj kuci s njim, kad to savlada povecavajte dalje.
Samo polako, bez presije.
Ima li on IEP plan? Meni je cudno da hoće da ga prebacuju odmah iz tipicnog okruzenja, to se radi kad se odrade sve evaluacije, istrose sve druge opcije. U kojoj ste vi državi? Uzmi malo i čitaj IDEA act, upoznaj se sa svojim pravima i sa svim sto ti stoji na raspolaganju. Skola MORA da ti nabavi sve da bi on napredovao.

Isto tako, ne bih NIKADA pred osobljem rekla kako mislim da su djeca u special school losija od tvog djecaka, u bilo kom aspektu. NIKADA to nemoj tako na glas reci, to dodji ovdje „na kafu” pa ćemo pricati:)
Svaki roditelj djeteta sa posebnim potrebama, pogotovo majka, misli da dijete ima vise potencijala nego sto to misle ostali. To je zbog toga sto smo mi stalno sa djetetom i poznajemo ga do najsitnijih emocija i sposobnosti, ali okruzenje nije takvo.
Pogledaj i Unu, i ona misli, a muž ne misli. Šta ocekivati od osoblja:)

Lea, još i tebi da napisem da se slazem s tobom da treba saslusati i razmisliti o savjetima i preporukama ljudi koji obavljaju jedan posao vise godina. Već sam gore rekla da ja lično imam jako dobro iskustvo sa ljudima koji su radili sa mojim curama, i da su im oni promijenili zivot potpuno. Ne samo njima, nego i nama dvoma.
ALI, ALI :))
Dok se ne nadjes na toj igranci i dok ne krenes da igras u tom kolu ne bi vjerovala sa kakvim se sve nelogicnostima i glupostima možeš susresti.
Sa kakvim likovima koji sebe nazivaju strucnjacima, a kojima nedostaje osnovna ljudska logika. Sa kakvim metodama, koje su navedeni likovi, u naletu svog samoljublja smišljali. Da nije tragicno po neku djecu, bilo bi za komediju.
Zbog toga ja stalno ponavljam kolika je odgovornost roditelja da se upozna sa problemima koje dijete ima, da razdvoji emocije i da ih ostavi po strani kada se rjesava djecije pitanje, da saslusa svakoga, ali da poslusa samo pojedine.
Ne znam kako je kod tebe u Australiji, ali u Americi ima svega i svačega. Zbog toga odlično razumijem ljude koji su se proveli kao bos po trnju sa americkim skolskim sistemom, pokusavajuci da kroz njega provuku dijete sa posebnim potrebama.
I da stvar bude crnja, sto dijete ima manje probleme to je roditeljima teze.

moguće da si u pravu, ne znam, zavisi zaista kakvo je dijete.
Ja jedino sto vidim jeste da njemu treba dodatni aid koji će samo s njim raditi, 1:1. Možda da pokusa prvo to da trazi,pa da ga onda skupa sa aid-om prebaci u tipical class.
Uvijek ima rjesenja, samo treba naći najoptimalnije za dijete i ne srljati u sve što se ponudi.
Pozdrav, pišemo se opet.

Curice, stvarno si zmaj žena ! Obozavam tvoju trezvenost i optimizam :)Hvala ti na ideji da dovedem nekoga u ucionicu da radi sa njim ( iako nemam pojma da li je izvodljivo), odlicna je u svakom slučaju i to će mi biti jedna od opcija.
Da krenem iz početka, živim u Kanadi,sin mi ide u privatnu skolu za djecu sa posebnim potrebama. U ovoj skoli je od 3-će godine ( s tim sto je do ove godine, država placala sve jer smo to uspjeli da dobijemo ). Od ove godine placamo mi iz svog dzepa.

Njegov IPP za ovu godinu kaže da stvari na kojima će da rade sa njim su : da koristi slozene recenice od 5 rijeci, da radi na motorici( ne zna da drzi olovku kako treba,ne zna da zakopca rajfeslus na jakni,drikeri na pantalonama su problem ), da je u stanju da pocne i zavrsi jednu rutinu za drugim djetetom ( šta god da je to ), da je u stanju kad imaju „ circle time” i uciteljica ga pita nešto da i dobije odgovor( kad ne zna šta treba da kaže, on pocne da mumlja nešto i prica tek tako i onda se nasmije ).Imaš osjecaj da je svjestan da ne zna, ali se trudi da ucestvuje :)

Sve je ovo do sada meni bilo u redu jer se on ( kao sto si i sama rekla za svoje djevojcice ) meni cinio hiljadu milja daleko od tipicne djece.Međutim,period između 5-te i 6-te godine, puno je napredovao.Najveci pomak je u radoznalosti, zainteresovanosti, prima i kupi kao spuzva ! To me odusevilo jer sam znala da lupam glavu od zid nailazeci na otpor i frustracije kad nešto želim da ga naucim.
Poceo je puno bolje da govori iako tu nema nekog spontanog govora, on memorise većinom, ali hoće da ponovi i raduje se jako naucenom i pohvalama :)
Ja naginjem regularnoj skoli sa aidom jer ove godine njegovog razvoja niko neće moći da mu vrati.Ne želim da gubi vrijeme( iako sam zahvalana do neba tim ljudima jer su mi pomogli kad smo bili u najvecem mraku, kad sam znala da nešto nije u redu a svaki dan je bio pakao ). Što se tiče prilagodjavanja, on tu uvijek muku muchi jer mrzi promjene.Ja ga postepeno i namjerno izbacujem iz rutine u zadnje vrijeme ( ALI , uvijek ga pripremim na to i ponovim vise puta ) i onda njega pitam šta ćemo da radimo. Iznenadjujuce, odlično reaguje na to.
I ja , kao i ti vjerujem da svako dijete može da nauci i da nade uvijek ima ! Tu sam nepopravljivi optimista jer znam da Je mozak cudo, i odlično reaguje na rad,paznju i pozitivu !
Imam strah i to veliki od regresije , mislim da si me nasla sa tim ( vidi se da si iskusila sto malo ko jeste ). I ne znam šta bih tada. Moram da smislim neki plan ako dodje do tog scenarija.
Voljela bih da se javi i SLO,njen sin i moj sin su dosta slični.
Svi prijedlozi i savjeti su dobro dosli i hvala vam. Puno znaci cuti drugacije mišljenje, nekako se covjeku odmah „izostri” ona mutna misao u glavi:)

dobila si odgovor za tvoju dilemu.mani se ti te specijalne skole,za godinu dve dodje sve na svoje a dete ostade tamo jer će uvek naći razloga zašto je to dobro,šta onda?

Ja bih ga iskreno zadrzala sa drugarima u običnom razredu još jedno vreme pa onda vidi da li stvarno za njima zaostaje ili ne?
Nabrzinu sam procitala sve komentare, nadam se da se ne ponavljam, ali da li ga slusate kod kuce, prica li šta je naucio, donosi li neke papire da se vidi šta je pisao, čitate li knjige kod kuce, ide li neko od vas u ucionu da pomaze? Mi imamo sve od toga čak i mogućnost da idemo ujutro 1.5h da budemo u ucioni da pomazemo sa citanjem i matematikom i u sustini da vidimo kako razred funkcionise i kako nam dijete uci.
Ja sam rekla NE specijalnoj skoli kad je malena imala 4 godine. Te godine na obaveznom pregledu koji se radi prije polaska u skolu, receno mi je da je ona „mentalno retardirana” (koristim iste rijeci) na osnovu 15-ak pitanja i neke skale sa bodovima. Malena taj dan nije bila raspoložena, nije htjela reci svoje ime, i još par stvari sto je znala, tako da je od 71 „dozvoljeni” poen dobila 70, sto ju je ODMAH svrstalo u mentalno zaostalu djecu. Naravno, odmah smo bili preporuceni u specijalnu skolu, ja sam otisla na „open day” da vidim kako funkcionise itd, iako sam se dvoumila al' ajde, sto zdravstveni radnik kaže to mora da je tako pa i da je moje dijete zaostalo iako je ja znam bolje nego nego poslije 10 minuta razgovora. Ja sam odmah vidjela da to mjesto nije za nju, za djecu sa većim potrebama da, ali za moju malenu ne. Tamo s djecom komuniciraju preko slika, jer mnoga djeca nisu verbalna, a o citanju i pisanju da ne govorim. Ja sam se vratila kuci, bacila one upisne papire i nazvala ih ujutro da neću da nastavim sa upisom i da ću da je upisem u običnu preskolsku ustanovu. Međutim, i dalje mi nisu vjerovali kao roditelju kad kažem da mi je dijete OK, nego su dosli kuci, donijeli 300 stvari i igracaka i „testirali” dijete na poznatoj teritoriji, tj. kod kuce da vidi kako funkcionise. Poslije pola sata su se pokupili i rekli da mi je dijete posve normalno po razvoju i da ne bi imala nikakve beneficije da ide u njihovu ustanovu. Ja sam malenu upisala u predskolsku za 4. godine koja je zavrsila prošle godine, sad ide u predskolski razred u osnovoj skoli. Cita, piše, zbraja, zna brojeve ne znam ni ja do kojeg, piše price, itd. Naprednija je u citanju od mnoge djece iz razreda. Donijela je kuci već par pohvalnica.
Ovo je samo moja prica, ja sam slijedila svoj instikt, jer poslije mnogogodisnjeg povlacenjima po specijalistima, shvatila sam da dijagnoze mnogih treba uzeti s rezervom.
U toku zadnjih 3-4 godine mi je bilo receno da malena neće nikad dobro hodati jer joj „noge dobro ne rade”, da je neće nikad biti na akademskom nivou sa vrsnjacima itd itd. Sad u junu smo imali zadnji sastanak sa pedijatrom i znaš šta su nam rekli: let's not make anymore this girl sick girl she isn't. Ja sam se u momentu rasplakala. Jer stvarno sto je bilo dosta bilo je. Ona nam je bistra i zdrava i da ima nekih poteskoca u razvoju isto bi je voljeli, ali mi je zao sto su nas vukli svukuda, potrosila sam vremena i $$$ i gnjavila sam nju, samo zašto sto su „mislili” da negdje ima nešto sto treba da se istrazi.
Nadam se da će te naći pravi put i ako vas sin stvarno treba pomoć nadam se da je imate tu gdje ste. Ovdje imaju fantastican sistem i mnogo pomoći za djecu sa specijalnim potrebama, ali moje je mišljenje da nisu sve crno i bijelo i ne moze se neko dijete bas tako lako staviti na jednu ili drugu stranu.

Kaže nas narod „Malo dete, mala briga, veliko dete, velika briga”. Ali ne kaže nas narod kakav je zivot roditelja kad je dete drugacije od sredine. Ja vas čitam i puna sam divljenja prema svima vama. Kako ste uspele da ostanete tako tople, tako drage i pored ocigledno zahtevnih obaveza koje imate? Tj u vama uopste nema ni gorcine ni jeda već samo osecam optimizam - zaista ste posebno jake žene. Mislim, ne treba vama to niko da kaže- znate vi to dobro i same kako ste super mame,zar ne? :)
Kazite mi, ko se o vama brine? Tj imate li vi vremena da malo negde pronadjete neki kutak za sebe?

Srdacno vas pozdravljam i vas i vase klince.

Nisam procitala ostale komentare, ali sudeci po nickovima, ne sumnjam da si dobila million dobrih saveta. Ja sam pod broj 1 POPI….DILA posle ovog tvog posta. Ma cuj molim te video ga skolski psiholog I rekao da ima learning disability. MOzda oni imaju teaching disability pa nisu u stanju da nauce dacu koja se uklapaju u njihovu semu. Toliko sam ljuta da ne znam ni odakle da pocnem. Kao prvo, batali tu specijalnu skolu. Te skole su Bogom dane ali za decu koja imaju I disability do te mere da zaista nisu u stanju da se uklope u tipicnu sredinu, niti njima ta vrsta uklapanja ista znaci. To je vise zbog socijalizacije, I možda tek tek nekog osposobljavanja za buduci nezavisni zivot. Naravno zavisi I od vrste disability-a.
AKo tvoj decak ne pravi probleme u skoli, hoće da uci, ne ometa druge, onda je njihov zadatak da mu oni to I omoguće. I ako ima aide-pa eto možda aide nije dovoljan. Možda treba još nešto. SKole su ti maheri da izbegnu obaveze, pogotovo public, sve ne bi li ustedeli koji dinar. Gde god ne moraju da pruze extra pomoć, I neće. Još ako pri tome roditelj ne zna šta su mu prava I šta da trazi…oni su u svome malom raju. Kao prvo, potrebno je detetu ustanoviti tacnu dijagnozu (cuj molim te skolski psiholog….ma majke ti –još buktim zbog ovog) I da li dijagnoza uopste postoji. Sa zvanicnom dijagnozom, zahtevaj NA PISMENO sastanak u skoli da se napravi nastavni plan za njega. Ne mora ti biti IEP, niti 504, može da bude običan plan ponasanja I pomoći. NIje zakonski regulisan, ali I skole lakse pristaju na to. Potrazi I educational advocates, to su volonteri I besplatni su, neka neko ide s tobom. Pripremi se dobro, da tačno znaš. Ne šta oni treba da urade, nego šta ti hoćeš da vidis kod svog sina. Na njima je da nadju nacina kako da to postignu. Ne sukobi se ni s kim, već non stop potenciraj, želim da bude srećan I uspesan, sto mislim da je I vas cilj, da radimo zajedno na tome da on dobije sve sto e potrebno za uspeh….„ Ukljucuj ih I odgovornost za uspeh. Obavezno na kraju pitaj, kako će se proveriti da se plan sprovodi I ko je odgovoran za sprovodjenje. Uzmi imena.

Ja sam možda ovako ljuta, sto sam I ja dobila poziv I skole pre dva dana, da je vasilije uvrnuo ruku nekome. Naravno Vaske je kaznjen, I u skoli I kod kuce. Kada sam ga pitala šta se desilo, kaže on je bio ljut I pokusao je da se odvoji, ali ga deca nisu pustala na miru. Naravno da je Vasilije koji ima problema sa mirovanjem, I besom, ”puko„ kad je video da niko ne haje sto on pokusava da se odvoji I da se smiri (sto je jedan od coping metoda kojima ga ja godinama ucim). Onda sam lepo nazvala skolu, zatražila meeting da vidim zašto se plan koji smo napravili ne sprovodi, I da ne ocekujem od osmogodisnjaka da razumeju da moraju da ga ostave da se ”ohladi,„ ali ocekujem od uciteljice da reaguje. Gde je u lepu m… ona bila. Vasilije je I dalje kaznjen zbog svog izbora da nekog povredi. Kaznu nismo ukinuli, ali sam im ja sve po spisku zašto je do ovoga uopste doslo, kada je dete lepo pokusalo da primeni ono sto ga ja godinama ucim. I kad oni tačno znaju šta su problem, I postoji jasan plan kako da se to sprovodi.
A kao poslednje, I ako ima learning disability, pa nije kraj sveta. Ne možemo svi da budemo NASA naucnici, inzinjeri. Bitno je fokusirati se na ono sto voli I ume, I razviti to na maksimuma.To je ne samo tvoj posao-već I NJIHOV, podseti ih ako su zaboravili.
Možda će biti najbolji kuvar, ili umetnik, ili ko zna šta, međutim jako je bitno ne iskljuciti ga iz regularne skole, jer po ovome sto si navela on je perfektno sposoban da u njoj funkcionise.
Srećno…znam kako ti je 
”

ja ću ti napisati moje iskustvo...juče sam sa satanka a djecaci su nam generacija

nas mali je treće djete...razmazeno ljubi ga majak :DDD

on je uvjek bio postedjen svega u kuci...pa još je mali i uvjek se nadje neko ko će za njega sve da odradi...
tako su nam rekli još u vrticu da on nije spreman za skolu...kad je radio testove on se zezao (voli da se zeza) i falio mu jedan bod da ga proglase zrelim za skolu...na insistiranje mene i mog muza puste ga oni da ide u predskolsko...

e sad...

kako je razmazenko...pa smo mu sve mi radili...tako se pokazalo i u predskolskom...povuci potegni...zvala nas uciteljica na razgovor..kaže on nezna ni gdje mu je prenica...pa su usljedili mnogi razgovori...uciteljica je tvrdila da on nije spreman za skolu...pa su htijeli neke ekstra casove da mu daju i sl..

ovo je iskustvo iz opstinske skole...starija djeca su isla u privatnu i tamo placas pa je sve uvjek uredu...
poceli smo i mi lagano da dajemo pokoji zadatak sinu u kuci...da pospremi svoj tanjir poslje jela i tako te sitnice...što se pokazalo dobro...
poslje zestoke borbe sa uciteljicom...krenuo je i u prvi razred...a onda je dosla druga uciteljica koja je dobila sve od stare uciteljice i citala njegov zurnal iz vrtica...mislim stvarno
nasa borba se nastavila dalje...uciteljica je tvrdila kako joj je teško sa njim jer pobogu ona ima 27 djece i stalno je to ponavljala...na šta sam ja shvatila da je ustvari tu problem...program nastave mora ići dalje nemaju vremena za sporiju djecu(obično djecake) imaju ekstra uciteljicu (pedagoga) za jednog djecaka koji je djete sa specijalnim potrebama jer su ukinuli te skole u danskoj za takvu djecu i rasporedili ih po običnim skolama...sve zbog krize pa uciteljica nesmje da se zali na to djete već mora da nadje zamorce...
a onda sa druge strane dosli smo i do direktora skole...pa smo drzali sastanak..uciteljica se povukla...nije vise govorila kako ima 27 djece...pa su nam predlagali psihologa...na sastanku je bila i pedagog iz produzenog boravka...svi su tvrdili da je nas sin slatko malo nasmijano stvorenje :))
samo jednostavno su se iznenadili...jer pedagog koja radi sa djecakom za posebne potrebe obratila je paznju na mog sina...a onda je rekla na sastanku...da je iznenadjena...da on komplikovane stvari rjesava bez problema a lakse ne umije...

na jucesnjem sastanku niko više nije ništa spominjao...rekli su da se jako popravio...ucitelj matematike kaže da nikad nije imao problema sa mojim sinom...

odma smo im rekli da ne idu na tu kartu da je moj sin jedini stranac u razredu...to nas apsolutno ne interesuje...ovdje kao da ima kvota koja treba da se ispuni sa strejndzerima...a onda su dodali kako ima još 4 djece...da rekla sam ima ...ali nas sin je stranac od oba roditelja i jedini kao takav u vasem razredu...dakle oni vode i mjesane brakove kao srtendzere...zemljo otvori se...djeca koja rastu u danskom odkruzenju sa jednim etnickim roditeljem ima 75% sanse da bude danac i da tako odraste..

na kraju ispade sve bezveze...e da uciteljica je juče bila bolesna pa nije prisustvovala sastanku..a izgleda da joj je direktor natrljao nos :)
ona je htijela da vrati moje djete u predskolsko...a ja sam pricala sa sinom i on je bio jako tuzan kad je to čuo...odma se osjecao loše...da smo postupili kao sto su oni htijeli mi bismo povrjedili naše djete...ovako smo sve radili u tajnosti od njega...on jadnicak i ne zna šta je sve sastanaka proteklo zbog njega ;-)

hoću reci...eto kod kuce spaja lego kockice po semi za 8 i 9 godina a njemu je 7...i sad malo brka m i n i tu je sad problem jel :))
zadacu iz matematike radi bez greške :D

Curice,
Skola u koju ide moj sin jer privatna skola za djecu sa posebnim potrebama i tu nema tipicne djece.Ne vidi ih na slici :) Svi su na drugacijem razvojnom sprektrumu, zajedno su 1-vi I 2-gi razred I ima djecice koja znaju da čitaju ( 2-je je takvo) I imaju manje probleme, ali vecina ima bas velike.
Svako dijete ( pricam o Kanadi ) ima kod , moje dijete ima „code 44 ” sto znaci severe „ Severe physical or medical disability”. Govorim o „Special Education Coding” u šta spadaju I gifted & talented ( stariji sin ima taj code 80 jer je gifted iako ga to ne zanima uopste).To je u djetetovom skolskom profilu I prati ga stalno.
Spomenula sam da je skolica bila odlicna kad smo bili u „ mraku” sto ja volim da kažem. Odlicni su bili za tu fazu, bukvalno mi dijete podigli „na noge” , osposobili ga da komunicira, da se brine o sebi , naucili ga pravilima koje mi niti smo znali, niti nam je dao da to uradimo ( karikiram sad malo, ali možda smo uradili 10% u tom procesu).
Po mom mišljenju,ada ova skola vise nije sjajan izbor. On može vise, jeste na ASD spectrumu, ali ima potencijala I to ne kažem samo ja već dosta ljudi koji ga znaju . Problem je socijalna interakcija, ne znam kako bi se uklopio , kako to uopste ide sa tipicnom skolom I teacher’s aid ?
Ici ću ja u s kolicu da vidim, da volontiram ( mislim na tipicnu ), ali mi znači da čujem vasa iskustva.
Ne bih da te tjeram da pišem roman, ali da li bi mogla ukratno samo da kažeš kakav je jedan dan tvojih djevojcica u tipicnoj skoli ?

draga strunfeta, uzmi sve sa rezervom,potrazi drugo,treće,četvrto mišljenje,posmatraj svoje dijete.

obavezno prociaj ovaj clanak, imaj na umu da ti svoje dijete najbolje poznjes, svaka majka zna i osjeti kada nešto nije u redu, i da greške strucnjaka se desavaju

ihttp://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:466008-Potresno-Greškom-živela-18-godina-m eđu-ometenima-u-razvoju