Ne znam kakva je statistika u Srb. Ja sam dojila, nazalost, samo do 9-tog meseca, jer moje dete nije htelo vise. Čim joj je izbio prvi zubic nije vise htela da sisa, okretala je glavu na drugu stranu. Cekala sam je 7 dana da se predomisli, a kako nije, dr mi je dala tabletu za prekid laktacije. Steta, nadala sam se da će sisati bar do godinu dana, kad sam već bila puna mleka .

Negde sam čula da oko 50% majki doji decu u Srbiji kada beba napuni 6 meseci.

Ja i moja beba smo izgurali 2 godine.

Prvo godinu, drugo 10 meseci. Na početku sam imala uzasne bolove al oko 2 gog mjeseca se stabilizovalo i mogla sam da dojim dokle sam htjela, al mi je a i mojoj djeci bilo dosta tu oko godine manje vise. Mislim da je u Srbiji još uvijek manji pritisak nego na zapadu. Kad sam sa cerkom bila u srbiji ona je imala 7 meseci i sve moje drugarice mame su se cudom cudile sto ja još uvijek dojim. Ne znam možda je samo moje drustvance tamo takvo. Ovdje u Kanadi vecina žena koje znam koje su uspjele da doje dojile su tu do oko godine do povratka na posao a neke i duže. Kako ko može. Nema tu nikakvih pravila. Samo bez pritiska, to bas zna da umori dodatno na sve. Ja sam s prvom cerkom bas osjecala neki stalni pritisak kad su me sestre samo zivkale da pitaju koliko sam dojila, koliko pumpala, kolko formule, uf, bas mi ih je bilo dosta.

16 meseci bez dohranjivanja, od sestog meseca smo poceli da ubacujemo crvrscu hranu. Ne znam dali zato ima fiksaciju sikama, čak i oca pipa za sike. Ubeđujem ga da je veliki decko, da nije vise beba (skoro će 4 godine), ali i dalje voli da pipa. Ne pokusava da sise ili nešto slično, ali od pipkanja još uvek ne odustaje.

Meni je pomoglo i to što sam skoro godinu dana pila caj od anisa, beba nije imala nikakve grceve. I tvoja hrana malo jača, puno proteina i puno, puno tecnosti. Odvikavanje od dojenja smo obavili za par dana jer sam morala na sluzbeni put. Kada sam se vratila, drzala sam ga blizu, kao da doji i dala mu flasicu, skoro da se odusevio :-). Ne mora da vuce, mama je tu a i to drugo mleko sa 16 meseci nije mu bilo tako loše.

Prvo dete sest, drugo četiri meseca. Volela bih da je bilo malo duže, ali i to smo jedva uspeli, jer nisam imala dovoljno mleka. A nema šta nisam probala, čak sam upala u depresiju što ne ide pa ne ide. I u još veću nervozu kad nam je dojenje trajalo satima sa kratkim pauzama, pa mi se cinilo da ništa drugo i ne radim osim sto dojim, a ni to ne ide. Super je kad neko ima puno mleka, onda je dojenje sigurno uzivancija, meni je bilo jako naporno. Ali sam ih hranila uz mazenje, pa smo uspostavili super odnos koji prija i meni i njima.
Najviše sto sam ikad izvukla pumpom, i to ujutru kad mleka ima najviše, jeste 105 ml...

Stariju 10 mjeseci; mladju oko 4 bez dohrane, a 8 sa dohranom.

Prvo dijete (sin), samo kolostrum, pokusavala, pokusavala ,tražila pomoć ali uzalud, beba nije htjela.Bila sam nesretna.

Druga beba (kcerka)do 15 mjeseci uz dohranu od 10 mjeseca.
Sada je po malo je oducavam , nemam vise mlijeka a i boli me dok sisa-grize zubicima.

Prvo troje oko godinu dana ,a četvrto 2 godine i 4 meseca i to zahvaljujući Joanninim savetima! Inače što se dojenja na javnom mestu tiče-dojila sam svugde ,ama baš svugde,lepo fino,diskretno :))

Koliko godina ima „covek”? :-))
Moj još malo pa 4 i ne pokusava da sise, ali hoće da pipka.

alskdjfhg , naučne studije (ja samo to čitam, ne pratim komsicinu decu )su nemilosrdne što se tiče intelegencije, srcanih oboljenja, dijabetesa, gojaznosti, IBS, Chron-ova bolest i neki karcinomi. Bez ikakve sumnje, ekskluzivno dojenje smanjuje rizik od ovih bolesti kod dece.Kažem SMANJUJE, ne otklanja. Znaci dojenjem smanjujemo rizik ali moramo dalje da negujemo dete da bi i dalje to dete zastitili.
Pogresno si informisana da ima nekvalitetnog mleka. Nema uporedbe između žive, prirodne tecnosti sa preko 500 sastojaka u kojima ima hormona, faktora razvoja, celija, imunih faktora i tako dalje, i vestackom tecnoscu, sumnjive pripreme sa jedva 40tak sastojaka daleko slabije iskoristljivih nego majcino mleko,i to svi od krave ili soje.
Ne pišem ovo da te nerviram i plasim, ali žene čitaju, a ja se gorko borim sa kampanjom formula koje bombarduju mame koje MOGU da doje da je to nešto kao izbor između Pepsi i Koka kole!

Ja bih ti rekla, da detetu das i zadnju kap i pojacas pumpanje, kad već neće da sisa direktno. Svaka kapljica vredi i nema uporedbe između formule i majcinog mleka.
Kad nema izbora, onda dobro je da postoji formula, u nekim slučajevima spasava zivot, pa je ja ne pljujem, ali treba da je postavimo na svoje mesto, a industrija je duzna da je dalje razvija i usavrsi.Nije nešto naprednula od pre 50 godina.

Sina sam dojila samo 2 mjeseca. :( Nije se mogao „latch on” jer mi bradavice nisu bile ispupcene (?) tako da za ta dva mjeseca smo koristili nipple shield. Mljeka nije bilo dovoljno a kad je jeo, jeo je i po 3 sata. Sad kad pogledam nazad, krivo mi je sto nisam pokusala da nađemneku support group kao naprimer La Leche League (JoannaL, svaka cast za tvoje uporno podržavanje majkama da doje djecu). Pocela sam mu formulu davati od dva mjecesa pa do danas (sad mu je godina dana) a i to sad pokusavamo da prestanemo i da predjemo na kravlje mljeko.
Uvjek se divim mamama kad čitam da djecu doje i po dvije godine i slazem se sa par predhodnih komentara o dojenju u javnim mjestima.
Sretno svim mamama u dojenju! :)

Malenu sam bas pravo dojila svega par nedelja, ostalo je sve bilo uz neka pomagala - ona imala jaku zuticu, bila preslaba da sama doji, ja pumpala, a posle kad je ojacala, bilo joj presporo da doji, već se bila navikla na flasicu. Probali smo sve, isla u breastfeeding clinic prvo svaki dan, pa svaki drugi, dok nije vrag odnio salu - izgubila 13% od kilaze na rođenju. Onda mi je i sama savjetnica u BFC rekla da je dohranjivanje jedina realna opcija jer moramo nadoknaditi šta je izgubila i još i da krene da dobija na kilazi, a da bi se to desilo morala bi da je dojim I ispumpavam svakih sat - nemoguće. Elem, 6 mjeseci pumpala, prestala kad je ona već postala dovoljno aktivna da me ometa u tome i kad sam zbog prekidanja pumpanja nekoliko puta dobila upale da me groznica tresla.

Sve ukupno mi je to bilo tako grozno iskustvo da sam se drugog pokusaja bojala vise nego i samog porodjaja. Iscitala sam sve teme o dojenju, sve Joannine savjete na tu temu, mentalno se pripremila da krenem sa „clean slate”, nova beba, novi pokusaj, međutim i ovaj put i bez zutice nije bio uspjesan. Ovog puta ja nisam imala mlijeka a i on se nešto više skanjivao na sisi nego sto je jeo. kad je i on poceo dosta da gubi na kilazi, tu sam presjekla i presla na formulu. Pumpala sam još mjesec dana, ali to je bilo svega 2 flasice dnevno. Jednostavno nisam imala snage opet za one silne posjete klinikama, savjete ove, one, football hold, ovaj hold, onaj hold, crijevo pored bradavice, masiranje, tusiranje, krvave bradavice - nisam mogla. Znam i da je zdravije i sve i ja sam prva mislila da ako iko može da doji da ću to biti ja, ali nije tako ispalo. Polako pocinjem da bivam ok sa tim, mada je uzasan pritisak sa svih strana da je dojenje najbolje i da su majke koje ne doje svoju djecu na neki način omanule. Gledam da se ne bedacim zbog toga jer s druge strane toliko vise uzivam u ovoj bebi jer nemam tog stalnog straha da li je moje mlijeko dovoljno, da li gubi na kilazi, nema stalnog pumpanja, nahranimo se i mazimo, a sad sto je na formuli boze moj, prezivjece valjda.

Ja sam po profesiji biolog, a imala sam povecih problema sa sinom kad se rodio, što se tiče dojenja. Pa od tada sam se zainteresovala za dojenje i sve oko dojenja. Prevazisli smo probleme i pomogle su mi žene koje znaju dosta oko toga i kojima se divim.
Kad smo dosli u Kanadi ukljucila sam se u volonterski rad zajedno sa La Leche League i postala jedan od njihovih Leader-a. Ima ih u celom svetu, verovatno i tamo gde si ti.Ima sada i u Srbiji.
Dojenje zahteva podrsku od strucnog osoblja, i od porodice kod kuce. Žene posustaju i dohranjuju u preko 90% zbog toga sto nemaju podrsku od okoline da izdrže kod dojenja ili veruju da je dete gladno ili šta već.
Najveci neprijatelj dojenja je - sat. Ja sam jednom rekla da svim dojiljama treba polomiti casovnike po kuci i na telefonima i kompjuterima pa sve bi bebe onda dojile. Jer majke ne shvataju da je prvi mesec posle rođenja bebe u stvari 4ti deo trudnoće, nastavak, gde je beba jela non stop u stomaku i trazi non stop na dojci.
Ali majke vole red, rutinu, ne vole da dete bude u rukama, na dojci satima i tako dalje i onda pricaju da nemaju mleka. One koje me slusaju ,brzo uspostave rutinu same ,nakon nekoliko nedelja ali neke slusaju, neke ne. Mnoge ne veruju sebi i svom telu, duboko u sebe sumnjaju da je ono sposobno da hrani dete, a zaboravljaju da je bilo sposobno da odrzi to dete u trudnoći.A eto oko mene su čak majke koje doje a nisu ni rodile (doje usvojenu decu),jer veruju da mogu.
U Kanadi je propaganda vestackih mleka veoma jaka, lekari nemaju nikakvu strucnu spremu za dojenje, a konsultanti su skupi.oni u bolnici na raspolaganju kratko, ali podrska za dojenje je ipak velika. Veca no u Srbiji,to svakako.

Joj cucnica21, sto ja volim da „ribam” te patronazne , naročito one koje nisu nimalo truda ulozile da nauce nešto o dojenju već ponavljaju neke gluposti za koje misle da tako treba.
Dosla mi je jedna takva „po 20min na sakoj dojci, svaka 3 sata”kad sam rodila cerku...ah lepe uspomene :)

Dosla mi je jedna takva „po 20min na sakoj dojci, svaka 3 sata”kad sam rodila cerku...ah lepe uspomene :)
________________________

Evo u ovdje npr. se postavljas arogantno - ko da si ti svu pamet svijeta pokupila oko dojenja, a patronazna eto ne zna o cemu prica. A šta to fali njezinom savijetu? Ja sam bruku knjiga procitala, I u svakoj sam naisla na taj predlog da beba treba da sisa na jednoj dojci bar 20 minuta ispočetka, dok se ponuda/potraznja ne uspostave. A to ima I smisla I logike. I ko to prati, njemu bebe ne vise po vas cijeli dan na sisi već odradi svojih 20 minuta I spava. A ne na svako Bozije 'kmee', sisa ide u usta, ono povuce 2 gutljaja I zaspe, I onda za 5 minuta Jovo na novo. I onda kasnije dodju ovdje da se zale kako su umorne, nenaspavane, kako im bebe vise na sisama, itd.

Joanna - Ja volim da vidim dojilju, da namestim bebicu, da čujem kako guta i kako se malene pesnice opuste, okice zatvore a mamino lice poprimi taj opusten izraz sreće izazvan oksitocinom. Meni je to produzilo zivot :)
-------------------------------

Tebi se produzio zivot, a meni suze na oci krenule! Bas lepo napisano.

Ja sam imala muke sa dojenjem od početka. Bebci rođeni u 36. nedelji, zutice obojica imali, jedva su uspeli tek 3. dan da uhvate bradavice. I onda kao bomba, izgubili su 11% kilaze na njihovih 2.9kg. Kad u nesvest nisam pala. Sve sam radila, probala, ali jednostavno je jako slabo islo. Pila sam tablete, pumpala do besvesti, itd...
Pili su formulu od samog početka, u početku 2 puta dnevno, posle i cesce ali nisam odustajala do 9.5 meseci. Za dorucak su uvek imali siku iskljucivo i pred spavanje uvece, a između je bila formula i šta sam god mogla da ispumpam. Kad sam videla koliki su, i kako lepo napreduju, resila sam da skratim muke sa pumpanjem, i time polako ukinula dojenje.
Nedostaje mi...strasno...

Joj ja moram malo da se umesam, bez namere da uvredim postavljacicu. U početku dojenja nema reda i ne gleda se na sat jer je normalno da nema mleka. Mleko beba navuce čestim sisanjem, sto vise trosis vise se pravi. E sad ako se insistira na redu kako će se onda dobiti potrebna kolicina. Taj red ide kasnije, bebe to obično same ustale neki raspored. Inače postoje i skokovi u razvoju kad bebe obično vise non stop na sisi, i to je sve normalno. Ja isto nisam uspela sa dojenjem već pumpam, ali se secam da na početku sam stalno pumpala i ispumpam oko 10 ml iz jedne. Kasnije je krenulo malo pomalo i povecalo se, pa je bilo čak i za zamrzivac. Ja sada posle skoro 9 meseci imam problema sa kolicinom jer nemam vremena da pumpam toliko često, beba cupa cevcice od pumpe inače verujem da bi i sad imala dovoljnu kolicinu. Dojenje nije lak posao, a pumpanje zna biti i teze.

Gala,

U slučaju da si zalutala ovdje, razgovaramo o dojenju. Možda si ti dojila bebu u ljuljasci, ne znam, ali ja sigurno nisam pa ne znam kakve veze ljuljaska uopste ima sa mojim komentarom o dojenju?

Pusta, možda si tonu knjiga procitala, ali onu za mene glavnu (koju je pisao Dr. Jack Newman) nisi sigurno jer ne bi tako pisala. Svaka cast ako su se tvoje bebe same tako brzo uobrocile, to je najverovatnije izuzetak a ne pravilo kod dojenih beba.

Svaku pricu treba uzeti sa rezervom, znam ženu koja je 'sve dala' da dete sisa, a kad malo zagrebes pricu po povrsini ispade da je zapravo stavljala tek rođenu bebu samo 2x dnevno na grudi, preostalo vreme je pumpala. Ima i puno primera gde su žene zaista sve probale sto je moglo pa nije islo, ali eto isto tako ima onih koje su to pokusavale pogresno da urade i tu osobe kao sto je Joanna mogu da budu od dragocene pomoći.

Ne dohranu već cvrstu hranu.

Eh ask...casovi za dojenje, citanje knjiga, pumpanje, a ni reci o tome koliko često je beba bila na dojci, koliko dana ste dali dojenju sanse bez ikakvih bocica, dali je dete gutalo na dojci,kakve su bile pelene bez bocica, a samo na majcinom mleku...
Za nekog ko zna bar nešto o dojenju, tvoja prica ima 1000 neodgovorenih pitanja a mnogo mitova i predrasuda o dojenju. Ne, ja ne mislim da su babice i patronazne gde si bila neinformisane, ali malo mi neverovatno da ako je bolnica bila Baby Friendly, da nisi dobila nijednu informaciju o ekskluzivnom dojenju, o kontaktu koza uz kozu, o neograniceno vreme na dojci, o tome da ispumpana kolicina blage veze nema sa kolicinom mleka u grudima i da prvih 48 sati jedva da detetu treba vise od kasicice kolostruma po obroku.Malo mi mutno, al ajd.

Australija ima divne konsultante, ima La Leche League i ima pristup svim odličnim knjigama za dojenje od La Leche i od Dr. Newman-a,i na stotine blog-ova o dojenju i sl.

Nemam pojma ko je pisao knjige koje sam ja citala niti je to bitno. Ono sto sam htijela da naglasim je da je u svakoj toj knjizi poruka bila identicna I jasna „ novorođene bebe treba da doje BAR 20 min na jednoj dojci, I to da doje AKTIVNO, pa onda na drugoj ako je potrebno”.

Obzirom da se zna koliko je VODA procentualno zastupljena na početku sisanja (ujedno I razlog zašto se dojenim bebama ne preporucuje davati vodu), I obzirom da hranljivo mlijeko izlazi tek kasnije u toku dojenja, onda je taj savijet sasvim logican jer ako ti das bebi da sisa 2-3-5 min I pustis je da zaspe na dojci, tvoja beba se ustvari napila vode a nije jela. Tako da onda nije cudno što se beba za 10 minuta probudi GLADNA I hoće opet da jede. To tutkanje sise na svaki bebin mig nema nikakvog smisla, a taj „on demand feeding” upravo to propagira.

Alsk, slazem se sa Joannom kada kaže da kolicina ispumpanog mlijeka nema veze sa kolicinom mlijeka koje ti ustvari imaš. Cesto zna da bude do same pumpe (nije adekvatna) ili do tehnike pumpanja. Sjecam se da sam jednom obijelila pumpajuci I jedva izaslo 10ml. Katastrofa! Drugi put sam valjda dobro namjestila pumpu I za minut napunila čitavu flasicu. Drugi put sam opet, tako sudeci po grudima naizgled mislila da nemam ni 10ml mlijeka unutra (jer su bile sasvim mekane), I uzela pumpu da probam da provjerim koliko imam mlijeka - a mlijeka koliko hoćeš unutra. :) Tako da izgled/tvrdoca/nabreklost grudi ili ispumpana kolicina mlijeka ti nije nikakav mjerodaan pokazatelj koliko ti ustvari mlijeka imaš.

Ako beba redovno sisa, I dovoljno dugo, I cujes kako guta - e ako tada beba gubi na kilazi, onda je problem sa mlijekom (ili kolicinom ili hranljivoscu), ali to se ne može da vidi za 2-3 dana, treba malo duže da prođe.

Ovo polako postaje rasprava o dojenju, pa i o dojenju na zahtev, tutkanju bebi sise svaki cas. Moja odluka je bila da dojim na bebin zahtev, i bila sam spremna na to psihicki i fizicki. U početku mi nije bilo ni malo lako, a sa praksom je bilo sve lakse i lakse, i pravo uzivanje. Moja beba je sisala koliko i kad je htela, nisam pravila pitanje. Ako je htela svaki cas, dobijala je svaki cas. E sad, sto nekome to nema smisla, nije moj problem. Svako radi kako misli da treba.
I ne, nisu samo žene koje ne doje te koje trpe pritiske i nerazumevanje okoline. Ja koja sam dojila zahtev trpela sam pritiske i nerazumevanje okoline, pa i ovde na forumu smo proglasavane kao nekakvim ludacama.
Ja nisam imala nikakvu podrsku, kao ni razumevanje ni majke (ona je ista ko Oceania, kad čitam njene stavove o dojenju kao mamu da slusam), ni sestre. Svi su smatrali da treba da joj uvedem dohranu jer stalno trazi da sisa. Te gladna je, te nemam dovoljno mleka, te mleko mi je nekvalitetno čim je beba stalno gladna. Jedini koji mi je dao podrsku i savetovao me da tako nastavim je bebin pedijatar, kao i mm koji se i nije razumeo u te stvari, ali je odlucio da ispostuje moju odluku. Zatim tu je i Joana i njeni saveti koji su mi bili od velike pomoći. Iako nije bilo lako u početku, pootovu u skokovima razvoja, drago mi je sto nisam odustala i poslusala raznorazne savete o uvodjenju dohrane, kao i argumente istih.
Mislim, ne kontam što se mi sada tu raspravljamo, da li treba da sisa, da li treba na zahtev, ne treba na zahtev, treba ili ne dohrana, pa svako neka se informise, poslusa razlicite savete i iskustva, i odluci ono sto misli da je najbolje. Ništa tu nije za osudu, pa imam drugaricu koja, iako je imala mleka, nije zelela da doji - meni je to sasvim OK. Njena odluka. Zatim tu su i majke koje iz nekog razloga nemaju mleka, ali eto hvala Bogu pa postoji formula, ništa strasno. Međutim, postoji grupa majki koje su imale mleka a da to nisu znale, jer beba stalno trazi da sisa, pa su pod uticajem okoline sebe ubedile da nemaju dovoljno mleka( verovatno bih i ja bila u toj grupi da nije bilo pedijatra i Joane), pa su uvele dohranu u strahu da je beba gladna, i kao posledica toga se
javio problem sa dojenjem- i to je OK. Međutim izgleda da su te majke upravo te koje su najkivnije
i reaguju agresivno, svadjalacki, čim se pomene dojenje, ili, ne daj Boze, dojenje na zahtev.

Nema pravila dali je uobrocavanje ili „on-demand” najbolje, pravila postoje samo ako postoji problem.Meni se recimo javi nekad majka kojoj su drzali lekciju da beba sisa premalo, recimo trazi na 4 sata,kao primer. Laktavisti su je rascerecili pa eto zvala i mene.Ja ne donosim zakljucak DOK NE VIDIM DETE I KAKO SISA.demagogije nikome ne koriste.Međutim pomenuto dete je sisalo iskljucivo samo majcino mleko, bilo zadovoljna, debeljuskasta beba, stalno nasmejana. Samo se uobrocilo na taj način.Tu problema nema.
A ima gde sisaju svaki cas,po 2 sata, i opet problema tu nema sve dok je dete zadovoljno ,pelene pune, vaga u plusu.
Ja se ljutim kad se bebi namece taj sat, a dete vristi i ocito trazi da sisa, a majka ne da dojku jer je „mekana”, „nema mleka”, ili „šta mu li je sad, sisao je pre 15min, nemoguće da je gladno”, ili „daj mu vode sad je zedno i sl”...Eto to mene nervira.

Pusta, i prvo mleko je hranjivo, a zbog visokog % laktoze čak fino kaloricno, ali ima malo manji procenat masti.Međutim % masti se odmah povecava tokom podoja, ravnomerno.A sto cesce beba sisa, to vise masnog mleka posisa, jer mleko u dojkama ne stoji i ne odvajaju se masne globule na povrsini i po zidovima mlecnih kanala. A kod nasilnog uobrocavanja i ogranicavanja podoja, upravo to se desava, odvajaju se masne globule od mleka i detetu se daje manje masno mleko koje ne samo što ne drzi dete sito duže, no i uznemiri stomacic.Dete se ostavlja na dojci koliko hoće, bez prekidanja i uvek se druga nudi. Pa posle ako ono miruje 3 sata, neka, neće mu biti ništa.Ali ako zatrazi po 15min opet,ono zna šta radi.

Inače propustila si grupu koja ima problem oko dojenja i ne ume da ga resi, pa zbog toga i ne doji. U ovu grupu inače spadam ja sa prvim detetom, odraslim na formuli, pila moje mleko rucno pumpano samo 3 meseca.

Draga Alskdjfhg,

Zakljucila si da u inostranstvu mali procenat žena doji. Ovde u Britaniji je situacija rekla bih drugacija: zahvaljujuci velikoj propagandi dojenja od strane NHS-a (National Health Service) kao i NCT organizacije (National Childcare Trust), velika vecina žena doji barem u prvim mesecima tj hoću da kažem da podrske ima i to dosta.
NHS nudi fantasticnu pomoć i ista je besplatna za sve:naime, formirani su tzv „Kafici za Dojenje” koji to nisu u pravom smislu reci ;) već svakog radnog dana,obliznji vrtici ili opstinske zgrade otvore svoja vrata na nekoliko sati svim mamama koje doje a imaju poteskoce (tate su takođe dobrodosle i kao pratnja i kao podrska). Ove seanse vode akuserske sestre koje su specijalizovane što se tiče laktacije. Recimo što se mog komsiluka tiče, postoje minimum 3-4 lokacije udaljenje svega 2-3 milje od moje kuce. Tu em sto dobijes odlične savete, takođe upoznas lokalne mame pa ne tako retko, stvoris fino poznanstvo pa posle možeš u pravi kafic nakon dobijenog saveta;). Ili pak na casu vina. Iju, sad će Joanna da me grdi za mesanje alkoholata u pricu o dojenju! ;)

Pride, ovde je dojiti ili ne postalo maltene stvar klasne pripadnosti tj na zalost, NCT organizacija koju sam gore pomenula nudi skolicu za buduce roditelji kao i raznorazne kurseve, ali njihova ponuda ima cenu kao i clanstvo tj nisu jeftini te ih uglavnom pohadjaju pripadnici tzv srednje i srednje vise klase tj u skladu sa svim recenim, mame koje u startu odluce da ne doje, mahom pripadaju nizim drustvenim slojevima. No, to je Britanija - u svakoj sferi zivota se ogleda klasna pripadnost ali to je neka druga tema.

U svakom slučaju, pokusaj da ne osecas krivicu zbog toga što ne dojis. Bitno je da si ti srećna mama, znaš kako, ovde kažemo,a verujem da i vi u Australiji imate istu frazu:„Hepi mami, hepi bejbi.” :)

Drugarski pozdrav svima.

http://www.google.co.uk/search?redir_esc=&redir_esc=&hl=en-GB&source=android-browser-suggest&v=200400000&qs... 20250&q=how%20many%20women%20in%20the%20uk%20breastfeed

http://m.bbc.co.uk/news/health-20406743

http://www.dailymail.co.uk/health/article-2236014/Breastfeeding-boom-UK-o lder-mothers-lead-way.html

Izvoli, ovo je uvid medija baziran na ovdasnjim zvanicnim podacima. Ja sam ti iznela ličnu statistiku tj pricam na osnovu onoga sto lično vidim. Na primer, od nas 8 parova iz skole za roditelje, 5 mama ekskluzivno doji, 2 tu i tamo ponude formulu a osmi par ne doji od prvog dana jer su u pitanju dva oca koja su bebu dobila putem surogat varijante. ·:) Uglavnom, sve smo imale probleme oko dojenja ali meni lično, ova poznanstva zlata vrede tj mi smonsvi jedni drugima velika podrska bez obzira na to da li su nam deca dojena ili nisu.

Srdacno te pozdravljam.

Hehe, mislim da smo mi najduže. 3 godine, 1 mesec i 21 dan. I to svuda i na svakom mestu, apsulutno me bolelo uvo za sve one bolesnike koji u tome vide bilo šta neprilično i nenormalno.

Sad tek vidim ovu temu. Joanna je mnogim zenema ovde pomogla, između ostalog i meni, citajuci njene postove i linkove, uspesno sam dojila prvo dete, sada i drugo. Dopada mi se sto nije iskljuciva, ne vidim razloga da se bilo ko ovde vredja. Zar je 15 godina iskustva malo i preko 4 godine dojenja svoje dece?