Pa evo nasa situacija. Sin puni 4 krajem decembra i koristi 2 jezika od rođenja, sa godinu dana krenio u vrtic, kod kuce pokusavamo da se držimo samo našeg. Poceo je rano sa mama tata itd sa oko 7 meseci. Znao je uvek sve reci koje de ocekuju za njegov uzrast ali ni sa dve ni sa tri nije pricao kao mnoga druga deca. Sretala sam dvogodisnjake koji sklapaju recenice i vode razgovor na nivou skolaraca. Moj sin to tek sad sa 4 radi. Veliki napredak u govoru je dosao u zadnjih godinu dana. Jeste dvojezican i zna nekad da mesa reci ali uglavnom to radi sa ljudima koji razumeju oba. U vrtic mu nikad ne izlaze naše reci jer zna da ga tamo niko ne razume. Tako nam oni kažu da im nikad nije reko reci koje oni ne razumeju.

Iskreno ja ne bih mnogo panicila na vasem mestu. Koristite jezik kroz igru i pesmice. I npr ako želiš nešto kaži uvek daj mami knjigu a ne daj mami to itd. Koristite se vi rečima on nek slusa i vedet ćeš samo jedan dan ćeš primetit koliko mnogo prica.

jedna od taktika je da ga situacijama teras da prica. recimo ako hoće kolac pravis se da ga ne razumes dok lepo ne trazi. sklonis omiljenu igracku tako da mora da trazi da mu je dohvatis.
mislim da će biti bolje sad kad je krenuo u vrtic. kod kuce ga svi razumeju ali u vrticu će morati da se potrudi u komunikaciji.

moj sin je sigurno sa tek 3 i po god poceo solidno da prica ne engl, na nasem je poceo da prica tek posto smo ovog ljeta proveli mjesec dana kod nas.

sada je takav filozof na oba jezika- prica ne gasi.

takođe sam se brinula kao i ti, trudila se da pricamo picamo i čitamo,ali izgleda da oni pocnu da sklapaju recenice kada su spremni za to.

sudeci po onome sto si napisala tvj sincic je poput svih tipicnih djecaka tog uzrasta sa kojima se komunicira na dva jezika

puno sreće

sa dve godine 100-200reci kad sve ide po ps-u.moj malisa sa 2god,znao reci:mamma,tata,bato,seka,wau(to je caletov ker)i ništa vise.
te tabele izbegavaj toplo ti preporucujem.razne statistike i godisnji u srbiji su me izludili,dole su se svi iscudjivali,sa nekim sazaljenjem gledali dok jednoj nisam opalila samarcinu za komentar.prihvati da je tako i veruj u sebe i dete da će biti dobro sto i hoće sigurno.istina lakse reci nego uraditi ali sad kad smo prošli kroz to smesna sama sebi budem koliko sam panicila.kad on pocne pricati nadoknadice sve,videces.

Čak da dijete i ima problem, ne bi trebao da je tako veliki problem. To kažem na temu 'ljutnje' ako mu nešto ne ide. Jednostavno, šta bi kad bi stvarno bio neki problem, i da dijete ima poteskoca u razvoju? Pa nije samo tako izabralo, nije tvrdoglavo, itd, već jednostavno mu je teško. Zato, to prvo trebaš posloziti u svojoj glavi a onda njemu prici sa razumjevanjem da šta god da je situacija, bit će u redu.

Već i ptice na grani znaju da je nas prvi sin dijete sa posebnim potrebama i veoma limitiranim govorom (a evo sad će mu 10 godina). Sa njim smo prošli sito i reseto i dan danas mu govor strada svako malo jer ima napade epilepsije koje udaraju na centar govora. Sve u svemu, meni se čini da je on sa 2.5 godine bolje pricao nego nas sad najmladji sin (koji ima skoro 2 godine i 7 mjeseci). Ja ovog najmladjeg mogu da uporedi sa ovim najstarijim i da pocnem da ludim. Kako je moguće da jedno dijete tipicnog razvoja govori losije od djeteta sa posebnim potrebama (u istom dobu). moguće je i to je nasa situacija. Ovaj najmladji je haos živi, vrcavo dijete na mamu, nestrpljivo na tatu, strahovito fizicki nastrojen, skace, jurca, nema vremena ni da pogleda knjigu, ne zna većinu zivotinja, ne zna skoro ništa reci, a i ono sto kaže smumlja da ga niko ziv ništa ne razumije. Nasa srednja kcerka je u ovo doba sklapala price a ovaj ni 2-3 rijeci.
S vremena na vrijeme mi preleti misao 'Boze, jel' ja ignorisem nešto što ne bih trebala ignorisati' ali se uvijek vrati na instinkt koji me nikad nije prevario a on mi ovaj put govori 'super je on dijete, samo ga pusti, sve će doći na svoje'. Tako da eto, pustamo ga, vidim da sve razumije, oba jezika, da jednostavno razumije koncept komunikacije (ja kažem nešto, ti kažeš nešto, gledamo se, pokazem ti ako me ne razmijes, itd).
Nas najstariji koji je imao bolji izgovor i možda čak i vise rijeci od ovog najmladjeg jednostavno nije imao taj urođeni koncept komunikacije. Vidjelo se na njemu bez obzira na broj rijeci i mnogo bolji izgovor (i oba jezika).
Čak ako se i ispostavi da ovaj moj najmladji kasni u govoru i da će mu trebati govorni terapeut u buducnosti, uopste se ni za to ne brinem. Jednostavno se vidi na njemu da je dijete nekog relativno tipicnog razvoja i da će on biti ok. Nismo svi u samo uzlaznoj putanji u svakoj oblasti razvoja. To je obično krivuda gdje neke stvari idu malo brze, neke sporije.
Ja ne bih nešto puno sa sinom ni radila, pustila bih ga da mu 'nadodje'. Naravno citanje knjiga (sporo, ništa u stvari ne citati već samo imenovati subjekte i radnje), pricati sporije, gledati dijete kad mu se prica, dati djetetu vremena da sam nešto kaže a ne pricati za njega, itd, sve to dobro doje. To možeš ali ne uzrujavaj se u procesu.

twetty-napisi koje vezbe,i moj ima nekih slova koje ponekad pogresno izgovori.nisam sigurna zašto,jer uglavnom lepo izgovara.rado bih poradila na tome uz igru,sastaviti dobro i korisno.

deca su sundjeri i oni do 9-te godine najlakse uce jezike.on će za sest meseci nadoknaditi sva.radi njega je dobro da razume neke osnovne stvari na engleskom.
mi som npr.sa decom pricali oba jezika,meni je lakse norveski jer sam kao dete malo ovde dosla i u odnosu na srpski znam ga mnogo bolje a muž je uvek pricao srpski i deca koriste obadva.dok jedno prica srpski,cita mu naše knjige on neće imati problema.
lako moguće kad krene u vrtic da će vise koristiti engleskog ali ja bih ga pustila da prica kako hoće da sam na tvom mestu.sve na kraju dodje na svoje mesto.

komunikativna-deca su radoznala i oni upijaju sve,sad,ima tu naše uloge(roditelja)koliko im dozvoljavamo i podržavamo.sigurno ima razlike sto je i normalno ali npr.moja devojcica ide u razred sa devojcicom koja je gluvonema ali ima prevodioca ceo dan u skoli,zanimljivo je da vecina dece u razredu zna govor rukama,sto nije bas jednostavno.moj stariji sin ima druga iz spanije koji govori sigurno 50% srpskog a razume vise,to ga interesuje dok moj sin zna o cemu on prica na svom jeziku ali ne želi da prica.samo treba decu pustiti,oni ne razmišljaju da li grese i to im je odskocna daska u odnosu na odrasle.