Pozdrav,

ja imam ovu dijagnozu od skoro. Meni su napadi poceli posle porodjaja i ja nisam imala pojma šta je u pitanju. Prvo pocne neki osecaj tezine u grudima, onda mi ponestaje daha i pocinje da mi lupa srce. To nije obično lupanje srca već se osecam jako umorno i moram da legnem, imam utisak da mi se celo telo pomera koliko mi lupa srce. Ja sam imala napade jednom mesecno, na navaljivanje muza otisla kod lekara i ona me poslala da vadim krv, radim ekg i ultrazvuk srca. Svi nalazi su bili u redu, onda je isto pominjala holter, ali posto su napadi jednom mesecno i uglavnom iznenada ja sam rekla da bih samo bezveze nosila holter jer se napad verovatno ne bi ni desio za tih nedelju-dve. Do dijagnoze smo dosli tako što sam jednog jutra dobila napad i otisla da prilegnem misleci da će prestati kao i obično. Posle par sati sna, ja sam utvrdila da mi nije prestalo već se samo malo smanjilo, ali sam nastavila polako da radim po kuci da bi me muž pitao popodne da li mi je prestalo, i kad je čuo da nije odmah je rekao moras u hitnu. Nisam zelela da ostavim bebu kuci, ali je on insistirao.
U hitnoj su me odmah odveli u sobu za ozivljavanje jer nemam pojma koliko sam imala otkucaja srca, ali je ona sestra prebledela. Plan je bio da mi daju neke lekove, ali me je onda dezurni lekar pitao zašto nisam zaustavila napad. Kada sam ga pitala kako on je rekao pa vi ne znate šta imate? Objasnili su mi na osnovu ekg da su videli da imam PSVT i objasnili kako se rade vezbe za zaustavljanje napada. Jedna je da zaustavis disanje i napinjes se kao kad treba da ides u wc, druga je da stavis palac u usta i onda jako duvas kroz zatvorena usta. Takođe može da pomogne stavljanje leda iznenada na lice. Uspela sam da zaustavim napad i zakazali mi kod specijaliste. On mi je ukratko rekao da mi ne preporucuje lekove, jer bih morala da ih pijem svaki dan do kraja zivota. Postoji intervencija koja može da se uradi da se ovo popravi zove se ablasion, ali ima i neke rizike. Sve zavisi od toga koliko često imaš napade i koliko ti smetaju u normalnom zivotu. Ja sam odlucila da sacekam sa intervencijom, i evo već 3 meseca nisam imala napad.

Nadam se da sam ti malo pomogla.

Moja sefica je to imala I uzimala je jedno 6 meseci med I cimet sa vodom, stavljala je to u sve I svasta. Ona tvdi da ju je to izlecilo. Možda da pokusas, to stvarno ne može da skodi...

BD mene zanima da li ti beta blokatori ublazavaju napad? Ako sam dobro shvatila ti imaš napade i pored lekova, jesu li napadi kraci? Pitam jer meni nisu preporucili lekove a i ja sam imala napade jedno mesecno, a sada evo nisam imala od avgusta meseca. Ja mogu da tražim lekove ali mi nije potpuno jasno kako deluju.

Da, lekovi mi i/ili ublaze napad ili ga potpuno nema.
Ja sam 2005 imala napad koji je trajao skoro 4 dana –UZASTOPNO! Znaci puls se nije skodao sa 100-120 puna 4 dana. Tada su mi prvi put dali beta-blokatore. Bukvalno posle 75mg, ja sam čini mi se privi put za 4 dana pocela normalno da disem i uspela lepo da zaspim. Ti lekovi inače nisu toliko problematicni da bi se cekalo da ih daju, ali ja imam drugu srcanu manu od rođenja (AV block I/II stepena) zbog koje mi srce upada u bradikardiju (malo otkucaja po minuti.) Pošto bleta-blokatori snizavaju puls, onda u mom slučaju nisu bas bili srećni da mi ih daju. Međutim drzali su me ui bolnici dan dva dok su isporobavali koja mi doza odgovara – I onda su me pustili kuci sa tom terapijom. Btw, to je sve bilo u Svedskoj.
Od tada su mi rekli da ih uzimam „po potrebi”. E sad – kad naidje dobar period, ja potpuno prestanem da ih uzimam. Onda kad pocnu napadi ponovo, ja krenem. Ako npr. nisam uzela bb to jutro I krene napad, ja popijem odmah 50mg. Treba oko 10-15 minuta da pocnu da deluju. Znaci tih 10-15 minuta toi je stvarno teško, ali mogu tačno da osetim kad je lek poceo da deluje, jer jednostavno kao da je neko uskljucio srce. Samo na on-off I prestane da lupa. Posle 5 minuta ustanes I krenes dalje da radis kao da se absolutno ništa nije desilo.
Ovih dana (posto već 3 meseca imam česte napade) ih uzimam svakog dana. I dalje osetim kad krene „napad” (I pored njih) ali npr. umesto da se puls popne na 120, on ode samo na 80-90, znaci osetih da ti se uzburkalo u grudima, možda čak dodam još 25mg, ali onda se smirim. Znaci definitivno ublaze napad, zaustave ga ako je već krenuo a i nemam tako česte kad sam na njima.
E sad - ono sto neki lekari kažu jeste da BB ne treba uzimati tako on-off jer se srce navikne na njih (jer pomazu prenos kiseonika u srce – čini mi se) I ako naglo prestanes, može da bude problem u smislu anginoznog napada. Moji svi kardiolozi (u 3 razlicine zemlje) se ne slazu sa time već smatraju da tako male doze od 50-75mg (jer je 400mg najveca) mogu da se tako uzmu s’vremena na vreme bez problema. Ja za sada nisam imala tih problema .Ako npr. naidje dobar period I ja jednostavno osetim da mi više ne trebaju I prestanem.
Ako si zadnji napad imala u avgustu, ja razumem da ti ih nisu dali da in pijes svaki dan. Ali mislim da možeš da porazgovaras o tome da ti ih daju da ih imaš sa sobom. Zaista ja nekada uzmem kad krene sam napad I rade!!:-)
Drugo, meni Ništa od tih stvari kao sto je pritiskanje ocnih jabucica, zadržavanje vazduga, glava u frizider itd – ne radi! To su me ucili još kad sam bila dete. Jednostavno ako zadržim vazdug, puls se naravno uspori za par sekundi, pa čim pocnem normalno da doisem, opet zvizne u nebesa.
Dalje, ja nemam nikakvih aritmija, već samo sinusoidnu I supraventrikularnu tahikardiju (I AV Blok, ali mi on ne pravi problem za sada), tako da ne znam da li su tebi na holteru videli ista drugo zbog ceka bi možda hteli da ti daju neke druge lekove ili zbog ceka misle da BB nisu rešenja za tebe. Pitaj svog kardiologa kad se budete videli.

SrećNO!!!

Uh, sargarepice i meni je oko 200 otkucaja bio i to kad sam se malo smirila, ovde se u hitnoj ceka po 6 sati i vise, a kad sam otisla kod onih sestrara sto te prvo pogledaju onaj aparat je poceo da pisti i hitno su me odveli u sobu.Kako je to uzasno cela se tresem od otkucaja, srećom pa nemam često napade, inače da mi traje 4 dana kao BD ja ne znam kako bih podnela.

Dobar dan svima,ja sam danas slučajno nabasala na ovu prepisku i napravila profil da bih vas pitala poneko pitanje,ako biste bili ljubazni da uzvratite odgovor :) ja imam 19 godina,od malena se borim sa tahikardijom. Kažem `borim`,jer do nedavno uopste nisam znala šta mi se desava,kako da pomognem sebi,a uzasno sam se plasila,posebno smrti. Sada mi je naravno lakse,dijagnoza je postavljena i pijem lekove,propranolol koji je beta blokator,od tada mi je mnogo bolje. Zanima me da li nagla promena polozaja tela utice na vase napade,tj. da li saginjanje,skakanje uticu na pojavu tahikardije? Pozdrav svima