Da ne bombardujem Rinzinu temu, odlucih da otvorim novu. Izvinjavam se unapred na dugom tekstu.

Pre odprilike 3.5 nedelje smo i mi poceli da treniramo malog da spava. Muž je pristao na ovaj korak, jedino je tražio od mene da istrajem do kraja. Trenutno su sa nama svekrva i svekar, tu su do kraja Novembra. Iako je muž bio ok sa tim svekrva mi je svaku noc pametovala da bi ja osjecala grizu savjest (kao da meni to sve lako pada). Ovako su se odprilike stvari odvijale...Prve 2 noćimu je trebalo oko pola sata da zaspi, i celu noc je prespavao. Nisam ga ostavila da place svih pola sata već sam mu povremeno ulazila, smirivala ga, uvjerila ga da je mama tu i da je vreme da spava. Prve dve noćije sve glatko prošlo bez puno plakanja. E onda posle te dve noćimu je trebalo sat da zaspi i pocelo je budjenje oko 5 (kao kod rinzo). Jedini način da se umiri i opet zaspi je bilo da mu dam mljeko, sto i jesam. E onda posle možda 2 dana budljenja u 5, poceo je da se budi u 12 i u 5. Prvu vece mu nismo ulazili kad se u 12 probudio ali on se jednostavno nije smirivao I bas se razdero da smo mu na kraju morali uci. Sutra dan sam opet morala da slusam pametovanje od strane njegovih, al aj. U sustini sve je 7 dana trajalo ali stvari nisu isle na bolje, ama bas nimalo. Još uz to sve je poceo I da vristi samo kad udje u sobu, a da nepricam da kad krenem da ga uzmem I nosim na spavanje on bi bjezao muzu, I čim ga ja uzmem poceo bi da place. Ovo sam donekle I ocekivala (iako mi je bas teško padalo), mislim da mi je SLO pisala da može doći do toga pa sam bila I spremna. Pored svega toga ja nisam bila spremna da odustanem ali 8 dan se muž napravi pametan I nedadne mi da ga ostavim u krevetcu već ga on uspava I sa tim sav taj trud i svo to mucenje I sebe I djeteta padne u vodu. Ma ne mogu vam dovoljno napisati koliko sa bila bjesna zbog toga. Ja znam da je I njegova majka dosta uticala na to ali sad to nije ni bitno. Uglavnom bio je rekao da će mu on od tad ustajati, ali to sve pije vodu neko vreme, I neko vreme mu je ustajao ali onda kad ga uhvati umor opet se sve vrati meni. Neko vece se skoro celu noc budio, svako 1-2 sata, ja ne znam da li sam uopste I oka sklopila. Sinoć dok sam ga uspavljivala (stavim ga u krevetac, sedim pored krevetca I dam mu ruku), on je toliko zezo da mi je puko film I opet sam izasla I ostavila ga. Posle toga sam mu 3 puta usla da ga uvjerim da sam tu, I trebalo mu je nekih 30 minuta da zaspi. Budio se u 12 I u 5:30. Oba puta nije bilo sanse da sam zaspi, muž mu je ulazio. Ja sam vise van pameti. Sad sam u dilemi da li da opet pokusavam sa ovim treniranje, da I veceras nastavim ko sinoć, ili možda ovo kod njega nikad neće upaliti? Možda jednostavno ovaj način treniranja nije za nas. Drugi problem je to što su muzevi kod nas I sve je dodatno teze jer su oni protiv toga, pa mi dodatno staju na muku.

Vecina vas poznaje nas problem oko spavanja, I znate da ovo nije nikako mala stvar kod nas. Nije to neko normalno budjenje gde uspemo donekle svi da odspavamo, već budjenje da nekad skoro pa oka nesklopim celu noć.Odem na posao I ne mogu da funkcionisem. A da ne ponavljam da sam sa cerkom prolazila kroz isto oko spavanja, sto znaci skoro 3.5 godine nikakvog sna nemam. Uvjek sam tražila izgovore I nisam nikad bila spremna na treniranje I napokon kad sam prelomila da to uradim, neko drugi zezne stvar. A onda se opet I zapitkujem ako smo uopste I bili na pravom putu I ako će ovo kod nas ikad I da upali.
Dajte mi neke savjete kako dalje, jer ja više ne znam.