Ja bih isto kao i Snezana. Upisala bih ga u vrtic ako želiš da nastavis sa poslom.

Svi mi koji smo sami na zapadu imamo slične probleme. Znam da je teško i znam da ti nije lako. Zato ja jedno vreme nisam radila. Vise mi se isplatilo da budem sa decom, nego da placam $2500 mesecno za dvojicu. Nemoj da shvatis ovo kao neki atak na tebe, jednostavno govorim kako smo mi morali da se organizujemo. Jedno vreme je bila jedna baka kod nas, pa druga, ali ni to ne može doveka.

Popricajte o pomeranju radnog vremena za to malo. Ne bi trebalo da budu tako nefleksibilni.

Srećno!

Ne bih ja radila sat sat duže već sat manje. Znaci zavrsavam u isto vreme ali pocinjem kasnije. Mi smo bili u svakakvim periodima i snalazili se na razne nacine. Ali smo se uvek uspeli organizovati uz jaku volju i razna odricanja i promene prioriteta.

nije mali za vrtic,mojih troje je poslo sa godinu i vecina dece ovde.biće njemu dobro,to ne brini.
šta ako se razboli?pa valda imate pravo na bolovanje,šta drugi rade?
možeš li smanjiti radno vreme za 10,20% da ti radno vreme bude krace?raspitaj se na poslu mora postojati opcija,nemoguće je da svi imaju babe,deke u blizini da vode decu.

Naše obe su u vrticu, muž odvozi, ja dovozim. Funkcionise, al je naporno samo tako. To da ti neko dolazi kuci je mnogo komfornija opcija. Dok god dijete ne bude 3 god, biće ti mnogo lakse da ti neko dolazi i možda da vodi sina u igraone li drop in programe da mu ne bude dosadno kuci. I još ako može i cerku da odvede velkki bonus!
Ako možeš krace da radis, to naravno. Ja sam se na poslu izborila da malo ranije izlazim ( u 4) tako da stignem obe da pokupim. A kad su bolesne uzimamo muž i ja naizmjenicno sick days oli slobodne dane.
Iskreno, kako god da se organizujes, taj period dok oboje djece nisu u skoli je bas strasno naporan za sve porodice sto ja znam.

Slazem se da treba napraviti kompromis sa poslom. Meni se svidja sto kako god da se preracunas u velikom broju slučajeva najviše se isplati da majka ostane kod kuce sa decom. Ovo bi nekako trebalo da bude prioritet bez novcanog proracuna, ali je OK ako i pare budu razlog da se učini prava stvar.

Izvini Rinzo sto ti gacam po topiku i ne mislim da minimiziram dilemu koju imaš. Svaki problem je drugaciji i moguće je da neke karijere ne mogu da cekaju da materinstvo preuzme prioritet. Ja međutim verujem da je „i karijera i porodica” jedna velika sarena laza, probaganda bez presedana kojom se ženama evo već 50 godina uvaljuju mooda za bubrege.

Jer sve su se žene, i one domaćice i one od karijere, nasle pred ovom dilemom. Nije ni jednoj majci stalo mleko samo od sebe dok je ostavljala dete u jaslicama i jurila na posao. One se, međutim nisu osvrtale jer onaj ko tu treba da kaže „cekaj malo majku mu na šta ovo lici” je dete, a deca u trnutku ovih desavanja ni ne znaju da pricaju a kamo li da artikulisu ovako neku izjavu.

Ne artikulisu je ni majke, a kamo li deca.

Moja tacka preloma bila je kada sam shvatila da mi deca rade duže radno vreme nego ja. Ja na poslu 8 sati, oni po skolicama 9-10 (zavisi od saobracaja).

Zao mi je samo sto mi nije ranije doslo iz doopeta u glavu.

Hmmm, nekad davno sam radila nešto kratko u jednom vrticu na dobrom glasu na zapadu i tad sam rekla sebi da moja deca neće ići u vrtic dok ne odrastu. Moje je iskustva da ta deca i nisu tako srećna po vrticima kako se to prica, ne kažem da su nesrecna, ali nije to to. Nužno zlo sto bi se reklo. Smeju se oni kad dolaze i kad odlaze ali u međuvremenu je to sve isprazno.

Moje dete su cuvale babe, menjale se, sad je svekrva sa nama i mislim da nam je to bilo dobro rešenje. Sa vrticima, po par sati nedeljno smo poceli sa 3 god. Sad smo već u skoli.

Mada, majka bi trebala da bude uz tako malo dete. 'bem ti kapitalizam i femnizam i sve ostale izme koje su nas dovele u stanje da majka mora da ostavi svoju bebu tudjim ženama.

Rinzo, kako ti je majka ?

meni se čini da si se ti nakupila svega...meni se čini da se ti bojis svoje menadzerke i da je pitas...odkud ti znaš zašto ona nema djecu...pa i trci maratone...nije to tvoj problem da analiziras nju...ti treba da se boris za sebe i za svoju porodicu...a ne da budes ZRTVA zbog posla...pa draga znaš i sama da je zdravlje najvaznije ne treba to da ti govorim to svi znamo...a kad je covjek pod konstantnom stegom i omcom oko vrata onda ...može da mu se desi da se razboli...zdrav duh je pola zdravlja...

pored moje majke i sve familije koju imam...muž i ja prioritet dajemo djeci...i niceu vise...dakle djeca prije svega a onda ide posao...i opet ako se šta desi u familiji ...siroj (majka svekar svekrva brat) onda trenutno zapostavljamo posao i stavljamo ga na treće mjesto prioriteta..

draga moras malo i sa drustvom da se vidis..jer od konstantnog posla dolazi i stres i svi propratni simptomi...znaci malo u setnju sa muzem i djecom...pa poslje malo vince sa drugaricama i tako

možeš i da das otkaz pa cuvas sama svoju djecu a kad budu dovoljno velika..opetkrenes sa nekim poslom...ili nadjes drugi posao sa pola radnog vremena...

sve se može kad se hoće ...samo je stvar u tome šta se želi

da li imaš neku bakicu u komsiluku da dodje ujutru sat pa da odvede dete.mi som to ponekad praktikovali,žena nije htela novac ali jo mi ocistimo sneg zimi i leti posecemo travu.
nemoj ostavljati posao skroz,nije to dobro ni za tebe ni za decu.svi trebaju svoj socijalni zivot.ja sam smanjila na 80% i super funkcionisemo.

Pogledaj i family day care. Obično su fleksibilniji i manje su grupe pa manje verovatnoca za prehlade i sl. Odlično za manju decu. Mi smo gledali pre za starije dete i taj tip vrtica može da bude katastrofa ali smo za mladjeg koji je slično godiste po preporuci otisli u jedan koji drzi iranka i odlično je (otprilike kao da ga cuva neka nasa baka a ima i vrsnjaka pa je još bolje).

Stvarno kao da se bojis da povuces liniju sa menadzerkom. Ne daj se, zna se šta su prioriteti u zivotu. Ona tebe iskoristava samo zato što vidi da može.

Iz tvog pisanja od prije imam utisak da si dobra u tome sto radis i da si toj menadzerki valuable (ne mogu sad da se sjetim rijeci na nasem). Znaci imaš neki leverage da postavis uslove.

I moja sefica je starija, neudata, nema djecu i radi dosta prekovremeno, ali ja sam od prvog dana postavila expectations – dolazim u 8:30, odlazim u 4:30. Ako treba da radim prekovremeno, to zavrsim navece kad djeca odu u krevet. Stvarno jako, jako rijetko ostanem iza 4:30 i to samo kad znam da muž može da pokupi djecu. Ima perioda kad skoro svako vece moram da radim od kuce navece (sto je obično poslije 9), ali onda sve te sate dobijem nazad kao dodatne vacation days.

Za mene je najzgodnija opcija da su oboje djece u istom vrticu i da ne moram da ih vucem na razna mjesta. Koliko znam, ovde su svi vrtici koji su pri skolama otvoreni od 7:30 do 6. Organizuj si sate na poslu prema tome.

Moju djecu muž odbaci u vrtic oko 8 (ja krecem na posao u 7:45 jer radim downtown, a on može malo kasnije), a ja ih pokupim oko 5:15, jer on obično radi kasnije. U prosjeku ispadne da u vrticu provedu oko 2.5 sata, a ostatak vremena su u skoli. Ako muž zavrsi posao prije mene, ode po njih. Isto je privatnik kao tvoj muž, tako da mu sati variraju.

Oduzih pricu, but you get the point! :)

Znala sam jedan bracni par, od roditelja ostadose nepokretna majka (njena) i njegov otac. Dosli u Australiju, zapoceli karijere i krenuli decu da radjaju. Kad je doslo prvo dete nabacase na gomilu sve odmore, placena odsustva, bolovanja itd koje su mogli da dobiju pa zakljucise da to nije ništa. A u obdaniste neće da daju mezimicu, prvence, nego deda da dodje da je cuva.

E deda kako je sleteo u Syd nije odlazio jedno 10 godina. Tek jedno unuce izadje iz pelena, kad ovo dvoje odstancuju sledeće. Deda strajkovao između drugog i treceg unuceta, dosadilo coveku. Rekao mora malo da ode nazad da vidi prijatelje, rodbinu. E za ta tri meseca kod ovih je vladala čitava pometnja. Oni nisu znali šta njihova rođena deca rade tokom radnog dana. Starije je čini mi se krenulo u vrtic a i mladje kad je deda otisao dadose negde. Ne znaju šta će sa svojom rođenom decom!!!!

Dedi se osladilo da ide u Srbiju pa je mislio da će ih za-ebati. Rodilo se i treće unuce, a ovo dvoje bisera kažu može deda da ides u Srbiju, ali vodis i unucice sa sobom. I otisao deda, poveo ovo dvoje starijih sa sobom, tamo ih pazile tetke i strine.

I, naravno, zapad im je bio kriv. Surovo, eksploatacija i taj standardni shyt. Pa nema tog ni istoka ni zapada koji bi me odvojio od tako male dece.

OK, ovo je drastican primer, ali nije ni tako daleko od onoga za cime kukaju mladi roditelji u dijaspori.

Ja ću sad opet da k@njam o pravima dece jer sam nacisto zgranuta i sablaznjena koliko se o deci malo vodi racuna (sad sam dosla sa topika gde vode decu po folklorima i crkvama da im otplacuju patriotske dugove, pa sam malo jače narajcana).

Mnoge žene između karijere i deteta izaberu karijeru sto je meni za vristanje na glas. Kako bre tako??? Pa to dete nije trazilo da se rodi, da ga cuva deda ili baba (a koliko je to fer prema babama i dedama ne mogu ni da zapocinjem).

Mama mora deo sebe da ulozi za dete. Pored figure, strija, sisa, razvaljene... - to je još najmanje sto može. Detetu treba reci i POKAZATI koliko nam je važno u zivotu, a pokazacemo mu koliko nam je važno kada karijeru stavimo na pauzu a njima se pozabavimo 100%.

Dete ne može da se laže, ono kapira da je mami vazniji posao. Možda ne ume da kaže i svakako ne ume da razlozno objasni koliko ga puno to pogadja, ali „mama mora na posao” znaci „mama ima nešto vaznije od tebe”.

To sto svi drugi stavljaju decu u jaslice od 6 meseci ne znači da je to preporucljivo.

Mislim, OK, teško je generalizovti, svako ima svoju sitiaciju, ali opet, nisu svi poslovi nezamenljivi. I koja je to novcana svota za koju se menja dragoeni period u zivotu deteta?

Da imam ovu pamet i iskustvo, a da sve moram ispočetka, ja bih imala samo jedan kriterijum, a to je opcija koja donosi najmanje stresa za dijete, a time i za mene. Opcija koja maksimalno zadovoljava djetetove potrebe, sto bi istovremeno i meni dalo mir.
Nisam tako razmišljala u kasnim dvadesetim, a ni u ranim tridesetim bas, pa zato i kažem kako bih sada da idem ponovo, sa iskustvom.

U mom licnom slučaju, pritisak bi mi se podigao u nebesa kada bih usnulo dvogodisnje dijete, koje je možda imalo tesku i nemirnu noć,budila ranim jutrom iz cvrstog sna, oblacila i iznosila u hladan zimski dan, i sve to sa laganim stresom da bih stigla na vrijeme na posao.
Dozvolila bih sebi tri takva jutra i s takvim poslom bih zavrsila, ili bih nasla opciju/nekoga, po kojoj dijete ostaje da spava i ide u vrtic kad se naspava, najede i kad mislim da je ok dan da izadje iz kuce.

Nema tog posla na svijetu, ni te zarade, ni karijere, ni zivotnog standarda, kojeg bih ja sada, sa ovim zivotnim iskustvom, stavila ispred djecijih potreba, a svog mira. NIsam mislila tako ranije, a sad znam da sav taj nagomilani stres i trcanje dodje kad-tad na naplatu.

Pokusaj da razmislis šta je to što bi tebi stvaralo najviše stresa, kada je cuvanje djece u pitanju, pa probaj to eliminisati. Svi smo mi drugaciji i sa drugacijim prioritetima i tolerancijama, pa kada eliminises opcije koje ti neodgovaraju odluka će biti mnogo laksa.
Samo sam htijela da cujes nešto i od nas „matorih” veterana :))
Ljubim te, cuvaj se

Zaboravih da i ja dam doprinos sa komentarom.
Kod nas je situacija takva da ja odvozim decu u skolu i obdaniste i ujedno kasnim na posao, pa mi je onda jako kratka pauza za rucak, a muž kupi decu posle posla. Ponekad kada je velika guzva, muž ne može da stigne po decu na vreme pa ja moram da uskacem i zurim.
Inače mi je zelja da radim od kuce i da ne moram da gubim vreme na spremanje za posao i voznju do istog i natrag. Deca su blizu kuce u istom gradu koji je nadomak velikog grada, dok mi radimo u velikom gradu i vozamo se, doduse ne dugo, u proseku do 30 minuta.
Imamo komsije cije dete ide u skolu blizu njihovog posla, ali dete je rastrzano sa drustvom jer ne žive u istom gradu, moraju da se vozaju 30 min da bi obisli drugare.
Ja sam vise za opciju da mi je dete blize kuci zbog drustva i komsiluka, a posao se ionako menja po potrebi. Mi nemamo nikog da nam uskace kada zagusti zbog decijih bolesti, pa ja koristim odmor ili bolovanje za mene na konto dece. Muž je skoro promenio posao pa mu nije zgodno dok ne prođe probni rad.

Ne znam da li sam ti pomogla komentarom, nadam se da ćeš uskoro rešiti svoju situaciju.

Pozdrav.

Au, Rinzo, nije laka ta odluka.Dete je maleno...Jeli samo taj vrtic? Možda ima nekih, pa čak i privatnih koji otvaraju ranije. Ovde gde jesam neki od privatniih tipa Montesori otvaraju u 6 am. Bar neko vreme dok ne skontas šta i kako na poslu.
Apropo karijera ili SAHM, tu ne može niko da ti se mesa, ta odluka nije na ničija ledja osim tvoja i tvoje porodice. Ja se nisam odrekla posla,nit sam dovodila stare roditelje da mi cuvaju decu. Snasli smo se i u tom trenutku to je najbolje funkcionisalo.
Pitaj za opciju da radis od kuce sat dva ujutru, sigurno ima neka papirologija ili nešto sto može da se zavrsi na taj način.